Корисник:LazarK01/песак

Half-Life: Decay
LazarK01/песак
Девелопер(и)	Gearbox Software
Издавач(и)	Sierra On-Line
Серија	Half-Life
Погон(и)	GoldSrc
Платформе	Playstation 2
Излазак	14 новембар 2001
Жанр(ови)	Пуцачина из првог лица
Модификације	Више играча
Дизајнер(и)	Randy Pitchford

Half-Life: Decay (Пропадање) је екстензија само за више играча за Валвеову Half-Life пуцачину из првог лица.Развијен од стране Gearbox Software и објављен од стране Sierra On-line.Decay је објављен као део Playstation 2 верзије Half-Life из 2001. To je трећа екстензија за Half-Life,  и као и његови претходници Decay се враћа на исто место и време оргиналне приче, иако приказује причу из угла другачијег скупа протагониста: две научнице које раде у Истраживачкој установи Black Mesa. Decay је кооперативна игра за више играча, дизајнирана да је играју двоје људи који раде заједно како би прошли кроз нивое игре.

Decay није доживео успех код критичара, али су га новинари видео игрица примили са извесном позитивношћу. Многи рецензенти су сматрали да је игру забавно играти са пријатељем, али да је игра више оријентисана на загонетке донекле умањила целокупно искуство. Бројне критике су навеле да се игра једноставно осећала као нешто више од додатне екстензије за Playstation 2 верзије Half-Life-а.

Гејмплеј

Као што је случај са другим играма у серији Half-Life-а, Decay је пуцачина из првог лица. Као и оригинални наслов на коме је заснован, Decay захтева од играча да се упусте у борбу са непријатељским ликовима који нису играчи и да заврше различите задатке решавањем загонетки како би напредовали кроз игру.Међутим,  Decay се разликује од Half-Life-а и његове прве две екстензије, Opposing Force и Blue Shift, по томе што је дизајниран за кооперативно играње за више играча. Ово захтева од играча да раде заједно како би напредовали кроз нивое игре и довршили загонетке како се појављују у игри. Иако је предвиђено да га играју две особе у режиму подељеног екрана, Decay и даље може да игра један играч. У овом случају, играч може да контролише само један по један лик и може брзо да се пребацује између два лика. Када се не користи,лик има довољно вештачке интелигенције да се брани, али се не помера са места где га је играч оставио.

У Half-Life-у, играчи се обично боре сами и само повремено наилазе на пријатељске ликове који нису играчи који им помажу, као што су чувари и научници. Док Decay још увек има нивое где је то случај, значајни делови у Decay-у су посвећени раду са пријатељским ликовима који нису играчи, обично их пратећи до различитих циљева и штитећи их у сукобима. Низ непријатељских ликова из Half-Life-а  насељава игру, укључујући ванземаљске облике живота као што су Headcrabs и Vortigaunts, као и људске војнике који су послати да спрече ванземаљску претњу. Играчи имају приступ ограниченом избору  Half-Life-овог оружја које им помаже у игри. Иако је развијено након Opposing Force, у Decay се не појављују ликови који нису играчи нити оружје из претходне експанзије.

Игра је јединствена у контексту Half-Life серије по томе што је једина игра подељена на засебне мисије, од којих свака има одређени циљ, уместо да се састоји од једне непрекидне нарације. Начин на који играчи раде у свакој мисији се рангира на крају нивоа са оценама од "А" до "Ф". Овај резултат се заснива на прецизности сваког играча са оружјем, броју убистава која су стекли и количини штете коју су претрпели током мисије. Уколико играчи успешно заврше девет мисија у игри са оценама „А“ на сваком нивоу, добијају приступ бонус кооперативној мисији, у којој могу да играју као пар Vortigaunts, као и могућност да играју као пар Vortigaunts у оргиналној Playstation 2 верзији Half-Life.

Заплет

Decay је постављен на исту локацију и временски оквир као Half-Life. Half-Life се одвија у лабораторији под називом Black Mesa Research Facility, која се налази у удаљеној пустињи у Новом Мексику. У Half-Life-у, играч преузима улогу Гордона Фримана, научника укљученог у несрећу која отвара међудимензионални портал у гранични свет Ксена, омогућавајући ванземаљским створењима Ксена да нападну објекат. Играч води Фримена у покушају да побегне из објекта и затвори портал, на крају путујући у Ксен да то уради. Као и претходне експанзије, Decay приказује причу о Half-Life из перспективе другачијег скупа протагониста. У Decay, играчи преузимају улоге Ђина Крос и Колет Грин, две докторке које раде у истој лабораторији као Фриман, анализирајући аномалне материјале и узорке преузете из Ксена у претходним експериментима телепортације. Након што се догоди експеримент који је изазвао инвазију ванземаљаца, Грин и Крос морају да раде са два члана научног тима, др Ричардом Келером и др Розенбергом, како би обуздали и стабилизовали погоршање ситуације у Black Mesa.

Пропадање почиње тако што Гина Крос и Колет Грин долазе у лабораторије за аномалне материјале у Блек Меси и извештавају др Келера, који припрема дневну анализу непознатог примерка. Упркос примедбама др Розенберга да се опрема за анализу гура изван њених пројектованих капацитета, Кросу и Грину је додељено да помогну у постављању експеримента за Гордона Фримана. Међутим, када Фрееман убаци узорак у сноп за скенирање, он покреће „резонантну каскаду“,наносећи огромну штету објекту и телепортујући ванземаљска створења у базу. Келер и Розенберг се слажу да Black Mesa не може сама да се избори са ситуацијом и зато одлучују да позову војну помоћ. Крос и Грин прате Розенберга на површину, где он шаље сигнал за помоћ војсци. Међутим, војсци је наређено не само да обузда ситуацију, већ да ућутка базу убијањем њених запослених. Розенберг одлучује да остане да се састане са војском по доласку, а Крос и Грин се врате у Келер.

Једном када се поново уједине са Келером, Крос и Грин раде на затварању димензионалног расцепа како би зауставили инвазију. Војска стиже и покушава да уклони сво особље као и ванземаљску силу. Након ресетовања кључне опреме како би се спречио раздор у другој димензији, њих двоје имају задатак да припреме сателит за лансирање. Сателит, који је лансирао Фриман у Half-Life-у, користи се у комбинацији са земаљском опремом да би се значајно ослабили ефекти резонантне каскаде. Келер даје задатак Кросу и Грину да активирају овај сет прототипа опреме, светионик за померање, који преко сателита може да запечати димензионалну пукотину. Међутим, након активирања светионика, оба лика су ухваћена у „хармонични рефлукс“, дисторзију изазвану расцепом. Упркос томе, Крос и Грин су у могућности да се безбедно врате и Келер им честита на успеху.

Logo "Black Massa"

Мисија вортигаунт која се не може закључати пружа позадинске информације које објашњавају како су употребљени наранџасти кристали које користи машина за заптивање пукотина у Half-Life: Decay добија и користи Nihilanth током последње битке у Half-Life-у. Два вортигаунта које контролишу играчи се боре кроз маринце и специјалце у подземном комплексу Black Mesa да би пронашли наранџасте кристале у задњем делу војног комбија. У овом тренутку екран бледи и мисија се проглашава успешном;претпоставља се да их Nihilanth враћа назад у Ксен и поставља кристале у његову пећину.

Развој

Кооперативну игру Half-life први је алудирао издавач Sierra On-line у новембру 2000. са најавом Playstation 2 верзије Half-life -а. У то време, међутим, није било јасно како ће се имплементирати кооперативна верзија Half-life -а; програмери, Gearbox Software, и даље су експериментисали са проналажењем најизбалансиранијег броја играча за прављење кооперативне игре. До Е3 2001, игра је добила наслов Decay, назван по научном концепту експоненцијалног распада ради конзистентности са научним називима коришћеним у претходним Half-life  насловима. Док је конвенција Е3 пружила само демонстрацију главне игре Half-life Playstation 2, објављени су додатни детаљи који се односе на Decay-ову премису и причу, као и потврду да је кооперативни режим требало да буде дизајниран за два играча. Такође је приказана употреба нових комплета модела. Ови нови модели су ажуриране верзије пакета високе дефиниције Gearbox-а за Blue Shift, са већим бројем полигона и карактеристикама анимације као што су изрази лица. Побољшани модели су били отприлике дупло детаљнији од оних у пакету високе резолуције, који је сам по себи био много вишег квалитета од оригиналних модела у Half-life -у. Ажурирања медија током месеци након Е3 показала су различите снимке екрана и трејлер за игру. Sierra On-line је 18. августа 2001. објавила да је Decay скоро завршена и да ће бити достављен Сонију, произвођачу Playstation 2 на верификацију. Цео пакет Half-life за Playstation 2 добио је златни статус 30. октобра 2001. и игра је објављена 14. новембра 2001. године.

У октобру 2005. група украјинских програмера је започела рад на преносу Decay-а на Windows, као модификацију за стару World Opponent Network  и тренутне Steam верзије Half-life-а. Порт се ослањао на откриће методе која је омогућила да се Decay-јеви ПС2 фајлови игре конвертују у Windows верзију игре. Порт је ушао у бета развојну фазу у децембру 2007. и био је јавно објављен 23. септембра 2008. године. Порт је био добро примљен од стране новинара у индустрији; GameSpy сајт Planet Half-life је приметио да је штета што се званична ПЦ верзија Decay никада није појавила, док је британски новинар Алек Меер изјавио да је „фантастично имати ову кратку, али слатко изгубљену Half-life епизоду на PC у последње, а чак има и нешто што ПС2 верзија није имала — играње на мрежи“.

Пријем

Decay је добио слаб, али у целини позитиван пријем од стране критичара индустрије видео игара.Пишући за GameSpot, Даг Редклиф је тврдио да је Decay био „импресиван“, хвалећи дизајн загонетки које захтевају од играча да раде заједно, као и начин на који систем рангирања обесхрабрује играче да се такмиче једни против других. Дејвид Хоџсон из GameSpy-а био је резервисанији у својим погледима на игру;иако је то описао као „одличну забаву“, приметио је да би то могло да постане „заморно, са једним чланом који чека неколико минута, док се други чеше по глави, а затим испуњава циљ“. Поред тога, Хоџсон је сматрао да је природа Decay више оријентисана на загонетке оставила елементе акције „мало пригушене у поређењу са Гордоновом потрагом за једног играча“. Allgame је описао Decay као " додатни бонус „ за Playstation 2 верзију Half-life-а, али је приметио да је игра дизајнирана за два играча значајно патила када један играч покуша да је игра пребацивањем између два лика, са чим су се сложили и GameSpy и GameSpot . У својој рецензији за ИГН, критичар Даг Пери је сматрао да је Decay  „уредан на свој ограничени начин“, али да је више одвраћао пажњу од главне игре, више „комплементарна шоља супе од поврћа него вруће главно јело од њујоршкoг одреска“. Док је рецензент The Electronics Playground Стив Смит изјавио да је контролна шема за Playstation 2 верзију Half-life-а „отприлике најбоља коју смо видели на ПС2 или било којој конзоли“, закључио је да иако је Decay био „леп додатак“, то није био разлог за куповину овог порта.

Спољњи линк

Званични сајт