Корисник:Monika Babik/песак

Krista Bendova

Krista Bendova , pseudonimi Jan Kovalj , Kristian Benko (zajedno sa Janom Kostrom), Maria Hlavati, a i *(27.januar 1923, http://www.kralovalehota.sk/- 27.januar 1988, Bratislava ) je bila slovačka pesnikinja,pisac proze, novinarka i dramaturg, pozata je pre svega zbog svojih kniga za decu i omladinu; supruga je slovačkog pisca Jana Kostru.

Biografija

Dolazi iz porodice železničkog urednika Borisa Oldřicha Bendu i Kristine Bendove, rođene Čimbora. Studirala je u Kraljevoj Lechoti, Kremnica, Nove Zamki, kasnije je nastavila sa obrazovanjem u gimnaziji u Banskoj Bistrici, nakon mature je prešla na Filozofski fakultet Slovačkog univerziteta, gde je studirala slovački i ruski jezik. U isto vreme je studirala i na dramskoj akademiji u Bratislavi, ali zbog zdravstvenih problema 1945 godine je studije prekinula i više ih nije završila. Podvrgnula se dosta dugom lečenju a posle 1948 je počela da radi u izdavačkoj kući Pravda i u Udruženju slovačkih pisaca. Kasnije je kratko radila kao urednik časopisa Ohník , od 1956 do 1958 godine u časopisu Roháč, a od godine 1958 do godine 1964 u dnevniku Pravda. A godine 1983 je dobila titulu zaslúžilá umelkyňa.

Stvaralaštvo

Njeno stvaralaštvo proizilazi iz poezije Jana Smreka ili Emilia Boleslava Lukača.Prve stihove je objavila već za vreme studija. Debitovala je u knjizi zbirkom ljubavno-refleksivne lirike Listy milému (1948). U zbirci Milenec smútok (1948) je reagovala na svoju tešku životnu situaciju uslovljenu teškom bolešću.Zbirkom Ruky (1948) je prevazišla opsesiju verom smisla ljudskog života. Posle šemacke zbirke Krajina šťastia (1950) se opet vratila k reflektovanju ljubavne veze muškarca i žene. U literarnom razvoju najviše je uticala kao autor za decu. Posebno u 60. godinama je doprinela formiranju moderne parodijske priče i modernog humorističkog žanra. U pravcu modernog izlaganja se predstavlja kao debitant u stihovima za decu predčitalačkog uzrasta knjigom Čačky-hračky (1949), u kojoj je tradicionalni motiv brzalice . U drugim zbirkama- Pioniersky pochod (1952), Čo sa robí, čo sa stalo (1950) – preovladavaju ideološki motivi. U zbirci Bola raz jedna trieda (1956) vec u ovom ciklusu je nastavila pesničkom tematikom savremenog tipa deteta.Ovoga puta ipak ne usmerava pažnju na ideologizaciju društvene svesti deteta,ali piše stihove načinom ,,vesele pedagogije. Ova estetizacija didaktičke utilitarnosti , koja je za zbirku karakteristična, odigrala je u razvoju dečje poezije pozitivnu ulogu. U humorističkom stilu je nastavila i u zbirci Cirkus Hopsasa (1957). U narednim knjigama pesmi Ako Jožko Pletko poplietol si všetko (1959) i Ako Jožko Pletko upratať chcel všetko (1959) za postizanje humorističkog efekta ispomagala se rekvizitima situacijske komike. Posle njih su sledile pesničke minijature, namenjene deci predškolskog uzrasta: Zázračné cvičky (1970), Tryskom na ihrisko (1970). Od polovine 50. godina se posvetila i prozi za decu. Iako u prvi knjigama- u zbirci Nezábudky (1955) i u traženju životne orijentacije mlade junakinje predminhenske republike Prvé kroky (1959)- nije još nadmašila nivo savremenih dela, i upravo u ovoj oblasti je dostigla najvrednije rezultate. Humoristički karakter ima pesnikonjino najpopularnije delo Opice z našej police (1967). Izvorom njegovog humora je igra zasnovana na dečjim izmišljotinama i preživljavanju fikcije kao realnosti. Delo je namenjeno svima. Ka modernoj dečjoj beletristici je Bendova dospela i u ciklusu autorskih priča o Osmijanku. Popularnost mu je obezbedila prvobitna radio uloga u izvođenju Ctibora Filčika. Humoristički karakter ovog dela je takođe zasnovan na izmišljotinama, pri čemu Čukovskog princip horáznych nehorázností autorka je istakla na parodično-satiričnom nivou, karikirajući komformizam i stereotipe sveta odraslih. Oživljeni lik koji je ovoga puta nastao iz postepenog crteža dečjih nogu,pantalona, brkate i bradate glave, formirao je medijum i u anonimnoj autorskoj priči Dobrodružstvá Samka Klamka,koja je konfrontacija naivnog dečjeg razmišljanja i postupanja sa životnim stereotipom i fantazijom praznine sveta odraslih. Upravo je ovim postupkom Bendova istakla iz položaja primarne dečje perspektive u realnu perspektivu. Od fantastičnih proza je Bendova postepeno došla do realističnih proza (,,Zo života sídliska – Rozprávky z Dúbravky, 1981). Osim sopstvenog stvaralaštva se posvetila i prevođenju sovijtske i češke literature.