Википедија

Корисник:DukeVeljko/песак

Уредник википедије користи лаптоп у кафићу.

Рад од куће је термин који се користи да се опише делатност рада која се обавља од куће, или неког другог места, али свакако се не обавља у канцеларији фирме за коју појединац ради. Други термини који се користе наизменично са "радом од куће" су даљински рад, хибридни рад, а понекад се погрешно рад од куће назива и фриленсовањем. [1]

Идеја да је могуће радити свој посао од куће се појављује још 70-их година прошлог века али се развојем интернета, рачунарства у облаку и софтвера за видео конференције овај идеја добија неопходне ресурсе за спровођење. Због Ковид-19 пандемије у 2020. рад од куће постаје главни режим рада у већини држава. [2]

Након укидања мера које су биле присутне током пандемије, многе компаније су одлучиле да наставе са пружањем својим радницима могућност да раде од куће. Популарност овог принципа запошљавања и рада се огледа у томе и да су неке компаније одлучиле да запошљавају искључиво раднике који би радили од куће што се назива "remote-first" принципом. [3]

Карактеристике уреди

Осим што се под радом од куће подразумева обављање неког посла ван канцеларије, различите компаније имају јединствене начине на које рад од куће спроводе. Постоји хибридни модел који захтева од радника да одређени број дана буду у канцеларији, док остатак времена могу да бирају да ли желе да раде од куће или из канцеларије. Већина комуникације која се обавља у фирмама које дозвољавају рад од куће се одвија преко апликација за видео конференције или дигиталних алата (енгл. workspace tools).

Попут посла из канцеларије, радна места која су у потпуности даљинска такође потпадају под законе о раду и опорезивању. Неке компаније захтевају од радника да буду "онлајн" одређено време у току радног дана тог друге пружају потпуну флексибилност радницима у одређивању тога у које ће доба дана да раде и колико.[4]

Синхроно и асинхроно

Историја рада од куће уреди

 
Видео конференција помоћу Zoom платформе.

Раних 70-их година прошлог века развијала се технологија даљинских канцеларија помоћу раних компијутерских мрежа, мејнфрејм рачунара и терминала. Термини "телекомјутинг" и "telework" су се први пут појавили од стране Џек Најлса 1973. године. [5]Већ 1979. године и велике компаније одлучују да експериментишу са методом рада од куће те је омогућено петоро радника IBM-а да свој посао обављају од куће.

Већ од 1980-их рад од куће је у порасту и постоји све већа количина људи који сматрају да је овај метод лагоднији од рада из канцеларије. 1990-их и 2000-их је рад од куће додатно олакшан и учињен лагоднији због напретка у технологији. Колаборативни софтвер, распрострањеност интернета, VoIP, рачунарство у облаку, као и приступачније цене мобилних рачунарских уређаја као што су паметни телефони и лаптопови олакшавају комуникацију и то да се послови раде дигитално. [6]

Најновији софтвер у који спадају Zoom, Webex, Microsoft Teams, Google Meet, Slack, and WhatsApp је имао кључну улогу у ефективном спровођењу рада од куће као и онлајн наставе током пандемије.[7] Одређени софтвер, као што је Zoom, су ограничени искључиво на видео конференције док Slack i Microsoft Teams омогућавају дељење докумената, комуницирање и још многе друге интерактивне методе сарадње.

1992. године се у часопису по имену Exploring the Internet појављује термин "дигитални номад" који дефинише особу која путује светом и ради помоћу свог лаптопа са било које локације. [8]Овај термин је помогао да се даљински рад романтизује и популаризује. Данас чак 56 држава на свету може пружити радницима "номадску визу" која омогућава боравиште даљинским радницима и фриленсерима који испуњавају одређене услове. Свака од ових држава захтева различиту висину примања као и доказе да су примања легална.

Током пандемије је огроман број светске популације нагло прешао на режим рада од куће што је довело до многих промена у социјалном и пословном животу људи.

Утицај Ковид-19 пандемије на рад од куће уреди

Један од најзначајнијих догађа за распрострањеност рада од куће је била Ковид пандемија која је нагло приморала компаније да због здравља својих радника омогући рад од куће.Нагла промена на овакав режим је довела до пада продуктивности и неповољног утицаја на менталног здравља радника због пада у социјалним интеракцијама. Један од значајних утицаја на незадовољство код рада од куће је била недостатак тренинга особља и неодговарајућа опрема и лоша интернет конекција међу радницима. [9]

Са друге стране, чак четвртина Американаца је негодовала када је морала да се врати у рад из канцеларије. [10]

Предности уреди

Смањење трошкова уреди

Радећи од куће радници нису географски ограничени. Велики трошак за појединце је плаћање смештаја или стамбеног кредита, "remote" радници су у могућности да бирају повољнија места за живот. [11]Такође, трошкови превоза и намирница нису ни мало занемарљиви, што чини рад од куће приуштивим.

Осим трошкова самих радника, компаније троше значајан новац за опрему за своје просторије као и на само изнајмљивање канцеларијског простора. Није искључиво да компаније дају одређен финансијски стимуланс својим радницима како би купили своју опрему, али свакако је доста исплативије од куповине ресурса у потпуности. [12]

Повећана мотивација и задовољство уреди

Због повећане флексибилности радног места, велики број радника проналази рад од куће више задовољавајућим од рада из канцеларије. Повећана аутономија у послу је чврсто повезана са већим задовољством код рада. Родитељи могу свој дан боље да прилагоде породичном животу. Такође, неким људима више одговара рад касније у току дана или током ноћи, што је неизводљиво у традиционалном окружењу.

Велики чинилац стреса људи који раде на физичком радном месту је путовање, као и проналажење паркинг места. Путовање јавним превозом је често непоуздано што може довести до конфликта на радном месту, док је путовање личним превозним средством додатан трошак. У великим градовима је отежан проналазак паркинг места што је додатан притисак. Наведене ствари нису присутне код рада од куће.

Позитиван утицај на животну средину уреди

Свачија појединачна одлука да се брине о животној средини може бити корисна и утицајна. Радом од куће уклањамо потребу за путовањем на посао што доводи до смањења карбонског отиска сваког појединца. Током ковид пандемије, емисија карбон-диоксида је смањена за 5.4% [13]. Ако би се на глобалном нивоу рад од куће прихватио, овај број би порастао.

Уклањање географских ограничења при запошљавању уреди

Велика предност коју компаније имају када запошљавају "ремоте" раднике је то да практично не постоје географска ограничења. Ово доводи до могућности запошљавања експерата широм света, који нису нужно у истом граду, држави или чак континенту као и локација компаније. Међутим, треба узети у обзир локалне законе и услове области у којој се трага за радницима.

Мане уреди

 
Мобилни телефони су честа дистракција током рада од куће.

Дистракције уреди

Једна од великих мана рада од куће је немогућност да се контролишу дистракције око нас. Ако бисмо узели у обзир да особа ради посао у свом дому, можемо да претпоставимо да је у већини случајева окружен својом породицом или цимерима. Иако можемо да поставимо захтеве за понашање у кући, тешко је да то буде трајно и ефикасно са обзиром да сваки члан домаћинства има своје потребе и захтеве. Ово је још компликованије за родитеље са малом децом где није баш могуће договорити се са њима. По неким истраживањима, деца и јесу највећа дистракција код људи који раде од куће.

У одређеним државама, као на пример Румунији, постоје локали и установе које омогућавају људима да донесу свој лаптоп и раде. Ове установе подлежу регулацијама везане за услове рада и односима према муштеријама. Друга популарна места за посао су кафићи, који су такође непредвиди поводом дистракција.

Идеална околина за рад од куће је, осим у случају када се захтева од нас да имамо видео конференције, су библиотеке.

Мањак мотивације уреди

Када радници раде од куће, недостаје им физичка присутност колега и надређених. Ова врста изолације може утицати на осећај припадности тиму и организацији, што може смањити њихову мотивацију. Неким људима је неопходан спољашњи притисак како би били довољно ефективни, ово је често доста мање истакнуто код онлајн послова.

Један од најважнијих утицаја на недостатак мотивације такође може бити социјална изолација и недостатак комуникације. Иако се компаније које омогућавају даљински рад труде да успоставе одређене тимбилдинг активности, оне просто не могу да надоместе уживо конверзацију. Један од главних недостатака који су изразили ремоте радници је недостатак ћаскања. Иако се оно може сматрати убицом продуктивности, радници су проналазили то као користан начин одмора од рада.

Комуникација преко порука такође не може да надомести уживо конверзације, које преносе информације другој страни и помоћу говора тела и израза лица. Радници се често осећају одсечено од своје околине.

Границе између рада и активности доколице уреди

Један од предности рада од куће је већа равнотежа између радног и приватног живота. Међутим, овај посебан распоред може довести до прекомерног преклапања оба аспекта. Ако нема добро усмерене радне распореде и граница, радници могу осећати да рад непрекидно траје. Позитивна страна рада од куће у овом погледу је већа могућност планирања слободног времена.

Границе између рада и активности доколице су кључне за одржавање равнотеже и добробити. Оне нам помажу да се фокусирамо на посао када је то потребно, али и да се опустимо и обновимо енергију ван радног времена. Без јасно постављених граница, може доћи до преклапања обавеза и стреса који негативно утичу на продуктивност и ментално здравље.

Корисно је имати одвојен простор у дому који је резервисан само за рад. То може бити посебна соба или једноставно одређени део стана. Ова физичка граница помаже у стварању менталног одвајања између радних обавеза и времена за опуштање.Доступност преко електронске комуникације је такоđе проблем. Један метод стварања границе је одреđивање када је укључена и искључена комуникација везана за посао. То може укључивати одређивање одређених временских интервала током којих сте доступни за пословне активности, а ван тих времена се радник бави другим аспектима свог живота.

Комплексност опорезивања уреди

Један од јако великих препрека коју људи виде код почињања са радом од куће је несигурност поводом опорезивања и могућих последица уколико не регулишу своја примања. Комплексност опорезивања зависи од државе у којој се радник налази и већина држава у Европи и Северној Америци има јасне регулације и правилнике који објашњавају како се опорезивање врши.

Проблем са овим је што се од радника очекује да се сам информише и постара за плаћање пореза, што се код традиционалног радног места врши без неке велике бриге или иницијативе.

Један од кључних изазова за државе код опорезивања радника који раде од куће је преклапање пореских јурисдикција. Радници могу живети и радити у различитим државама, чиме се стварају питања о томе која држава има право да их опорезује. Ово доводи до конфузије и додатне административне сложености за раднике и компаније приликом обрачуна и плаћања пореза.

Закључак уреди

Рад од куће постаје све заступљенији и многи радници преферирају да се запошљавају у фирме које им омогућавају да раде у комфору свог дома уместо из канцеларији. Међутим, због одређених мана и карактеристика рада од куће не проналазе сви овакав метод рада као згодан због индивидуалних ствари. Делатности као што су програмирање, новинарство, дизајн и многе друге, се могу обављати у потпуности помоћу рачунара, те су углавном људи који се баве њима "remote" радници. [14]

Одређена занимања, као што су на пример медицина и право али и велики број других физичких занимања је могуће радити у некој мери даљински, али не у потпуности.Уклањање географских ограничења при запошљавању кроз рад од куће доноси бројне предности. Од већег избора талената и боље равнотеже између професионалног и приватног живота до смањених трошкова и повећане производности, овај начин рада постаје не само практичан, већ је и пожељан код млађе популације.

Референце уреди

  1. ^ „What is Telework”. 
  2. ^ „Teleworking in the COVID-19 pandemic: Trends and prospects”. 
  3. ^ „What is remote-first?”. 
  4. ^ „Working from Home: Unraveling the Employment Law Implications of the Remote Office”. 
  5. ^ „Jack Niles”. 
  6. ^ „History of Telecommuting: Remote Work’s Evolution Explained”. 
  7. ^ „Top 13 Tools for Communication While Working Remotely”. 
  8. ^ Ratcliffe, Mitch (2004-06-17), The invisible dogma, Cambridge University Press, стр. 71—88, Приступљено 2023-05-21 
  9. ^ Marzban, Samin; Durakovic, Iva; Candido, Christhina; Mackey, Martin (2021-06-07). „Learning to work from home: experience of Australian workers and organizational representatives during the first Covid-19 lockdowns”. Journal of Corporate Real Estate. 23 (3): 203—222. ISSN 1463-001X. doi:10.1108/jcre-10-2020-0049. 
  10. ^ „Workers are refusing to return to the office, and they are ready to face the consequences”. 
  11. ^ „Предности и Мане Рада од Куће”. 
  12. ^ „How remote work can increase business profits”. 
  13. ^ „Емисије током пандемије”. 
  14. ^ „Remote Work Industry Statistics”. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:DukeVeljko/песак&oldid=25749099”