Корисник:Marko53/Основна школа у Сирчи
Како је отворена основна школа у Сирчи? *
уредиДана 06. Јуна 1893. године, састаје се Одбор Суда Општине сирчанске, на коме доноси одлуку да се 13. Јуна 1893. године, код Суда сазове збор ради доношења „Одлуке о подизању и отварању школе“.
Препис Одлуке Одбора о сазивању збора:
„Но. 643
Рађено 6. Јуна 1893. године
У Суду Оп: Сирчанске
Пошто је постала прека потреба да се у овој општини подигне основна школа за изучавање деце зато што се велики школски прирез за издржавање други школа сноси, а при том исте су тако много удаљене од ове општине да деца не могу исте ради учења да походе те готово сва деца из ове општине остају необучена у основном знању.
Пошто много грађана сваким даном потражују код суда да се поради на подизањун школе и та потраживања сваким даном расту
то Суд
Н а р е ђ у ј е
Да се 13. Јуна Ове године позове код Суда збор о Подизању и отварању школе.
Председ: Суда
Димитрије Здравковић
Чланови
Мијаило Стевановић
Радоје Мијаиловић“
Из приказаног документа се види колики је проблем био образовање деце у то време. Школа у Краљеву уписивала је градску децу и децу из села са подручја Општина: Чибуковац, Јарчујак, Адрани, Грдица и Рибница. Сирчанска деца морала су, ако су хтела да се образују, да иду у школу у Цветке. Поред тога, прирез за школство се плаћао те плаћао, па се сматрало да је боље да се плаћа за школу која би била у Сирчи где би свој деци Општине сирчанске била на дохват руке.
У то време било је свега неколико писмених људи на територији Општине: Димитрије Здравковић из Трговишта, Глигорије Трифуновић из Опланића, Јовица Ђуровић и Светислав Миленковић из Сирче.
У својој аутобиографији, сирчанин Милорад Булатовић, административни потпуковник економске струке у војсци Краљевине Југославије, о свом школовању и условима за школовање тог времена (У периоду 1877 – 1881) 1932 године пише: „Онда је школа била ретка, а школовање је могло бити само деце богатих људи. Прва три разреда свршио сам у селу Цветкама истога среза, код учитеља Јована Симића четврти у Краљеву код учитеља Саве Јовичића. После овога и оволикога школовања?!, а то је за ондашње време и прилике било много, нарочито за сеоску децу, јер је тада у Сирчи било свега три човека писмена (Светислав Миленковић, Арсеније Симовић и Јовица Ђуровић)“.
Препис Закључака донетих на збору грађана Опшрине сирчанске, од 13 Јуна 1893. године :
„Рађено 13. Јуна 1893 године у седниси одбора општине сирчанске.
По предњем решењу Суда општине сирчанске од 6 Јуна т.г. Но Одбор општински састануо се у седницу своју ради доношења одлуке о грађењу – подизању основне школе Сирчанске па је на основу предњег наређења
З а к љ у ч и о
Да се у Општини сирчанској подигне основна школа под називом „Сирчанска основна школска општина“.
Да се за подизање исте умоли Господ. Министар просвете да даде одобрење.
Да се школа подигне од дана како се одобрње добије па за две године.
Да се израда школе исплати прирезом који ће се за две године од сваке пореске главе купити и са покупљеним новцем подигнута зграда исплатити.
Да се ради одобрења пошаљу два лица из ове општине у Београд да Господ. Министра умоле да одобри захтев ове општине, а ова лица да збор одреди.
Да се Господин Министар умоли да по одобрењу подизања школе, одобри да школа у овој општини почне радити још ове године у згради коју општина има, до подигнућа школе по плану и да учитеља упути да децу у школу упише и да их почне обучавати, а по добивеном одобрењу да се тражи да се од Цветачке основне школе подвојимо.
Подизање ове школе потребно је у овој општини зато што је и до Цветачке и до Краљевачке школе много далеко а притом и за водом те деца не могу сваки пут ѕбог велике Мораве да пређу у Краљево и да у школу уредно одлазе а и црква у овој општини постоји још од 1875. год. па је због цркве школа потребна.
По уверењу одбора у сирчанској општини има деце да се од једанпут у школу као способни упишу до 120, па и преко овог броја.
Да се оним лицима која се ради остваривања овог закључка одправе у Београд иста из општинске касе од општинског прихода за ову годину – 100 – Сто динара на име путног трошка за одлазак и повратак.
Закључак овај пошто и збор одобри да изврши општински Суд одма.
Председ. Суда и одбора
Димитрије Здравковић
Чланови:
Мијаило Стевановић
Радоје Мијаиловић
Одборници:
Станко Милосављевић
Видосав Николић
Радомир Терзић
Милосав Маринковић
Јован Вуксановић
Милосав Игрутиновић
Мина Марић
Драгомир Николић
Илија Трифуновић
Раденко Андрић
Миливоје Станковић
Лазар Васиљевић
Милентије Милутиновић
Живојин Новаковић
Дмитар Живановић
Алексије Чубрић“
Одбор је са донетим закључцима изашао пред збор грађана, а збор их је усвоио. За представнике Општине сирчанске, који треба да иду за Београд код министра просвете именовао је Димитрија Здравковића из Опланића и Милоја Миловановића из Сирче.
Збор је изабрао и бирачки одбор са задатком да спроведе и надгледа гласање за отварање школе. У одбор су изабрани: Димитрије Здравковић - Председник бирачког одбора, Мијаило Стевановић – члан, Мијаило Којић – члан, Вукосав Гвозденовић - члан и Радојко Чубрић – члан. Деловођа је био Глигорије Трифуновић из Опланића.
Присуствовало је 211 грађана са правом гласа, од чега је 123 гласало за отварање школе. Тако су се створили и формални предуслови за покретање акције.
Већ 25. Јуна Суд Општине сирчанске пише допис насловљен на „Господина Министра просвете“ у коме га обавештава о закључцима збора грађана и поткрепљује подацима да ће школу издржавати села: Сирча са 156 пореских глава, Опланићи са 112 и Трговиште са 99 пореских глава, који „плаћају непосредне порезе годишње 6310 динара“. „Закључак о подизању школе учтиво“ је послат по Димитрију Здравковићу и Милоју Миловановићу који су га министру лично уручили.
Како су они, са саобраћајним приликама под крај XIX века, отпутовали за Београд поуздано се незна. Старији мештани су приповедали да су тај пут обавили пешке, што вероватно није тачно. С обзиром да је пут од око 200 километара, у одладку и повратку обављен за два дана, није могао да се обави пешке. Можда на коњима, што је вероватније. Могуће је и да су делимично путовали железницом, јер је пруга између Београда и Ниша прорадила још 1884. године. До Јагодине се могло на коњу за пола дана, а од Јагодине до Београда и за краће време.
Одмах, 28. Јуна 1893. године, министар просвете се оглашава писмом упућеним Начелству Округа рудничког из кога се већ могу назрети резултати разговора између делегације из Сирче и министра. У овом писму он захтева да „начелство одмах нареди да се образује комисија по чл. 3 Правила о грађењу школа која ће изаћи у Сирчу, изабрати потребно земљиште за градњу нове школе и прикупити и овамо доставити све потребне податке, на основу којих ће се моћи саставити дефинитиван план и прорачун за ову нову школску зграду“. Рок за извршење ових послова, министар је дао до 20. Јула.
Из ових неколико редова се види да су разговори били успешни и да је сасвим сигурно да ће се школа у Сирчи отворити. Комисија Начелства Округа рудничког је у назначеном року дошла у село, прегледала терен, урадила нацрте терена, одредила приватну кућу за привремену школу док се нова не изгради, одредила стан за учитеља и 29. Јула известила министра. Министар је одмах проследио нацрте Министарству грађевина, а начелника Округа рудничког o томе 3. Августа известио и послао му нацрте како треба приватна кућа да се уреди да би у њој могла да се отвори школа. Чак је и обећао: „Ако се инжењерским прегледом потврди да је сирчанска Општина тачно преправила зграду и спремила за школу, следиће моја дефинитивна одлука о отварању сирчанске школе у овој привременој згради“. Још је и захтевао да се са овим послом заврши до 20. Августа да би се школа отворила са почетком школске године.
Димитрије, 21. Августа 1893. године, телеграмом извештава министра да је школска зграда завршена и пита да ли је одређен учитељ, или ће ипак морати деца да се уписују у друге школе. Министар је одговорио да се „Чека извештај начелства“, а начелнику Округа наређује: „Нека начелство телеграфским путем извести, шта је са преправком зграде за школу у Сирчи“.
Рекло би се да је све ишло као по концу.
Не!
Одбор Општине сирчанске је имао велике проблеме да се зачета идеја оствари. Низали су се један за другим. У време када је донета одлука да се покрене иницијатива за отварање школе, Димитрије је у име Општине везао уговор са Миланом Милановићем из Сирче, чија кућа је била близу општинске зграде и цркве, да се за „извесну цену“ његова кућа преуреди и користи за потребе школе док се нова не изгради. Како је брзо дошло до договора, још брже су настале несугластице на релацији Милан Милановић – Општински одбор, па је уговор раскинут. Пронађена је нова зграда. То је узроковало да се закасни са преуређивањем за недељу дана. У међувремену направљен је договор са „селским“ предузимачем, да се изгради „квартир“ за учитеља у „авлији“ школе, са роком до краја Октобра.
Када је грађевински подинжењер Цветковић, кога је упутило Окружно начелство, 20. Септембра прегледао зграду припремљену за потребе школе, сагласио се да је преуређена према нацртима Министарства и да је снабдевена са школским намештајем, али предлаже Министарству да се учитељ не одређује док се за њега не обезбеди стан. Такво мишљење је дао из разлога што није веровао да ће се изградња стана завршити до краја Октобра, а и ако се заврши неће ваљати за становање због велике влаге, већ да ће бити могуће уселити га тек на пролеће. До тада, предложио је подинжењер, да Општина сирчанска „било да му нађе стан у близини школе или да му одреди извесну суму месечно, у име станарине док нови стан учитељски који се сада гради не буде потпуно посушен тако да се може учитељ у њега уселити“.
На решење овог проблема, чекало се три недеље. У Општинском Одбору било је отпора неких чланова да се учитељу плаћа стан. Било је то додатно оптерећење за општинску касу у време када се управо ради на изградњи новог стана. Али и окружни подинжењер је био у праву, а министар просвете је стао уз њега, јер би усељењем у тек изграђен објекат, са много влаге, учитељ угрозио своје здравље. Када се већ министар канио да не отвара школу у Сирчи за школску 1893 годину, 11. Октобра Димитрије телеграмски извештава министра да је „Сирчанска општина одредила учитељу пристојну новчану надокнаду за стан“ и наглашава да „приватних станова има“ и с тога моли „за постављење учитеља“.
Следило је још неколико размена телеграма између министра, Окружног начелника и Општине сирчанске, да би се коначно 15 Октобра 1893 године министар одлучио да се школа отвоти, о чему дописом извештава начелника Среза жичког, а статистичком одељењу наређује „да забележи ову нову школу“.
Препис Одлуке о отварању школе у Сирчи
„Начелнику Среза жичког
Пбр. 17888 и 18061
15. октобра 1893.Београд
Ек 22-х-93
В
На основу извештаја који сте ми доставили депешом од 12 овог месеца Бр. 10.505, одлучио сам да се отвори нова школа у Сирчи у згради која је нарочито за школу спремљена.
Известите о овоме Суд Општине сирчанске и препоручите му, да изабере школски одбор и спреми све што ће му требати за школу како би наставник, који ће се за ову школу ускоро поставити, могао одмах отпочети редован рад чим на дужност доспе.
М
НЗ. Статист. одељењу
Да забележи ову нову школу у Сирчи и да постави учитеља.
ММ“
Допис је насловљен на начелника Среза Жичког јер је 1893 год. извршена нова територијална подела у Србији. Укинути су Окрузи а основани Срезови. Том територијалном поделом Сирча је припала Срезу жичком. Истом уредбом Трговишту, које је до тада било заселак села Сирча, дат је статус села. Овде описане активности у Одбору Општине сирчанске, трајале су свега четири месеца ( од 06. Јуна до 15. Октобра 1893. ), у чему су посредовале власти Округа рудничког са седиштем у Чачку и Среза жичког са седиштем у Краљеву.
Описан је почетак организованог образовања у Сирчи. Рећи „Основна школа у Сирчи“ није могуће а да се не помене име Димитрија Здравковића, првог великана овог краја. Мало је још људи било који су за овај крај урадили капитална дела, уградивши себе неизбрисиво у историју развоја села. Права је штета што школа не носи његово име већ Јована Цвијића који вероватно није ни знао где се Сирча налази. Велики научник Јован Цвијић, овде се помиње са високим пијететом за дела која је Србији оставио, али у нашем крају предност треба да имају наши великани.
Рођен је 19.07.1856. године у Трговишту, као пето дете Вука и Вукане.
Име је грчког порекла. Грчки Δημήτριος – Господар, владар. ( Димитра је грчка митолошка богиња плодности ).
Учесник је Српско-турског рата 1876-1878 године. Учествовао је у борбама на Ђунису, Креветима и Шуматовцу.
Умро је 09. Јануара 1905. године. Сахрањен је на гробљу у Опланићима.
Литература:
- Коришћена документација Архива Србије у Београду и Историјског архива у Краљеву.
- Милорад Булатовић, Пођи са мном, рукопис, Сирча 1932