Корисник:Domatrios/Антички историчари

Увод уреди

Антички историчари су били сви списатељи, летописци, путописци, хроничари, дворски писари у времену од настанка првих људских цивилизација, па до пропасти Римског Царства.

Први историчар, који је написао једну свеобухватну светску историју био је Вавилонски свештеник Берос. У доба владавине Египатске цивилизације, свештеник Манетон из Себенитоса дао је детаљан преглед египатских фараона и детаљан приказ египатске историје. Већина писаних трагова ових историчара није у целини сачувана и налази се само у фрагментима. У доба владавине цивилизације Инда и Ганга (Индија), Мегастен је био списатељ владарске породице Гута и Маура. У древној Кини и Јапану, филозофи Лао Це и Конфучије су се поред филозофских гледишта бавили писањем историје ових цивилизација. Са доласком Грчке културе и религије, почиње процват историјске науке. Отац историје, Херодот из Халикарниса пише једну свеопшту историју његовог времена, да би га касније наследили Тукидид, Ксенофонт, Диодор са Сицилије и други. Чак се и књижевник Хомер може сматрати писцем историје јер даје приказ историјата Тројанског рата у своме делу Илијада. И Софокле се може сматрати историчарем због свог дела Антигона.

У периоду грчко-персијских ратова и пелопонеског рата, истиче се нова гарнитура античких историчара, предвођена Ктесијем из Книда, Теопомпом и Плутархом. Они су били виновници догађаја.

У периоду хеленистичке епохе, период Александра Македонског је обележен новом гарнитуром историчара који пишу о његовим ратовањима, владању и систему управљања. Тако је његов лични учитељ Аристотел такође и историчар и филозоф. Плиније Старији и млађи су нова гарнитура историчара која дају опширне податке и о другим народима, сем Грка. Између осталог спомињу први пут и Србе.

У периоду доминације Античког Рима, истиче се неколицина владара као одличних историчара, као: Цезар, Тацит, Тит Ливије, Јосиф Флавије и Аријан.

После распада Римског Царства и са почетком Византијске цивилизације, класични историчари престају полако да постоје. У том периоду искључиво су црквени свештеници и писци и историчари. Период почетка феудализма је условљен црквеном доминацијом, тако да је врло ретко у овом периоду наћи неког нецрквеног историчара и списатеља. Средњовековни историчари почињу нову етапу у развоју историjског писања. Са Амијаном Марцелиномом завршава се период античких историчара.

Корисник:Domatrios/Антички историчари

Увод уреди

Списак Античких историчара уреди