Корисник:Srbin od davnina/песак

Србица - српско писмо

Најстарија потпуна азбука србице (српског језика) нађена је у Винчи и она потиче из четвртог миленијума пре нове ере. Србица представља прави и стварни изворник писмености. Из ње су настале све врсте европских писмености, а затим и писменост Северне Африке, осим египатског идеописа; такође писменост аријевских племена Азије, араменско, јеврејско и јужно арабијско писмо. Присуство србице као писма у појединим земљама је несумњиви доказ присуства српске културе и њеног превасходног утицаја.

Писмености настале из винчанске србице развијале су се у духу културе народа и земље, па су поједина слова постепено мењала свој изглед. Ми смо се трудили да на следећим страницама прикажемо исконско писмо сваке од поменутих земаља. Та прва писменост доказује њено право порекло, па каснија измена лика појединих слова и није много битна. Било је измена лика и гласовне вредности појединих слова и у разним српским земљама, па је лако разумети да су те измене биле веће код страних народа.

Тег са тржнице у Цариграду из доба цара Јустинијана

Што се тиче имена слова, она се разликују у мањој или већој мери између појединих народа. Не треба заборавити да је и савремена србица (ћирилица), иако је непосредно настала од исконске србице, доживела извесне промене. Што се тиче тумачења гласовних вредности појединих слова, има и противречних случајева у писмима појединих земаља. Ми нисмо временски стигли да се опширније позабавимо са тим случајевима и не узимамо на себе улогу судије да одлучимо ко је био у праву. Један од таквих јесте давање различите гласовне вредности за два слова у расенском писму од стране Билбије и Пешића. У једном случају ми смо се определили за Билбијино решење, а у другом случају за Пешићево. То наше опредељење се заснива на извесним испитивањима и сазнањима, али их не треба сматрати и коначним. У контексту овог дела, сматрали смо да и само упоредно приказивање назначених писама довољно говори, уз суштинску напомену да је винчанска србица најстарије писмо.