Корисник:ImStevan/Права ЛГБТ+ особа у Србији
Истраживање је показало да су млађи од 29 година најполаризованија група испитаних, те у тој групи има највише оних који си се придружили паради поноса, али и највише оних који би били спремни на насиље против учесника параде. Две петине грађана који лично познају особу различите сексуалне оријентације имају позитиван став према тој популацији, што је 4 пута више од просека, док међу онима који посредно познају или мисле да познају ЛГБТ+ особу има више оних са негативним ставовима и жеља за интеракцијом је испод просека.[1]
Подршку ЛГБТ+ популацији и позитивна осећања према ЛГБТ+ популацији изнад просека у Србији имају:[1]
- Они који су религиозни али се не слажу са свим што њихова религија проповеда и они који нису религиозни али немају ништа против религије
- Жене
- Особе млађе од 40 година
- Факултетски образовани
- Корисници друштвених мрежа, нарочито Твитера и Тиктока
- Становници урбаних средина у Војводини и Београду
- Срби (у односу на припаднике других нација)
Отпор према ЛГБТ+ популацији постаје већи што је тестирани однос ближи испитанику (најмањи отпор као сународник, највећи као члан породице).[1]
Више од 87% ЛГБТ+ жртава насиља нема никакву информацију да је по њиховој пријави полицији ишта урађено.[1]
| Питање или тема[1] | ||||
|---|---|---|---|---|
| 2020. | 2018. | |||
| Да | Не | Да | Не | |
| Република Србија не води рачуна о ЛГБТ+ грађанима | 77% | / | 78% | / |
| Доживели сте емотивно насиље | 56% | / | 64% | / |
| Доживели сте физичко насиље | 8% | / | 8% | / |
| Доживели сте сексуално насиље[а] | 14% | / | 7% | / |
| У претходних годину дана сте били изложени дискриминацији | 46% | / | 67% | / |
| Осећате се слободним да испољавате свој ЛГБТ+ идентитет | 14% | 48% | / | / |
| Питање или тема | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2021. | 2010. | 2008. | |||||
| Да | Не | Да | Не | Да | Не | ||
| Подржавате Закон о истополним заједницама | 11% | / | / | / | / | / | |
| ЛГБТ+ особе у Србији су осетљива група и треба им је помоћ да остваре своја права | 18% | / | 15% | / | 12% | / | |
| „Хомосексуалност је за мене болест” | 41% | 25% | 67% | 18% | 70% | 17% | |
| Спремност грађана Србије на контакт са припадницима ЛГБТ+ популације | Да живи у Вашој држави, да Вам је сународник | 67% | / | 53% | / | 52% | / |
| Да буде Ваш комшија или суграђанин | 62% | / | 46% | / | 47% | / | |
| Да Вам буде сарадник на послу | 59% | / | 40% | / | 38% | / | |
| Да буде наставник или васпитач Вашој деци | 33% | / | 18% | / | 14% | / | |
| Да се с њим/њом дружите и посећујете | 44% | / | 27% | / | 24% | / | |
| Да Вам буде шеф на послу | 47% | / | 32% | / | 30% | / | |
| Да има руководећи положај у Вашој држави | 44% | / | 28% | / | 23% | / | |
| Да будете у сродству/да буде члан Ваше породице | 28% | / | 22% | / | 17% | / | |
| Питање или тема | |||||
|---|---|---|---|---|---|
| 2021. | |||||
| Веома позитиван | Позитиван | Неутралан | Негативан | Веома негативан | |
| Однос испитаника према особама које су промениле пол | 6% | 35% | 25% | 8% | |
| Однос грађана Србије према ЛГБТ+ популацији кроз синтетички показатељ | 18% | 32% | 50% | ||
Однос грађана Србије према контакту са припадницима ЛГБТ+ популације кроз синтетички показатељ: Нема ништа против контакта са ЛГБТ+ особама — 36% Нема став — 29% Противи се контакту са ЛГБТ+ особама — 35%
Прихватање интеракције ипак не гарантује позитивне ставове према заједници. Код оних који немају ништа против контакта, само 39% има позитиван став, а код оних који немају став о контакту, 52% има негативан став.
| Питање или тема | Година | Ствар природе | Утицај средине | Помодарство | Не зна |
|---|---|---|---|---|---|
| „Шта мислите, зашто неко постаје ЛГБТ+ особа?” | 2008. | 47% | 15% | 12% | 26% |
| 2010. | 47% | 18% | 13% | 22% | |
| 2008. | 42% | 15% | 7% | 36% |
Они који изједначавају ЛГБТ+ покрет са помодарством су они који почињу од тачке негативног става према ЛГБТ+ особама и избегавају контакт са њима.[1]
Изнад просека, помодарство и ЛГБТ+ изједначавају:[1]
- Верници
- Особе старије од 50 година
- Становници западне Србије и Шумадије
- Особе у бошњачким и мађарским срединама (у односу на припаднике других нација)
Закон о истополним заједницама уреди
Кад су упитани о томе да ли проблеме истополних заједница треба регулисати правним прописима, 37% је рекло не, 20% је рекло да све треба да реши све потенцијалне односе, а 26% да би само техничке ствари требало решавати, јер се не ради о браку. Они који изједначавају помодарство и ЛГБТ+ имају скоро идентичан профил онима који су на ово питање рекли не, с тим што су изнад просека не рекли и мушкарци. Оне групе које изнад просека имају позитивне ставове према ЛГБТ+ заједници су и изнад просека подржале законску регулативу.[1]
Разлике полова уреди
| Питање или тема[1] | Мушкарци (% који се слаже) |
Жене (% који се слаже) | ||
|---|---|---|---|---|
| Да | Не | Да | Не | |
| Хомосексуалност је за мене болест | 46% | 20% | 38% | 31% |
| ЛГБТ+ особе у Србији осетљива група и треба им помоћи да остваре права | 13% | 53% | 21% | 40% |
| Заједница између двоје људи, ма ког пола да су, је њихова лична ствар и нико не сме да их спречава да је законски остваре | 18% | 51% | 25% | 38% |
| Озакоњење истополних заједница у Србији ће законски уредити живот једном делу наших суграђана и то треба подржати | 15% | 49% | 23% | 40% |
| Хомосексуалци су јалово дрво које треба посећи и у огањ бацити” | 16% | 46% | 10% | 56% |
| Треба подржавати насиље према особама различите сексуалне оријентације/опредељења, они се само тако могу „сузбити” | 5% | / | 1% | / |
Насиље уреди
Код групације испитаника до 29 година се наилази на највећу поларизацију по осуди и примени насиља, те они надпросечно подржавају оштрије казне него за обично насиље, али и надпросечно активно подржавају насиље као једини начин њиховог „сузбијања” (7%). Што су испитаници више образовани, то је фреквенција одговора да подржавају насиље падала. Чак половина Ромских испитаника је веровала да такво насиље треба казнити оштрије него обично. Насиље су чешће подржавале особе из руралних средина, мушкарци и верници. Они који су изнад просека подржавали оштрије казне највише времена проводе на друштвеним мрежама Твитер (32%) и Тикток (38%). Они који користе радио као примарно средство информисања су изнад просека подржали насиље.[1]
| „Шта мислите о насиљу према особама другачије сексуалне оријентације које се понекад према њима примењује?”[1] | ||
|---|---|---|
| 2021. | 2010. | |
| „Треба подржавати насиље према особама различите сексуалне оријентације/опредељења, они се само тако могу „сузбити” | 3% | 2% |
| „Људе који туку особе различите сексуалне оријентације не треба кажњавати, јер су они оправдано револтирани” | 6% | 8% |
| „То треба кажњавати као што се кажњава насиље према било коме другом” | 63% | 59% |
| „Такво насиље треба кажњавати оштрије него обично насиље, јер је то неприхватљиво” | 15% | 13% |
| „Не знам, не могу да проценим” | 13% | 18% |
Параде поноса уреди
Код групације испитаника до 29 година се наилази на највећу поларизацију по питању реакције на параду поноса, те би се они надпросечно придружили паради, али и надпросечно насилно одреаговали. Они који су изнад просека рекли да би се придружили паради највише времена проводе на друштвеним мрежама Твитер и Тикток. Они који користе радио као примарно средство информисања би изнад просека реаговали насилно.[1]
| „Замислите ситуацију да случајно пролазите поред геј параде. Како бисте Ви реаговали на то?”[1] | 2021. | 2010. |
|---|---|---|
| „Добро бих се информисао/ла када је тај догађај да нипошто не будем у близини | 13% | 10% |
| „Не бих издржао/ла да не улетим и ударим неког у тој групи, јер ме то веома нервира” | 1% | 4% |
| „Не бих издржао/ла да макар не добацим нешто” | 7% | 7% |
| „Придружио/ла бих се таквој паради” | 4% | 1% |
| „Из радозналости бих застао/ла да видим како то изгледа и шта се ту дешава” | 17% | 17% |
| „Прошао/ла бих као и поред сваког другог јавног догађаја који ме не интересује” | 47% | 49% |
| „Не знам, не могу да проценим” | 11% | 12% |
Трансродност уреди
Већина људи у Србији има негативан или неутралан однос према припадницима трансродне заједнице и трансродност сматрају менталним поремећајем.[1]
На питање „какав је Ваш однос према особама које су се одлучиле за промену пола?” у истраживању ЦЕСИД-а, дати су следећи одговори:[1]
- Веома позитиван — 1%
- Позитиван — 5%
- Неутралан — 35%
- Негативан — 25%
- Веома негативан — 18%
- Не зна — 16%
Код мушкараца, 53% је рекло да имају негативан став према особама које су промениле пол, а код жена је тај проценат био 36%. Жене су изнад просека говориле да имају неутралан став. Старији, религиознији, са нижим нивоима образовања, из бошњачких и мађарских средина и испитаници који живе у руралним подручјима су чешће имали негативне ставове. Они који не користе друштвене мреже чешће су имали негативне ставове, а корисници Твитера и Тиктока су чешће имали позитивне ставове. Три четвртине оних који се противе контакту са ЛГБТ+ особама је изразило негативан став према особама које су се одлучиле на промену пола.[1]
На питање „да ли бисте подржали одлуку Вама блиске особе да промени пол, уколико би то била њена/његова жеља?”, дати су следећи одговори:[1]
- У потпуности бих подржао/ла, уколико би га/је то учинило срећном и задовољном — 13%
- Зависи од околности, али не бих био/ла срећан/на због такве одлуке — 22%
- Не бих, покушао/ла бих да га/је одговорим од тога — 42%
- Не зна, не може да процени — 23%
Жене би и у овом случају чешће дале подршку особи од мушкараца (16% према 9%). Поново, корисници друштвених мрежа, нарочито Твитера и Тиктока, млади, нерелигиозни, образовани, као и особе из урбаних средина би изнад просека подржале особу.[1]
На питање „да ли држава треба да законски уреди област промене пола и родног идентитета или не?”, дати су следећи одговори:[1]
- Треба, — 31%
- како би се олакшао положај људи који се одлуче на то и изједначио са осталим грађанима Србије — 16%
- тако да забрани те ствари у нашој земљи — 15%
- Не треба — 41%
- Не зна — 28%
Образац испитаника и њихових одговора је исти као у претходна два питања.[1]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с „KA BOLJEM RAZUMEVANJU PRAVA LGBTI OSOBA I NJIHOVE POZICIJE U DRUŠTVU” (PDF). cesid.rs. ЦЕСИД. Приступљено 2022-08-15.
Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-alpha“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-alpha"/>