Корисник:FilipM1998/песак

Језеро Краљевац

Специјални резерват природе Краљевац.

Језеро Краљевац са плутајућим острвима, околним тршћацима, шумама, ливадама и пашњацима одликују се богатством и разноврсношћу биљног и животињског света. На рубу Делиблатске пешчаре, усред војвођанске равнице, у селу Делиблато простире се оаза мира и тишине Специјални резерват природе „Краљевац”.

Резерват пружа посетиоцима изванредне могућности за бављење спортским риболовом, пешачењем, веслањем, посматрањем птица и фотографисањем природе. Уједно резерват представља јединствен научни полигон и учионицу на отвореном за ђаке, студенте и истраживаче.

Историјат

Специјални резерват природе „Краљевац” простире се на подручју некадашњег Панонског мора, где се под утицајем ветра формирала лесна тараса у коју су усечене простране долине извора Спасовина, Обзовик, Мраморачка река и Краљевац, формиране речном ерозијом. Овај водоток је 1983. године подизањем насипа и преливне бране претворен у језеро Краљевац. Са издизањем нивоа воде дошло је до плављења околних ритских шума и обрадивих површина, услед одваљања тресета са дна језера што је довело до стварања плутајућих и сталних острва.[1]

Током 2003. године на иницјативу Удружења спортских риболоваца „Делиблатско језеро” из Делиблата, Покрајински завод за зазаштиту природе донео је решење о претходној заштити природног добра. Заштићено природно добро заједно са Специјалним резерватом природе „Делиблатска пешчара” чини један биогеографски регион.

Природа

• Специјални резерват природе „Краљевац” је подручје јединствене природне лепоте где плутајућа острва померана јаким ветром по површини воде непрекидно мењају околни пејзаж. Плутајућа острва представљају остатке низијских тресава, једних од глобално најређих и најугроженијих типова станишта, као и једно од последњих уточишта ретке биљне заједнице барске папрати и мочварне иве на нашим просторима. Плутајућа и стална острва са воденим окнима и подземним изворима који не мрзну ни током највећих зима представљају значајно станиште за рибе, укључујући глобално угрожену умбре. У чистој и мирној води језера Краљевац често се могу видети видре.

• Барска папрат (Thelupteris palustris) је реликтна врста папрати везана за влажна станишта, као што су обале река, језера, тресаве, влажне шуме и ливаде. На подручју Специјалног резервата природе „Краљевац” утврђена је до сада највећа популација барске папрати на нашим просторима. Ова врста заједно са врбом ивом и трском гради реликтну биљну заједницу Тheluptero – Phragmito – Salicetum cinireae, која је присутна на плутајућим и сталним острвима. Барска папрат са својим густо испреплетаним ризомима и снажним корењем врбе иве, као и разграђеним биљним остацима образују иницијалне слојеве тресета, који достеже дебљину и до пола метра на неким местима. На подручју Србије барска папрат је строго заштићена врста Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива. Налази се у Црвеној књизи флоре Србије I том.[2]

• Резерват је део међународно значајног подручја за птице и биодиверзитет (ИБА) и представља значајно гнездилиште бројних ретких врста птица мочварица, међу којима се истичу мрка и жута чапља, гак, чапљица, еја мочварица, као и глобално угрожена патка њорка. Белобрка и црна чигра, као велики и мали вранац редовно се хране рибом на овом подручју. Лесни одесеци који окружују језеро Краљевац место су гнежђења великих колонија пчеларица.

• Оближњи пашњаци са остацима континенталне степе једно су од последњих уточишта угрожених врста степских глодара текунице и слепог кучета у Србији. [3]

Роболов

Језеро Краљевац са сталним дотоком воде из надземних и подземних извора, муљевитим дном, плутајућим острвима, богато развијеном вегетацијом и дубином од 2 до 8 метара, представља идеално станиште за рибе. Двадесет шест аутохтоних и алохтоних врста риба је до сада забележено у језеру Краљевац, укључујући заштићене врсте умбра, чиков и златни караш. Број аутохтоних врста двоструко надмашује број алохтоних врста, док је највећи број врста из породице шарана. Од 2002. године врши се редовно порибљавање језера Краљевац са шараном, штуком, смуђем и лињаком. [4]