Корисник:Lenkale/песак

Mekdonaldizacija je termin koji je prvi put upotrebio sociolog Džordž Ricer u svojoj knjizi „Mekdonaldizacija društva” (1993). Objasnio je da se taj proces javlja kada kultura poprimi karakteristike restorana brze hrane. Mekdonaldizacija je rekonceptualizacija racionalizacije, ili pomeranje sa tradicionalnih načina mišljenja ka racionalnim i naučnom menadžmentu. Gde je Maks Veber koristio model birokratije da pokaže put ove promene u društvu, Ricer uviđa da je restoran brze hrane bolji predstavnik savremene paradigme (Ricer, 2004:553). U savremenoj kulturi, pojam mekdonaldizacije dobija sve veću pažnju u mnogim aspektima, između ostalog i u kulturi. Ova teza je relativno nova ideja na planu homogenizacije društva širom sveta. Proces mekdonaldizacije može biti sažet kao put “u kojem principi restorana brze hrane sve više počinju da preovladavaju u mnogim sektorima američkog društva, kao i ostatka sveta”. U današnje vreme, većina zemalja se prilagodila ovoj promeni zbog procesa globalizacije. Zapravo, predviđeno je da će Ricerov model postati dominantan u većini kultura.

Karakteristike

Ricer je istakao četiri primarne karakteristike mekdonaldizacije:

• Efikasnost – optimalan način za izvršavanje zadatka. U ovom kontekstu Ricer koristi specifično značenje “efikasnosti”. Na primeru mušterija McDonald's restorana, to je najbrži način da se čovek zasiti. Efikasnost u mekdonaldizaciji znači da je svaki aspekt organizacije usmeren ka smanjenju utrošenog vremena.
• Merljivost – cilj bi trebalo da bude merljiv (npr. prodaja), a ne subjektivan (npr. ukus). Mekdonaldizacija je razvila pojam da je kvantitet jednak kvalitetu i da je više proizvoda dostavljenih potrošaču u kratkom vremenskom periodu isto što i jedan proizvod visokog kvaliteta. Ovo omogućava da ljudi kvantifikuju koliko dobijaju spram toga koliko plaćaju. Organizacije žele da ljudi veruju da dobijaju veliku kolicinu proizvoda ili veći broj proizvoda za ne tako puno para. Radnici u ovim organizacijama se procenjuju u odnosu na brzinu, a ne u odnosu na kvalitet rada.
• Predvidljivost – jednaki standardi usluga. Predvidljivost znači da bez obzira u koji McDonald's restoran ljudi odu, uvek će dobiti istu uslugu i isti proizvod. Ovo se takođe odnosi i na radnike u ovim organizacijama. Njihovi zadaci se ponavljaju, rutinski su i predvidljivi.
• Kontrola – jednaki standardi po pitanju zaposlenih, zamena ljudske usluge tehnologijom.

Sa ove četiri komponente industrije brze hrane, strategija koja je racionalna može dovesti do rezultata koji su štetni i iracionalni. Kako se ovi procesi šire na druge delove društva, stvaraju se nove socijalne (društvene) i kulturalne karakteristike modernog društva. Na primer, kako se McDonald's pojavi u zemlji, potrošački obrasci postaju jednoobrazni i stvara se hibridna ljudska kultura.

Iracionalnost racionalnosti

Ricer takođe naglašava iracionalnost racionalnosti kao peti vid mekdonaldizacije. ,,Tačnije, iracionalnost znači da su racionalni sistemi besmisleni sistemi. Time mislim da poriču osnovnu ljudskost i ljudski razum ljudi koji rade u njemu ili mu sluze.”(Ricer, 1994:154) Ricer nas uvodi u to u drugom poglavlju (Prošlost, sadašnjost i budućnost mekdonaldizacije: od čeličnog kaveza do fabrike brze hrane i više) svoje knjige ,,Mekdonaldizacija društva” u pod-poglavlju iracionalnost i ,,čelični kavez”. On navodi da: ,,Uprkos prednostima koje nudi, birokratija pati od iracionalnosti racionalnosti. Kao i restoran brze hrane i birokratija može biti dehumanizovano mesto za raditi i služiti.” Ukratko, ,,Okolina u kojoj ljudi ne mogu uvek da se ponašaju kao živa bića”. Dodatni problem iracionalnosti racionalnosti je što to može da dovede do nedoslednosti; brza hrana nije više brza, postoje dugi redovi i to ide na račun ukusa. On dalje dodaje, da se izvan dehumanizacije javljaju druge iracionalnosti, polazeći od neefikasnih birokratskih procedura da spreče određene pojave ili aktivnosti, preko kvantifikacije koja dovodi do lošeg radnog standarda, nepredvidljivosti, jer radnici ne znaju šta treba da rade, do gubitka kontrole zbog drugih nedostataka.

Demekdonaldizacija

Mnoge korporacije se trude da opovrgnu racionalizaciju mekdonaldizacije. Napori se odnose na kvalitet umesto kvantitet, uživanje u nepredvidljivosti usluge i proizvoda i zaposlenju stručnijih radnika koji nemaju spoljašnju kontrolu. Broj protesta se povećavao u nacionalnim država kako bi pokušali da uspore proces mekdonaldizacije i da zaštite svoju lokalizaciju i tradicionalne vrednosti. Džordž Ricer u svojoj knjizi ,,Mekdonaldizacija društva” razmatra i daje svoju perspektivu modernog sveta u vidu restorana brze hrane. Još jedan teoretičar politike koji daje negativno mišljenje o atmosferi koju je prouzrokavala mekdonaldizacija je bila Hana Arent. Ona naglašava korupciju ljudskog sveta sa stanovišta racionalnog (kao što je diskutovano u Ricerovoj knjizi) u njenom izveštaju o Ajhmanovom suđenju za Nju Jorker, Ajhman u Jerusalimu: Izveštaj o banalnosti zla. Ona idirektno zagovara potrebu uviđanja neophodnosti postupne demekdonaldizacije. Pipa Noris i Ronald Inglhart ispituju stepen mekdonaldizacije do koga je došlo, u svojoj knjizi ,,Cosmopolitan Communications: Cultural Diversity in a Globalized World’’ pronalazeći kulture koje su otporne na globalizaciju. Takođe neke studije lokalnih slučajeva pokazuju kako se racionalan model McDonald's restorana prilagođava kulturalnim karakteristikama, a rezultat je smanjenje originalnog proizvoda McDonald's-a. Zapravo, što se više kompanija prilagođava lokalnim uslovima to više ima izgleda da američki proizvod možda može biti izgubljen. Na kraju, McDonalds je bitan faktor globalizacije.

Primeri mekdonaldizacije

"Junk" novinarstvo definisano ovde kao trivijalne blagonaklone vesti servirane čitaocima u lako svraljivim porcijama, je jedan od primera mekdonaldizacije. Drugi primer mogli bi biti McUniverziteti koji predstavljaju ukalupljen tok studija, isporučujuci diplome po sistemu brzog hoda i izbora za svačiji ukus. Umanjen kvalitet ovih proizvoda može se prikriti dobrom reklamom koja ih u svakom svom pojavljivanju nudi u novom izdanju, zapravo samo prepakovane.

Odgovor McDonald's restorana

Odgovor McDonald's-a, koji su dali njegovi predstavnici u Ujedinjenom Kraljevstvu, je da Ricer, poput ostalih komenatatora, koristi priznati brend i veličinu kompanije kako bi promovisao ideje koje ne moraju imati veze sa poslovanjem ove kompanije.

Mekdonaldizacija i obrazovanje

Na zapadu se ističe i primer fenomena mekdonaldizacije primćen u oblasti obrazovanja, gde se sve više vidi porast sličnosti između učionice na zapadu i učionice u ostalim delovima sveta. Slejter tvrdi da veličine učionice, raspored i pedagogija u Peruu poprilično podseća na onaj u Americi, sa jasnim primerima zapade kulture usmerene na efikasnost prenosa sopstvenih vrednosti u oblasti znanja na ostale delove sveta. Slejter čak nastavlja da demonstrira negativne efekte mekdonaldizacije u obrazovanju, naročito činjenicu da ona ne promoviše istraživanje i kreativnost. Stoga će škole postati manje efikasne u obrazovanju dece, jer neće uspeti da od njih naprave kreativne mislioce. Takođe, Vong tvrdi da je mekdonaldizacija u osnovi promenila sistem visokog školstva. Dok su ispiti nekada ocenjivani od strane profesora, svaki test pojedinačno, sada ih uglavnom ocenjuje kompjuter i time i povećava efikasnost profesora. Uz to obrazovanje studenata se danas vrednuje na osnovu standardizovanog stepenovanja studija, a ne na osnovu uvida u njihov razvoj i dostignuća tokom visokog školovanja. Ricer dalje tvrdi da je mekdonaldizacija imala veliki efekat na razvoj velikog broja onlajn kurseva (MOOC). Kao prvo, nije moguće svaki put kreirati novi onaljn kurs, pa se napravi osnovna struktura kursa, a onda se menja u zavisnosti od svake sledeće prilike , stvarajući tako element predvidljivosti za studente. Na sve to, uloga profesora je pojednostavljena i zamenjena instrukcijama tehničkih naprava, što ne daje priliku za zajedničku kreativnu uključenost učenika i profesora u rešavanju problema.