Википедија

Корисник:STodorović/песак

Извори водоснабдевања уреди

Извори водоснабдевања могу бити:

  1. Подземне воде
  2. Површинске воде
  3. Кишница
  4. Морска вода
  5. Снег и лед

Који ће се од њих користити зависи од доступности и економске исплативости. Појединачна домаћинства и мања насеља обично користе један извор водоснабдевања, док је код већих градова честа појава комбиновања различитих извора. Осим потребног квантитета нужно је обезбедити и одговарајући квалитет воде, што може бити велики проблем. У ситуацијама када воде има довољно, а примесе у њој се не могу одстранити или је то скупо (хемијски неисправна вода), прибегава се коришћењу у техничке сврхе, све осим за пиће и у исхрани.[1]

Подземна вода уреди

Она је најпрактичнији и најсигурнији извор водоснабдевања у природи. Осим тога је и најважнији извор за снабдевање огромног броја руралног становништва света. Може се наћи у облику слободне воде (фреатска издан, друга, трећа издан, итд.), воде под притиском (артешка вода), воде ограничене подземним непропусним баријерама, а може бити и изворска вода. У погледу дубине са које се експлоатише, подземна вода може бити плитка (фреатска или бунарска вода) најчешће до дубине од 30m, дубока (артешка вода) која је од топографске површине удаљена бар 60m.

У водоснабдевању градова који су оријентисани на подземне воде већих алувиона користе се цевасти бунари и бунари са хоризонталним дреновима. Ови последњи су познати под називом Рени бунари, по америчком инжењеру који их је патентирао 1934. године. Одликују се вертикалним бетонским бунарима широким до неколико метара (крај реке, у самом кориту или недалеко од ње) и дубоким до 30m, са чијег се дна хоризонтално утискују челичне цеви (дренови) у водоносни хоризонт. Тих дренова обично има 8, перфорирани су и други до 50m, а циљ им је да из подземља сакупе што више воде и усмере је ка бунару из кога се пумпама вода усмерава на даљу обраду. Међу дубоким изданима се посебно издвајају артешке воде. То су воде под притиском у водоносним хоризонтима који се налазе између вододрживих слојева у облику депресије и одликују се самоизливом на површини копна (артешке воде) или црпљењем са извесне дубине (субартешке воде). Подземна вода је најексплоатисанији сирови материјал на свету који потиче из Земљине унутрашњости. То је ресурс који се обнавља сваке године у износу од 10 000 km³, док се за потребе људи користи око 700 km³. Уопштено на светском нивоу, она покрива 50% потреба за пијаћом водом, 20% за наводњавање и 30% за индустријске потребе.[1]

Предности подземних вода за водоснабдевање:[1] уреди

  1. у највећем броју случајева су ослобођене микроорганизама који изазивају болести
  2. могу да се користе без даљег третмана ако су прописно заштићене и обрађене одмах након захватања
  3. нису изложене испаравању и користе се у природном стању на месту настанка
  4. оне су најпрактичније и најекономичније за захваћање и дистрибуцију
  5. могу да се пронађу свуда око нас

Мане подземних вода за водоснабдевање: [1] уреди

  1. осим код копаних бунара, ручних пумпи и природних извора , сви остали начини захвата захтевају пумпе, односно утрошак енергије
  2. због дугог контакта са стенама и седиментима могу имати повећан садржај непожељних растворених минералних материја
  3. обично су сиромашне раствореним кисеоником

Површинска вода уреди

У сврху водоснабдевања површинска вода се може захватити из река, природних и вештачких језера. Квантитет и квалитет воде зависи од услова формирања водног објекта, а то су углавном особине терена и поднебља. Реке се коисте директним захватом воде из корита, на месту које је поссебно обезбеђено, да би се затим спровела до постројења за прераду воде. Овај начин снабдевања се користи само у ситуацији када не постоје боље алтернативе, а разлог је тај што речне воде могу бити изузетно загађене те је њихово довођење у стање пијаће воде веома скупо. То себи могу приуштити велики и богати градови, и то они који се налазе креј великих река. Реци се мора оставити довољно воде за опстанак и развој водних екосистема (еколошки протицај).

У случају вештачких језера (хидроакумулација) због успора воде највећи део механичких и других нечистоћа, као и суспендованог наноса, таложи се по дну акумулација па се избором водозахвата у старту избегава велики део непожељних материја. Тако језеро поседује особине филтера и појефтињује процес прераде воде. Зато су ови извори водоснабдевања веома популарни у свету, с једне стране могу обезбедити огромне количине воде, и то у периодима када је најпотребнија (сушни део године), а са друге су то вишенаменски објекти са бројним водопривредним функцијама. Природна језера која се користе за водоснабдевање су, по правилу, великих запремина и проточна (нпр. Велика америчка језера, Бајкалско језеро, Ладога, Боденско језеро, итд.). У свету постоји око 35 000 хидроакумулација са високим бранама (вишим од 15 m), док је укупан број много већи. Све оне складиште око 7 000 km³ воде и намењене су разним потребама људи. У снабдевању градова следећи се ослањају више на површинске него на подземне воде: Токио, Бомбај, Сао Пауло, Њујорк, Лос Анђелес, Делхи, Осака, Истанбул, Москва, Чикаго, итд.[1]

Кишница уреди

Снабдевање кишницом је знак да су услови живота веома тешки. Ово се практикује у областима где постоји изразита сушна сезона или тамо где се падавине не задржавају ни на површини ни у подземљу. То могу бити полупустињске области или терени изразитог краса. Сакупљајући воду у тзв. цистернама овако се обезбеђују индивидуална домаћинства или више њих. У руралној Африци је ово чест начин водоснабдевања, како за све домаће потребе, стоку, тако и за пиће под одређеним условима. Осмишљени су јефтини системи за прикупљање кишнице са кровова и складиштење у резервоаре из којих се гравитационо или пумпама вода користи за заливање башти и воћњака.[1]

Предности снабдевања кишницом[1] уреди

  1. то је поуздан извор воде чак и онда када само неколико пута падне киша у години
  2. то је јефтин начин добијања воде, доступан на кућном прагу, без пумпи и горива
  3. уколико су цистерне затворени резервоари, спречава се ширење болести које су својствене при коришћењу речне и језерске воде
  4. кишница има меку воду па је за прање веша потребно мало детерџента

Морска вода уреди

Недостатак квалитетне пијаће воде на копну одавно је упућивао човека ка мору. Изазов је велики због обиља воде, али је проблем још већи због њене неупотребљивости како за пиће тако и за домаћу употребу и наводњвање. Један од начина одстрањивања соли је врло једноставан, то је проста дестилација воде при којој се морска вода загрева, а водена пара након кондензовања хвата у посебан суд. Међутим овде је потребно утрошити много енергије за загревање воде, а и резултат је врло скроман. Ипак многе државе (суптропског појаса) које нису имале превише избора, дуго су развијале овај систем, а људи доживљавали воду попут светиње (вода-бело злато). Проста дестилација се све мање користи а новим поступцима обезбеђује се много више воде. Један од њих је реверсна осмоза којом се вода под притиском потискује кроз полупропустљиву мембрану. Отвори на мембрани су толико мали да кроз њих пролазе само молекули чисте воде, а задржавају се све органске и неорганске материје. У односу на дестилацију користи се мање енергије, а количински се могу снабдети и градска насеља. Данас у свету постоји око 20 000 постројења за десалинизацију воде у којима се дневно произведе око 100 милиона m³ воде за пиће. Овај процес практикује 150 држава и такву воду користи више од 300 милиона људи за неку од дневних потреба. Највећи број десалинизатора се налази на Арабијском полуострву.[1]

Снег и лед уреди

Коришћење снега за водоснабдевање још увек нема практичну примену широких размера . Разлог је тај што се за тако нешто мора обезбедити његово отапање и складиштење воде, а то има своју цену. Он се сада користи индивидуално, у ситуацијама када закажу други извори снабдевања, односно у суровим животним условима где људи током зиме немају алтернативе. Значај леда може бити двојак. Прво, то је природно отапање ледника којим настају многе реке искоришћене за ову намену, а друго, вештачко отапање леда без обзира на његово порекло. Употреба леда за водоснабдевање није новијег датума. У областима пермафрота (стално замрзнуто земљиште), људи су одувек живели у тешким условима и били упућени на лед.[1]

Референце: уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Живковић, Ненад (2017). Основи водопривреде. Београд: Српско географско друштво. стр. 23—32. ISBN 978-86-82751-59-5. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:STodorović/песак&oldid=22859594”