Винчанско писмо

Винчанско писмо је наводно писмо које су користили становници винчанске културе. Иако су ову хипотезу изнели археолози почетком 20. века, временом је доказано да се не ради о правом писму. Научници су одавно одбацили идеју о писму у винчанској култури, али ова идеја је и даље врло актуелна у псеудонаучним круговима.[1]

Наводни симболи на винчанској посуди
Урези који неке подсећају на слово М

Требало би напомнути да се у псеудонаучним круговима текстови на етрурском и палео-хебрејском или феничанском писму такође представљају као „винчанско писмо“, што међу неупућенима може да доведе до забуне, да помисле да се такви текстови могу наћи у археолошкој евиденцији арефаката из Винче, а да археолози одбијају да признају да је то текст, иако то није случај. Археолози једносавно не прихватају нечије неосноване хипотезе које етрурске, палео-хебрејске или неке друге текстове покушавају да доведу у неку везу са Винчом уз нечије тврдње да су они наводно прихватили ткз. „винчанско писмо“, обзиром да је историја развоја алфабета позната. Радило би се о класичној замени теза ако би неко на основу етрурских, палео-хебрејских или других тексова који нису из Винче покушавао да покаже како су то прави текстови, а да онда везано за то изнесе неосновану хипотезу да се тако наводно писано и у Винчи, обзиром да археолози не доводе у питање постојање етрурског или палео-хебрејског писма, него траже доказе за хипотезе о „винчанском писму“.

Критика псеудонаучних тврдњиУреди

Проблеми са табелама које „упоређују“ разна писма са ткз. „винчанским писмом“Уреди

Неретко се у псеудонаучним круговима појављују разне табеле, које се углавном и виђају у резултатима када неко на Интернету тражи „винчанско писмо“ или „србица“ (што појдинци у псеудонаучним круговима користе као синоним за ткз. „винчанско писмо“), а које изгледају као да је неко у колону „винчанско“ уписивао савремену ћирилицу (укључујући и слова која је Вук увео, а за која се историчари и лингвисти генерално слажу да нису постојала у ћирилици пре тога, то јест нису постојала у старословенској азбуци) неким стилом писања који би довео до тога да облик слова подсећа на неки давни исоријски период када почиње историја алфабета, то јест да асоцира неког на слова из феничанског, палео-хебрејског и сличних писама (чак и ако се ради о словима за сасвим друге гласове која неком можда само изгледају као да на неки начин визуелно подсећају на неко ћирилићно слово), или се уписују неизмењени знакови из палео-хебрејског и феничанског писма (на којем грчки алфабет и јесте заснован, тако да онда може да се показје развој алфабета из тих писама), што онда неки представљају као некакву „винчаницу“ и рани облик ћирилице, да би ћирилицу прогласили много старијом него што историја развоја алфабета каже да јесте и да би супротно оном што исорија развоја алфабета каже причали да се први алфабет ширио са Балкана на Блиски исток, без навођења неке валидне аргуменације на основу чега је неко уписивао такве знакове у колону „винчанско“ (јер да би неко износио такве тврдње, неки артефакат који има везе с Винчом би морао да садржи текст на таквом писму и да то буде на неком разумљивом језику, али археолози са Београдског Универзитеа попут проф. Александра Палавстре кажу да нема таквих артефаката из Винче).

Може се приметити да начин писања знакова за које се тврди да су „винчанско писмо“ између разних табела које се из псеудонаучним кругова шире Инетернетом није конзистентан (на пример, исти знак, написан κао слово Вав , у једној табели се представља као Џ а у другој је тај исти знак представљен као V, или се знак написак као слово Саде   који је раније већ употребљен у табели за Р касније поново појављује у истој тој табели као С, чак и у случајевима када је исти аутор правио табеле и када се налазе на истој веб страници, а знакови у колони „винчанско“ као да се мењају по потреби, у зависности од тога да ли у тој табели праве „поређења“ са савременом ћирилицом или неким другм писмом), а стиче се и утисак да то није правио неки лингивиста који познаје писма о којима пише добро, јер се, на пример, у неким табелама појављују грешке попут тога да се палео-хебрејско писмо погрешно назива „араменско“ (што оставља утисак као да аутор меша арамејски језик који је коритсио палео-хебрејско писмо са јерменским, иако је то сасвим други језик са другачијом писмом, јер је „арменско“ други назив за „јерменско“ у српском језику и не користи се као назив за палео-хебрејско или феничанско писмо), или се слово Гимел   (од којег је настал грчко слово Гама Γ) погрешно назива „ГИРНЕЛ“ (што осавља утисак као да аутор није чак ни консултовао неког ко је озбиљно проучавао палео-хебрејско писмо или било кога ко зна хебрејски, нити да је узеу у обзир грчки назив слова Гама, него као да је аутор само потражио латиничну транскрипцију негде, па да је погрешно прочитао мало латинично „m“ као „rn“ и то онда написао великим латиничним словима, пошто забуне око тога да ли пише „М“ или „РН“ нема када текст није написан малим латиничним словима). Поред тога, они који знају како се чита палео-хебрејско или феничанско писмо, или они који су истраживали развој алфабета, могу примеити да се у тим табелама разна ћирилична слова погрешно доводе у везу са неким словима из палео-хебрејског и феничанског писма, попут представљања слова Хет   (које се корсти за глас Х из грла, слично као у енглeској речи „Loch“) као да је то „Ђ“ (иако лингвисти и историчари на основу документованог развоја грчког алфабета, латинице и ћирилице кажу да је од слова Хет настало грчко слово Ета Η, латинично слово H, а да је ћирилично слово И настало касније, на основу грчког слова Ета, након што је то слово изгубило глас Х и прешло у глас И у грчком језику), или представљања слова Тет   (које се користи за глас сличан гласу Т), као да је то „Ж“ (иако историја развоја алфабета каже да се од слова Тет   развило грчко слово Тета Θ, па касније из грчког слова Тета се развило и раноћириличко слово Фита Ѳ, које не постоји у савременој српској ћирилици, а у именима попут Теодор или речима за које је раније било коришћено се у српском данас користи слово Т, док је у руском језику у неким случајевима прешло у глас Ф, као у имену Фјодор). Уз такве табеле, појављују се у резултатима и неке друге табеле које не покушавају да представе ћирилицу као „винчанско писмо“, него само приказују разне изоловане шаре које неки сматрају „винчанским писмом“ и на основу којих неки разматрају хипотезу да су неке од тих шара можда неком представљале неке речи, без покушаја да им намећу одређену интерпретацију у тој табели, али се одмах примеђује да тих шара има доста више од симбола из табела које покушају да праве поређења са ћирилицом и да то не личи на феничанско и палео-хебрејско писмо, него да ту има разних шара од којих неке личе на разне квадрате и правоугаонике, троуглове, кругове, груписане линије које изгледом подсећају на чешљеве, линије укрштене на разне начине и слично. Могу се видти и неке табеле које комбиновањем троуглова и линија покушавају да саставе разне облике који би могли неког да асоцирају на нека слова, а то се онда прдеставља као наводно „прото-писмо“ или наводни „Буквар Лепенског Вира“, уз причу како су наводно Лепенци из Лепенског Вира навдно написали „прве симболе“ чијом ротацијом, комбиновањем и модификацијом неко може добити велики број нових симбола (што не значи да су у Лепенском Виру тако комбиновали те облике да би их користили за писање). Обзиром на које је све неконзистетне начине ткз. „винчанско писмо“ представљено у разним табелама, може се стећи уисак да се знакови у такв табеле уписују на неки произвољан начин, како ком аутору када одговара.  

Реакција археолога са Београдског УниверзитетаУреди

Поводом сензационалистичких прича ткз. „винчанском писму“ и других неутемељених тврдњи у вези Винче (попут ткз. винчанског календара) које се из псеудонаучних кругова уз сензационалистичке приче шире преко таблоида, друштвених мрежа, YouTube клипова и на друге начине, археолози са Београдског Униврзитета су већ објављивали писане радове, а и на YouTube је објављен видео снимак у којем проф. Алаксандар Палавестра, током јавног излагања на ту тему, говори да ако се прича у конкретном случају „винчанског писма“ одврти до самог почтка, да се може видеди да они који су наводно „дешифровали“ нису ни видели археолошки материјал или ако су видели нешто, да ниси могли да нађу на њему оно што тврде, а да су нашли, да би га и објавили. Током тог излагања, проф. Палавстра поставља и питање да ли је ико од присуних икада видео фотографију неке речи написане ткз. „винчанским писмом“, говори о томе да су видели цртеже и таблице са припремљеним интерпретацијама, али наводи да научне евиденције за тврдње које се у интерпретацијама износе нема, да нема „винчанског писма“ и да је у питању „Царево ново одело“.[2]

Проф. Александар Палавестра је објавио рад у којем опришније говори о разним псеудонаучним тврдњама које се везију за „винчанско писмо“ под насловом: Измишљање традиције: винчанско писмо.[1]

Критика тврдњи о ткз. „Винчанској плочици“Уреди

Археолози критикују то што се један бронзанодопски налаз из Ватина у псеудонаучним круговима погрешно представља као ткз. „Винчанска плочица“ и као „најстарија целовита порука исписана винчанским писмом“, на којој наводно пише „Живот је љубав“ и то што се из тога онда изваче некаква „тумачења“ о филозофији Винчанаца.

Иако се може уочити да оно што неки називају „винчанским писмом“ на тој плочици не личи на оно што се углавном представља као „винчанско писмо“ у разним табелама које круже псеудонаучним круговима (где се „винчанско писмо“ представља као алфабет сличан ћирилици или писмима попут палео-хебрејског, феничанског и етрурског), иако археолози не сматрају тај налаз „винчанским“, нити из доба неолита, то се у псеудонаучник круговима и поред тога пропагира као нешто „винчанско“ или као неки „доказ“ неког каснијег „континуитета“ ткз. „винчанског писма“, а то што није из Винче као неки „доказ“ да је наводно било „распрострањено“, да је наводно то био неки начин „комуникације“ и слично.

Ако се поражи „Винчанска плочица“ на инернету, могу се видети слике разних „сувнира“ у облику привезака, магнета за фрижидер, кутија и слично.

Проф. Јасна Вуковић са Беградског Униврзитета је објавила рад о томе под насловом: „Живот је љубав“: винчанско писмо и измишљање баштине.[3]

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди

НаучнеУреди

ПсеудонаучнеУреди

ЛитератураУреди

  • Zvuci i slike Vinče, Mihajlo Minja Đorđević, Pešić i sinovi, 2016, ISBN: 978-86-7540-270-1, ćirilica
  • U traganju za evropskim identitetom, Robert Liris, Pešić i sinovi, 2012, ISBN: 978-86-7540-166-7, ćirilica
  • Odiseja čoveka sa Helma, Dragan Gaković, Pešić i sinovi, 2009, ISBN: 978-86-7540-107-0, ćirilica
  • Vinčanska Stara Evropa i Srbi, Dragoljub Antić, Pešić i sinovi, 2004, ISBN: 86-7540-042-X, ćirilica
  • Vinčansko pismo, Radivoje Pešić, Broširani povez, Pešić i sinovi, 1999, ISBN: 86-7540-006-3, ćirilica