Википедија

Корисник:Mare1337/песак

< Корисник:Mare1337

Стадион уреди

Енфилд је изграђен 1884. на земљи посвећеној Стенли Парку. Оригинално је коришћена од стране Евертона пре преласка клуба у Гудисон Парк након неспоразума око плаћања с Енфилдовим власником Џоном Хулингом[1]. Остављен с празним земљиштем, Хулдинг је основао Ливерпул 1892. године и од тада клуб игра на Енфилду. У то време капацитет стадиона је био 20000 иако су само 100 гледалаца присуствовали Ливерпуловом првом мечу на Енфилду.[2]

Коп је изграђен 1906 због због високог одзива на утакмице и назван је иницијално Оукфилд Роуд Ембанкмент. Прва игра је била 1. септембра 1906. када је страна домаћина победила Строук Сити 1-0[3]. 1906. банкоматски штанд на једном крају земље је формално преименован у Спион Коп по брду у КваЗулу-Наталу.[4] Брдо је било на месту Битке за Спион Коп у Другом Боерском рату, где је преко 300 људи Ланкаширског пука погинуло, а многи су били из Ливерпула. На врхунцу, стадион је примио 28000 гледалаца и био један од највећих једноспратних стадиона на свету. Многи стадиони у Енглеској су названи по Спион Копу али Енфилд је био највећи од свих у тадашње време; могао је подржати више гледалаца него неки цели фудбалски терени.[5]

 
Улаз на терен Енфилда

Енфилд је могао да се прилагоди за преко 60000 навијача максимално и имао капацитет од 55000 до краја деведесетих. Тејлор Репорт и регулације Премијер Лиге су обавезале Ливерпул да претвори Енфилд у стадион где сви седе у време сезоне 1993-94, смањујући му капацитет на 45276. Проналасци Тејлора Репорта успорили су обнављање Кемлин Роуд Стадион, који је поновно изграђен 1992. поклапајући се са стогодишњицом клуба и познат је као Стогодишњи Стадион све до 2017. када је преименован у Кени Далглиш Стадион. Додатни спрат је додат Енфилд Роуду крајем 1998. и тиме накнадно повећао капацитет земљишта али створио и нове проблеме. Серија потпорних шипки и постоља је имплементирана како би се добило на додатној стабилности вишег спрата стадиона јер је пријављено померање спрата на почетку сезоне 1999-2000.[6]

Због забране повећања капацитета Енфилда, Ливерпул је најавио план да се пребаци на предложен Стенли Парк Стадион у мају 2002. Планирана дозвола је додељена у Јулу 2004. и у септембру 2006, Ливерпул Сити Суд се сложио да додели Ливерпулу 999-годишњи закуп на предложеној локацији. Након преузимања клуба од стране Џорџа Жилета и Тома Хикса у фебруару 2007, предложен стадион је реновиран. Нови дизајн је прихватио Суд у новембру 2007. Стадион је требало да буде отворен у августу 2011. године и имао би 60.000 гледалаца и са ХКС-ом уговорили изградњу стадиона.[7] Изградња је заустављена у августу 2008. године јер су Жилет и Хикс имали потешкоће у финансирању 300 милиона фунти потребних за развитак. У октобру 2012. ББЦ Спорт је објавио да је Фенвеј Спортска Група (нови власници Ливерпул ФК-а) одлучили да преуређују свој тренутни дом на стадиону Енфилд, уместо изградње новог стадиона у Станли Парку. Као део обнове, капацитет Енфилда би порастао са 45276 на око 60000 и коштао би приближно 150 милиона фунти. Када је изградња завршена на новом Главном стадиону, капацитет Енфилда је повећан на 54,074. Ова стомилионска надоградња је додала трећи спрат стадиону. Све ово је био део пројекта од 260 милиона фунти да би се повећала површина Енфилда. Јурген Клоп, тадашњи менаџер, опсисао је стадион "импресивним". [8]

 
„Шенклијеве капије“

Подршка уреди

Ливерпул је један од најбоље подржаних клубова Европе. Клуб наводи да њихова светска навијачка популација укључује преко 200 званично признатих клубова навијача у преко 50 држава.

Песма "Никад нећеш ходати сам" , оригинално из Роџерс и Хамерстен мјузикла Карусел и касније снимљена од Ливерпулових музичара Гери и пејсмејкери, је клубска хитмна и певана је од стране Енфилд публике још од раних 1960-тих. Од тада је постала популарна међу навијачима широм света. Назив песме краси врх Шенкли капије, која је постављена 2 августа 1982 у знак сећања на бившег тренера Била Шенклија.

Ривалства уреди

Ливерулово најдуже ривалство је са Евертоном, против којег играју Мерсисајд дерби. Ривалство потиче од настанка Ливерпула Ф.Ц.-а и расправе са званичницима Евертона и тадашњим власницима Енфлида(84). Овај дерби је један од ретких градских дербија који је познат као "пријатељски дерби". Од средине 1980-их, ривалство је расло на терену, а и ван њега, од настанка Премијер Лиге 1992 године, Мерсисајд дерби је имао више играча који су искључени него било која утакмица Премијер Лиге.

Риваство са Манчестер Јунајтедом уреди

Ливерулово ривалство са Манчестер Јунајтедом потиче од градског ривалства у Индустријској револуцији у 19. веку. Ова два клуба су се смењивали као шампиони између 1964 и 1967, и Манчестер јунајтед је постао први енглески клуб који је освојио Европски куп 1968, праћен са Ливерпулове 4 титуле Европског купа. Упркос 38 лигашких титула и 8 Европских купова између њих, ова два ривала су ретко били успешни у исто време - Ливерпул је освајао титуле 1970-их а Манчестер 1980-их.Ова два клуба су завршавали као прво и друго пласирани у лиги само 5 пута.

Власништво и финансије уреди

Власник Енфилда и оснивач Ливерпула, Џон Хулдинг је био први председник, позиција коју је држао од оснивања клуба 1892. до 1904. Џон МеКена преузео је његову позицију након Хулдингове оставке[9]. МеКена је касније постао председник Фудбалске лиге. Председништво се много пута променило пре него што је Џон Смит, чији је отац био акционар клуба, преузео улогу 1973. године. Он је надгледао најуспешнији период у историји Ливерпула пре него што је напустио позицију 1990. Његов наследник је био Ноел Вајт који је постао председник 1990. Августа 1991. Дејвид Мурез, чија је фамилија поседовала клуб више од 50 година, постао је председник. Његов ујак Џон Мурез је такође био акционар Ливерпула и председник Евертона од 1991-1973. Мурез је поседовао више од 51 проценат клуба и 2004. изразио спремност да размотри понуду за своје акције у Ливерпоолу.

 
Џон Хенри власник Фенвеј спортске групе

Мурез је благовремено продао клуб америчком бизнисмену Џорџу Жилету и Тому Хиксу 6. фебруара 2007. Договор је проценио клуб и његов огроман дуг од 219 милиона фунти. Двојица су платили 5 хиљада фунти по учешћу, тј. 174 милиона фунти за целе акције и 44.8 милиона како би се покрили дугови клуба. Неслога Џорџа Жилета и Тома Хикса, као и мањак подршке фанова резултирали су да двојица продају клуб.Марин Бругтон је проглашен представником клуба 16. априла 2010. да надгледа његову продају. У мају 2010. године објављени су рачуни који показују да дуг  клуба износи 350 милиона фунти (због преузимање преузетих средстава) са губитком од 55 милиона фунти, што је изазвало да ревизор КПМГ да своје мишљење ревизије. Кредитори групе, укључујући Ројалну Банку Шкотске, позвали су Жилета и Хикса на суд да их приморају да омогуће одбору да настави са продајом клуба, главна имовина холдинг компаније. Високи судија, Госн. Правда Флојд, пресудио је у корист кредитора и обезбедио начин за продају клуба Фенвеј Спортској Групи (претходно позната као Ново Енглеска Спортска Вентура), иако су Жилет и Хикс и даље имали опцију на жалбу. Ливерпул је 15. октобра 2010. године продат Фенвеј Спортској Групи за 300 милиона фунти.

Ливерпул је описан као глобална марка; извештај 2010. вреднује обележја клуба и интелектуална поседовања за 141 милион фунти, повећање за 5 милиона у односу на прошлу годину. Ливерпулу је додаљена марка процене АА (Веома Јако). У априлу 2010. пословни магазин Форбз је поставио Ливерпул као шести највреднији фудбалски тим на свету, иза Манчестер Јунајтеда, Реал Мадрида, Арсенала, Барселоне и Бајерн Минхена; проценивши вредност клуба 822 милиона долара (532 милиона фунти), изузевши дугове. Рачуновођа Делоит рангирао је Ливерпул на осмом месту у Делоит Фудвал Новац Лиги, која рангира светске фудвалске клубове по заради. Ливерпулови дохоци у 2009-10. сезони су износили 225.3 милиона евра.

Легенде Тима уреди

Голмани уреди

Реј Клеменс уреди

 
Пепе Реина

Реј Клеменс је без сумње најбољи голман који је икада бранио за Ливерпул. За Ливерпул је бранио 665 утакмица ,не само то, он је вероватно и најбољи голман у Европи током 1970-их и радих осамдесетих година, у којем је Ливепул освојио пет титула и три Купа Европе. За Ливерпул је потписао 1967. године. Са Ливерпулом је освојио два УЕФА куп 1972-73 и 1975-76. Током 11 година у Ливерпулу пропустио је само 6 лигашких утакмица, освојио је сваку значајнију награду и показао доследност коју ниједан голман Ливерпула није имао.[10]

Хосе Мануел Реина уреди

Реина се развио у једног од најсигурнијих голмана током своје каријере у Ливерпулу, за који је бранио на 394 утакмице. Прошао је све млађе категорије Барселоне, и на Енфлид га је довео тадашњи тренер Рафа Бенитез.Његова прва сезона у ливерпулу се завршила са трофејом ФА купа у финалу против Вест Хема на ком је одбранио три од четири пенала Вест Хема. Године 2007 освојио је златне рукавице по трећи пут у Премијер Лиги за највише утакмица без примњеног гола. 2013 године прелази на позамјицу у Наполи где је одиграо 43 утакмице и освојио Италијански куп, а по завршетку сезоне враћа се у Ливерпул са којим је ишао на летњу турнеју после које прелази у немачки Бајерн из Минхена[11]

Одбрана уреди

 
Џејми Карагер

Џејми Карагер уреди

Карагер је за Ливерпул потписао 1996 године, одиграо је 737 утакмица током 17 успешних година и постигао 5 голова. Он је један од ретких играча који је целу каријеру провео у једном клубу. Од навијача је добио надимак МР Ливерпул. Његова страст, ентузијазам и разноврсност су осигурали место у првом тиму на позицији десног,левог или централног бека. При долазку Рафе Бенитеза постоао је регуларни централни бек, позиција коју је одувек желео.Постао је први играч Ливерпула који је наступио у 100 континенталних утакмица. Нажалост по Ливерпулове навијаче Карагер је у Фебруару 2013 најавио да ће се повући на крају сезоне. Његова последња утакмица била је против Квин Парк Ренџерса на Енфилду 19. маја 2013. када га је публика поздравила громогласним аплаузом када је напустио игру 5 минута пре краја.[12]

Сами Хипија уреди

Сами Хипија је био један од најбољих одбрамбених играча који је носио дрес Ливерпула. За клуб је одиграо 464 утакмице и постигао 35 голова. За ливерпул је потписао 1999 године а дебитовао 7. августа исте године. 2002 године постао је капитен Ливерпула а заменио га је Стивен Џерард у Октобру 2003 године. По доласку Рафе Бенитеза Сами Хипија и Џејми Карагер су постали дефанзивни партнери и током сезоне 2004-2005 сматрани су као један од најбољих дефанзивних парова у Европи и те сезоне су освојили Лигу Шампиона у легендарном финалу против Милана. Сезона 2008-09 је била његова последња на Енфилду након које је потписао за Бајерн Леверкузен.[13]

Везни ред уреди

 
Стивен Џерард у дресу Ливерпула

Стивен Џорџ Џерард уреди

Стивен Џерард је дебитовао за Ливерпул 1998 године. и за клуб је одиграо 710 утакмица и постигао 186 голова. Он је једини играч у историји клуба који је у топ 5 свих времена и у одиграним утакмицама и у постигнутим головима. Године 2003 његово лидерство на терену је препознао тадашњи тренер Џерард Хулиер и поверио му капитенску траку коју је носио преко 10 година дуже од било ког играча.

Највећа ноћ у његовој каријер је била 25. Маја 2005. године када је са Ливерпулом освојио 5. титулу Лиге Шампиона, у једном од најболјих финала икада у ком је постигао 2 гола за Ливерпул.2012. године је постигао хет-трик у утакмици против Евертона, нешто што није учињено још од 1935 године.

У Јануару 2015 године капитен је најавио напуштање клуба након 17 године у дресу "Црвених".Био је херој и инспирација 17 изузетних година у дресу ливерула.[14]

Ћаби Алонсо уреди

Алонсо је за Ливерпул потписао 2004 године. Одиграо је 210 утакмица и постигао 19 голова. Ћаби Алонсо је био један од омиљених играча међу навијачима Ливерпула, један од најбољих додавача у фудбалу. Његова друга сезона у дресу Ливерпула је била можда и најпознатија по голу који је постигао са 60 метара против Лутона у трећој трунди ФА купа, који је Ливерпул касније освојио.Јуна 2007 године Алонсо потписује петогодишњи уговор, али је већину времена провео ван терена због повреде. Нажалост по многе Ливерпулове навијаче Алонсова последња сезона је била 2008-09, након које прелази у Реал Мадрид.[15]

Напад уреди

Ијан Раш уреди

Уговор са Ливерпулом је потписао 1980 године, а дебитовао је 13. децембра 1980. године. У дресу црвених је одиграо 660 утакмица и постигао невероватних 346 голова што је клубски рекорд. Ако постоји једна реч којом се може описан Ијан Раш онда је то "гол". Било му је потребно 9 утакмица да постигне први сениорски гол, али након тога креће историја. Сезоне 1981-82 када се доказао за прву поставу Ливерпула постигао је 30 голова на 49 утакмица. Сзона 1983-84 је била вероватно и његова најбоља постигао је чак 47 голова и постао је први британски играч који је освојио европску златну копачку. 1986 године најављено је његов прелаз у Јувентус, што је доволе до тога да навијачи ливерпула покрећу кампању "Раш мора да остане" да сачувају свог хероја на Енфилду.

Након једне сезоне у Италији враћа се у Ливерпул. Поставио је многе рекорде који још нису оборени и врло је вероватно да Ливерпулова деветка неће бити престигнута још неко време.[16]

Мајкл Овен уреди

За Ливерпул је потписао 1996 године, а прву утакмицу је одиграо 2. маја 1997 године. У каријери је наступао 297 пута и постигао 158 голова. Фантастични напдач са одличном завршницом Мајкл Овен је дебитовао за први тим као седамнаестогодишњак. Надарен са изузетном брзином и смиреношћу када се налазио у прилици за гол, постигао је 158 голова током 7 сезона на Енфилду. Сезону 1997-98 завршио је са 23 гола на 44 меча у свим такмичењима

У сезони 2000/01. је помогао клубу у једној од најуспешнијих сезона у последње време. Тим је освојио Лига куп, ФА куп и УЕФА куп, са Овенова два гола у последњих неколико минута финала ФА купа против Арсенала, када је са 1-0 за Арсенал преокренуо резултат на 2-1 у корист Ливерпула.

У сезони 2002/03. Овен је поново био у врхунској форми постигавши 28 голова. Ливерпул је био на врху табеле и по први пут у последњих неколико година је изгледа као прави кандидат за титулу, али серијом лоших резултата на крају сезоне је завршио тек на петом месту.

Након одласка Жерара Улијеа са места менаџера Ливерпула, почеле су приче о одласку Овена из клуба. Био је најбољи стрелац тима сваке сезоне осим те у којој је напустио Енфлид [17]

Референце уреди

  1. ^ Liversedge 1991, p. 112.
  2. ^ Kelly 1988, p. 187.
  3. ^ Moynihan, Leo. The pocket book of Liverpool. p. 24.
  4. ^ Liversedge 1991, p. 113.
  5. ^ Pearce, James (23 August 2006). "How Kop tuned into glory days". Liverpool Echo. Archived from the original on 10 February 2009. Retrieved 6 December2008.
  6. ^ Liverpool F.C. Retrieved 15 August 2010.
  7. ^ „BBC. 6 November 2007. Retrieved 22 August 2010.”. 
  8. ^ „Anfield”. 
  9. ^ Liversedge 1991, p. 108.
  10. ^ „Ray Clamence”. 
  11. ^ „Pepe Reina”. 
  12. ^ „Jamie Carragher”. 
  13. ^ „Sami hyypia”. 
  14. ^ „Steven Gerrard”. 
  15. ^ „Xabi Alonso”. 
  16. ^ „Ian Rush”. 
  17. ^ „Owen”. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Mare1337/песак&oldid=21985056”