Корисник:Milica Veselinovic/песак

Karfiol

Karfiol( lat. Brassica oleraceaje var. botrytis ) je povrtarska (uzgojena sorta) divljeg kupusa, biljka iz familije Brassicaceae. Poreklom je iz Male Azije i Mediterana.

Značaj

Karfiol je jednogodišnja kupusnjača, pripada grupi najkalitetnijeg povrća kod koga se za ishranu koristi nerazvijena zbijena cvast (glava, „ruža”)najčešće bele boje. „Ruža” u ishrani se koristi sveža, kao varivo, marinirana ili duboko zamrznuta. Jestivi delovi mogu sadržati mnogo sirovih proteina sa značajnim sadržajem esencijalnih aminokiselina, vitamina C, a posebno vitamina B2, gvožđa i fosfora. Energetska vrednost karfiola je (98kJ).

Morfološke osobine

• Koren karfiola je vretenast i razgranat, slabije razvijen nego kod kupusa.

Ljubicasti karfiol

• Stablo je visine 20-80 cm.
• List je krupan, elipsastog oblika glatke površine sa slabije ili jače nazubljenim ivicama. Listovi rozete su sedeći, tamnozelene ili sivozelene boje sa izraženom nervaturom.
• Ruža nastaje kada karfiol ima 9-12 listova i kao rezultat intezivnog rasta vršnog pupoljka. Ruža je bela, svetložute, zelene ili crvene boje, slabije, jače ili potpuno prekrivena listovima rozete. Delovanjem direktong Sunčevog zračenja menja boju,pri čime se gubi kvalitet. Iz donjih i gornih delova ruže obarzuje se cvetna stabla.

Žuti krafiol

• Cvet je sitan kao i kod ostalih kupusnjača.
• Cvast je razgranata метлица.

Sorte karfiola su:

• erfurtski tip
• italijanki tip
• erfurtski rani tip
• snežna gruda tip
• danski eksnopm tip
• trogirski kasni tip

Uslovi uspevanja

Karfiol je osetljiv na visoke temperture. Optimalna temperatura za rast je 18 °C, dok na 25 °C dolazi do zaustavljanja rasta i cvetanja. Najbolje uspeva na vlaznost zemljista od 80%  ПБК i 85% relativne vlažnosti vazduha. Najbolje uspeva na srednje teškim plodnim zemljištima neutralnim do slabo kisle reakcije zemljista.

Tehnologija proizvodnje

Karfilo se gaji na prvom mestu u prodoredu uz đubrenje oranskim đubrivom. Dobre pretkulture su leguminoze, salata, spanać, krompir, a ne treba ga gajiti posle biljaka iz iste familije. Najčešće se gaji iz rasada. Za sadnju karfiola na 1ha potrebno je 300-400 semena. Rane i srednjerane sorte sade se na rastojanju redova 50-70cm, u redu 45-60cm, a kasne na veće rastojanje 60-70cm. U proleće sadi se tokom alprila, a krajem juna i početkom jula za jesenju berbu. Karfiol zahteva dovoljno vlage u zemljištu i zato se redovno zaliva(2-6 puta zavisno od vremena i uslova gajenja) Redovno zalivanje obezbeđuje neophodnu potrebu „ruže” za relatvinu vlažnost vazduha. Bere se u tehnološkoj zrelosti, a može se započeti kada „ruža” ima prečnik 10-15cm. Bere se pri suvom vremenu odsecanjem „ruže” sa ili bez nekoiliko listova rozete.

• Proizvodnja semena u kontinentalnim uslovima je teška zbog duge vegetacije i osetljivosti na visoke temperature u fazi cvetanja. Proizvodnja se u kontinentalnim uslovima započinje zimskom svetvom i pikiranjem u zasićeno prostoru sa grejanjem, i ranom sadnjom u prolece i to razvijenog rasada u fazi 10-12 lista. Sadnja se obavlja na rastojanju od 50-70cm i u redu 40-50cm. U mediteranskom području setva je krajem septembra, a sadnja u oktobru. Sazrevanje semena je krajem jula sa ostavrenim prinosom od 200-400kg/ha.

Botanička klasifikacija karfiola

Klasifikacija se vrši na osnovu habitusa biljke, svojstva listova i cvastiErfutska – dugi listovi, bele cvasti, slabo zaštidene, skolone razrastanju (npr. sorta Suprimax);

• Alfa – veliki broj listova i slabo zaštidena cvast (novije sorte

dobro zaštidene);

• Mechelse – Belgijske sorte, srdenje bujne za proizvodnju u

zaštidenom prostoru;

• Lecerf – Francuskog porekla, bujnog porasta i

neujednačenih cvasti;

• Jesenji orijaši – izrazito bujne biljke, dobro zaštidena cvast,

prinosne, poreklom sa mediterana;

• Talijanski orijaši – zimske sorte bujnog rasta i doro

zaštidenih cvasti;

• Walcherse – otporna na niske temperature ( u fazi rozete i

do -10oC).

Videti još

ishrana/karfiol-sastav-i-lekovito-dejstvo

Literatura

• Бранка Лазић: Повртарство, Завод за уџбенике и наставна средства Београд, прво издање 2003.