Корисник:JovanaNikolic201600263/песак2
Боваризам[1] је стање или осећање незадовољства, карактеристично за лик Еме Бовари, јунакиње Флоберовог романа, Госпође Бовари. Концепт боваризма дефинише склоност неких људи да пате од монотоније провинцијског живота: велики град постаје сан подстакнут читањем романа. Читање, средство за ослобађање од сувише оптерећујуће стварности, има перверзне ефекте праве дроге. Након разних искустава, лик је приморан да се врати у стварни свет, доживљавајући разочарење јер поново постаје заробљеник света за који није створен. Карактеристична опозиција ових дела поиграва се са две стране: романтизмом малобројне, мање-више писмене елите и буржоаском тегобом друштва.
Израз боваризам потиче од јунакиње чувеног Флоберовог романа која, још увек незадовољна својим животом, показује да није у стању да промени било шта и на крају изврши самоубиство. Прво је прешао на књижевно поље, а затим се проширио на поље психологије.
Жил де Голтје посветио је једно од својих најзначајнијих дела појму боваризма.
Етимологија уреди
Термин боваризaм је именица настала по главном јунаку романа Гистава Флобера, госпођи Бовари. Увео га је Жил де Голтје 1892.[2] године у свом првом есеју Боваризам, психологија у Флоберовом делу.
Дефиниције уреди
Флобер у свом роману представља младу жену која је у младости много читала, посебно романтичарскa дела. Међутим, далеко од тога да буде у складу са њеним сновима, њен брачни живот јој доноси само фрустрације и разочарања, а њен супруг Шарл Бовари је само просечан човек. Неуспешно су завршили и њени сусрети са сеоским господином Родолфом Боуланжером и Леоном Дипиом, стереотипом романтичарскoг младића, са којим је имала аферу. Они су у ствари обоје бледе копије ликова из романа које она сања да упозна. Емино разочарање својим животом је доводи до самоубиства.
Боваризам је „стање емоционалног и социјалног незадовољства које се посебно среће код појединих неуротичних младих људи, а које резултира испразним и несразмерним амбицијама, бекством у имагинарно и романескно[3]. "
„Наклоност којом је погођена јунакиња Флоберовог романа Ема Бовари и која се састоји у томе да своју визију света гради из читања романа. Неисправност романтичних универзума да служе као модели за стварни свет доводи до низа разочарања. У продужетку, термин означава патологију читања.[4] "
Према Флоберу, боваризам је „сусрет романтичних идеала у суочењу са ситношћу ствари у стварности“ који је исти аутор квалификовао термином „меланхолија“[5].
Уопштено говорећи, боваризам се може посматрати као „моћ која је дата човеку да себе замисли другачије него што јесте“. Такође се користи да означи „употребу у литератури грешке сопства о себи пре и после Флобера“. У том смислу, Флоберова јунакиња је блиска јунаку Сервантеса,Дон Кихоту. У оба случаја, роман изражава читаочево „разочарење, разочарање у погледу фикције.[6] "
Књижевна подлога уреди
Оноре де Балзак је већ описао ово стање у Жени од тридесет година, из које је Флобер био инспирисан[7]. Према Пјеру Барберису, Балзак је измислио боваризам[8].
На Флобера је утицао и Сервантесов Дон Кихот, којег је много читао и из којег је преузео тему читаоца који своје ноћи проводи читајући екстравагантне књиге. У Госпођи Бовари, мајка, госпођа Бовари узвикује против своје снаjе, у тренутку љутње:
"Ах! Она је заузета! Чимe? Читањем романа, лоших књига.[9] "
Боваризам се овде јасно појављује као тема настала из романтизма и његовог сламања пред реалношћу далеком од женских фантазија и идеала. Флобер тако у Госпођи Бовари даје критички осврт на романтичарску књижевност која се развила у деветнаестом веку.
Наслеђе уреди
У својој књизи, Као роман, Данијел Пенак проглашава боваризам, који квалификује као „болест која се преноси текстом“, као једно од неотуђивих права читаоца.
Тема је преузета на телевизији (Очајне домаћице), у биоскопу (Цезар и Розалија од Клода Сотеа) или у позоришту од стране Кларе Ле Пикар, посебно са Сањањем госпође Бовари. Ову тему налазимо у филму Каирска љубичаста ружа Вудија Алена.
Дана 2. марта 2017, током презентације свог пројекта и након питања Изабел Торе из ТФ1, Емануел Макрон, тадашњи председнички кандидат 2017, користи реч „боваризам“ да квалификује питање новинара: „Постоји нека врста новинарског боваризма који је никада не говори о тренутку већ увек говори о следећем кораку.[10] "
Референце уреди
- ^ „BOVARYSME : Définition de BOVARYSME”. www.cnrtl.fr. Приступљено 2021-12-22.
- ^ „"Que veut une femme ?"”. Revue Penser/Rêver: стр. 18. 2007.
- ^ „Bovarysme”. www.lettres.org. Приступљено 2021-12-22.
- ^ Montalbetti, Christine (2001). La fiction. Gallimard. стр. 225.
- ^ Lancrey-Javal, Romain. Commentaire sur Madame Bovary. Larousse.
- ^ García Martínez, Patricia (2007). „« La huella de Cervantes en la obra de Flaubert »”. Mélanges de la Casa de Velázquez. nos 37-2.
- ^ Gothot-Mersch, Claudine. Dictionnaire des littératures de la langue française. Bordas. стр. « À ce tournant-là de son œuvre, (Madame Bovary), une figure de romancier paraît s'être imposée à Flaubert : celle de Balzac. Sans trop forcer les choses, on pourrait dire qu'il s'est choisi là un père. […] Comme Balzac, il va composer des récits réalistes, documentés, à fonction représentative. La peinture de la province dans Madame Bovary, de la société parisienne dans L'Éducation sentimentale […] la thématique du grand prédécesseur se reconnaît là. ».
- ^ Barbéris, Pierre. Introduction à la femme de trente ans. Folio classique. стр. 14.
- ^ Flaubert, Gustave (1857). Madame Bovary. Michel Lévy.
- ^ Emmanuel Macron évoque un "bovarysme journalistique" (на језику: српски), Приступљено 2021-12-22