Ватинска култура

Ватинска култура је култура раног бронзаног доба распрострањена у Банату, Срему и јужној Бачкој, као и у централној Србији.

Ватинска култура
Vatin culture-sr.png
Подручје Ватинске културе
Географија
Регија Средња Европа, Балкан
Земља Србија, Румунија, Хрватска, Бугарска, Босна и Херцеговина
Главни локалитет Старчево
Друштво
Друштвено уређење ловачкосточарска племенска заједница
Период
Историјско доба бронзано доба
Настанак 1600. п. н. е.
Престанак 1300. п. н. е.
Претходници и наследници
  Претходиле су: Наследиле су:
Култура инкрустоване керамике Белегишка култура
Портал Археологија

Ватинска култура је у раној фази била у контакту са Минојском и Микенском културом, те је организација њеног друштва и занатлијства под њиховим утицајем.

НалазиштаУреди

Главна археолошка налазишта су:

Значајне су и градине (Феудвар).

ФазеУреди

Милутин Гарашанин је Ватинску културу поделио на три фазе:

I фаза Панчевачко омољичка фаза рано и почетак средњег бронзаног доба
II фаза Ватинско вршачка фаза средње бронзано доба
III фаза Белегиш - Иланџа крај средњег и почетак позног бронзаног доба

НасељаУреди

Насеља су подизана на обалама река и брежуљцима. Грађене су полуземунице и надземне куће са темељима од камена и дрвеним надземним конструкцијама.

СахрањивањеУреди

Примењивала се кремација. Покојници су спаљивани са одећом и накитом. Остаци су полагани у урне.

КерамикаУреди

Основни керамички облик је оштро профилисани пехар са једном или две дршке које надвисују обод. Дршке су полумесечасто профилисане (анса луната) или имају рожасте украсе (анса корнута).

Остали облици:

  • трбушасте амфоре са ниским вратом и поклопцем
  • двојни судови
  • плитке посуде
  • зооморфне вазе

Керамика је украшавана канеловањем, урезивањем геометријских мотива – попут снопова линија, кружића, волута, спирала – који су распоређени у хоризонталне траке. Правилност орнаментике као и употреба неке врсте шестара је додирна тачка са минојском и микенском културом.

Метални предметиУреди

  • пљоснате секире са продуженим цевастим делом за дршку
  • троугаони бодежи
  • украсне игле
  • наруквице
  • прстење
  • привесци
  • дугмад

За накит су користили и злато.

Види јошУреди

ЛитератураУреди

  • Праисторија југословенских земаља, Бронзано доба, Сарајево, 1983.


Спољашње везеУреди