Vinčansko pismo

Vinčansko pismo ili Vinčanski simboli, poznato i kao dunavsko pismo, vinčanski znaci, vinčansko protopismo, vinčansko-turdaško pismo, staroevropsko pismo itd., predstavlja skup neprevedenih simbola pronađenih na artefaktima iz doba neolita od 6. do 5. milenijum pre nove ere) iz Vinče. kulture Srednje Evrope i Jugoistočne Evrope. Sporno je da li je ovo jedan od najranijih sistema pisanja ili jednostavno neka vrsta simbola. Ponekad se definiše i kao „arhi-pismo“, "pra-pismo" ili „proto-pismo“.

Pločica iz Tartarije, Rumunija

Godine 1875, arheološka iskopavanja pod rukovodstvom mađarskog arheologa Žofije Torme (1840–1899) u Tordošu (današnji Turdaš, Rumunija) otkrila su nalazište predmeta ispisanih ranije nepoznatim simbolima. 1908. godine, slični predmeti su pronađeni tokom iskopavanja srpskog arheologa Miloja Vasića (1869–1956) u Vinči, predgrađu Beograda, oko 245 km od Turdaša. Kasnije je više takvih fragmenata pronađeno na Banjici, drugom delu Beograda. Od 1875. godine samo u Srbiji je identifikovano preko 150 vinčanskih lokaliteta, ali mnoga, uključujući i samu Vinču, nisu u potpunosti istražena. Tako se kultura celog kraja naziva vinčanskom kulturom, a simboli se često nazivaju vinčansko-turdaškim pismom ili samo vinčanskim pismom.

Simboli na vinčanskoj posudi

Otkriće ploča Tartarije u Rumuniji od strane tima koji je vodio Nikolae Vlasa 1961. oživelo je debatu. Vlasa je verovao da su natpisi piktogrami. Drugi predmeti pronađeni na mestu otkrića naknadno su datirani radiokarbonom na period od pre 4.000 godina pre nove ere, odnosno 1.300 godina ranije nego što je Vlasa očekivao i koji datiraju sisteme pisanja Sumeraca i Minojaca. Međutim, sporne su okolnosti njihovog pronalaska i autentičnost samih ploča.

Iako je poznat veliki broj simbola, većina artefakata sadrži toliko malo simbola da je malo verovatno da mogu predstavljati ceo tekst. Verovatno jedini izuzetak je Sitovski natpis u Bugarskoj, čije je datovanje sporno; bez obzira na to, čak i taj natpis ima samo oko 50 simbola.

Vinčanski simbol

Većina natpisa je na grnčariji, dok se ostatak pojavljuje na keramičkim vretenima, figurinama i maloj kolekciji drugih predmeta. Sami simboli se sastoje od niza apstraktnih i reprezentativnih piktograma, uključujući zoomorfne (životinjske) predstave, češljeve ili uzorke četkica i apstraktne simbole kao što su svastike, krstovi i ševroni. Preko 85% natpisa se sastoji od jednog simbola. Ostali objekti uključuju grupe simbola, od kojih su neki raspoređeni po neupadljivom uzorku, što rezultira time da ni red ni pravac znakova u ovim grupama nije lako odrediti. Upotreba simbola značajno varira između objekata; simboli koji se pojavljuju sami po sebi imaju tendenciju da se pojavljuju skoro isključivo na loncima, dok simboli koji su grupisani sa drugim simbolima imaju tendenciju da se pojavljuju na vazama. Kvantitativnom lingvističkom analizom dolazi se do zaključka da 59% znakova ima svojstva grnčarskih oznaka, 11,5% je deo asimetričnog ornamenta tipičnog za vijuge vinčanske kulture, a 29,5% može predstavljati neku vrstu simboličke (semaziografske) oznake.

Marko Merlini je razvio bazu podataka Vinčanskih natpisa, DatDas organizuje katalog od 5.421 stvarnih znakova. Oni su zabeleženi iz korpusa od 1178 natpisa sastavljenih od dva ili više znaka i 971 upisanog artefakta (neki nalazi imaju dva ili više natpisa).

Ovi nalazi su važni jer je najveći deo vinčanskih simbola nastao između 4500. i 4000. godine pre nove ere, a simboli na glinenim pločama Tartarije verovatno datiraju oko 5300. godine pre nove ere (kontroverzno datirani po povezanosti). To znači da vinčanski nalazi prethode protosumerskom piktografskom pismu iz Uruka (savremeni Irak), koje se obično smatra najstarijim poznatim pismom, više od hiljadu godina. Analize simbola su pokazale da oni nemaju mnogo sličnosti sa bliskoistočnim pismom, što je rezultiralo mišljenjem da su ovi simboli i sumersko pismo verovatno nastali nezavisno.

Značenje i tumačenja

Tablica kalendarskog sistema - s. Slatino, rani eneolit

Priroda i svrha simbola je još uvek nepoznata. Iako su učinjeni pokušaji da se protumače simboli, ne postoji saglasnost o tome šta bi oni mogli značiti.

Oznake svojine

Neki istraživači, kao Milutin Garašanin i Dragoslav Srejović, sugerišu da su simboli grnčarski ili vlasnički, što znači da se odnose na pripadnost licu ili porodici. Neki simboli, uglavnom oni koji su ograničeni na podnožju lonaca, potpuno su jedinstveni i takvi znaci mogu označavati sadržaj, poreklo/destinaciju ili proizvođača/vlasnika lonca. Međutim, neki od simbola su se više puta nalazili na celoj teritoriji vinčanske kulture, udaljenim stotinama godina i na lokacijama udaljenim kilometrima jedna od druge.

Brojčane oznake

Neki od simbola "češalj" ili "četka", koji zajedno čine čak šestinu svih do sada otkrivenih simbola, mogu predstavljati oblik praistorijskog brojanja. Čini se da je vinčanska kultura dosta trgovala svojom robom sa drugim kulturama, što pokazuje velika rasprostranjenost upisanih lonaca, pa je moguće da su „numerički“ simboli prenosili informacije o vrednosti lonaca ili njihovom sadržaju. Druge kulture, kao što su Minojci i Sumerani, koristile su svoja pisma prvenstveno kao računovodstvene alate; vinčanski simboli su možda imali sličnu svrhu.

Religijska simbolika

Postoji hipoteza da su simboli možda korišćeni u verske svrhe u tradicionalnom poljoprivrednom društvu. Ako je tako, činjenica da su isti simboli korišćeni vekovima sa malim promenama sugeriše da su ritualno značenje i kultura predstavljena simbolima takođe ostali konstantni veoma dugo, bez potrebe za daljim razvojem. Čini se da je upotreba simbola napuštena, zajedno sa objektima na kojima se pojavljuju, na početku bronzanog doba, što sugeriše da je nova tehnologija sa sobom donela značajne promene u društvenoj organizaciji ili populaciji, i verovanjima.

Jedan od argumenata u prilog objašnjenja rituala je da se čini da objekti na kojima se pojavljuju simboli nisu imali mnogo dugoročne važnosti za svoje vlasnike – oni se obično nalaze u jamama i drugim otpadnim područjima. uglavnom figurice, najčešće se nalaze zakopane ispod kuća. Ovo je u skladu sa pretpostavkom da su bili pripremljeni za kućne verske ceremonije u kojima znaci urezani na predmetima predstavljaju izraze: želju, molbu, zavet, itd. Po završetku obreda predmet ili ne bi imao dalji značaj pa bi bio zakopan ili ritualno sahranjen.

Rano pisanje ili protopisanje

Neki istraživači, kao Marko Merlini, Marija Gimbutas sugerišu da oznake predstavljaju rani oblik pisanja, često kao deo šire tradicije pismenosti koju arheosemiolog Marko Merlini naziva „dunavsko pismo“ i „staroevropsko pismo“. Marija Gimbutas je rekonstruisala hipotetičku predindoevropsku „civilizaciju stare Evrope“, koju ona definiše kao da je zauzela oblast između doline Dnjestra i linije Sicilija-Krit . Vinčanske oznake je ugradila u svoj model Stare Evrope, sugerišući da bi one mogle biti ili sistem pisanja za staroevropski jezik, ili, što je verovatnije, neka vrsta simboličkog sistema „predpisanja“. Međutim, ovo je uglavnom naišlo na skepticizam. Sami vinčanski simboli nisu pronađeni na prostoru širem od jugoistočne Mađarske, zapadne Rumunije, Srbije i zapadne Bugarske, kako je to opisao Vin.

Kritika pseudonaučnih tvrdnji

Problemi sa tabelama koje „upoređuju“ razna pisma sa tkz. „vinčanskim pismom“

Neretko se u pseudonaučnim krugovima pojavljuju razne tabele, koje se uglavnom i viđaju u rezultatima kada neko na Internetu traži „vinčansko pismo“ ili „srbica“ (što pojedinci u pseudonaučnim krugovima koriste kao sinonim za tkz. „vinčansko pismo“), a koje izgledaju kao da je neko u kolonu „vinčansko“ upisivao savremenu ćirilicu (uključujući i slova koja je Vuk uveo, a za koja se istoričari i lingvisti generalno slažu da nisu postojala u ćirilici pre toga, to jest nisu postojala u staroslovenskoj azbuci) nekim stilom pisanja koji bi doveo do toga da oblik slova podseća na neki davni istorijski period kada počinje istorija alfabeta, to jest da asocira nekog na slova iz feničanskog, paleo-hebrejskog i sličnih pisama (čak i ako se radi o slovima za sasvim druge glasove koja nekom možda samo izgledaju kao da na neki način vizuelno podsećaju na neko ćirilično slovo), ili se upisuju neizmenjeni znakovi iz paleo-hebrejskog i feničanskog pisma (na kojem grčki alfabet i jeste zasnovan, tako da onda može da se pokazuje razvoj alfabeta iz tih pisama), što onda neki predstavljaju kao nekakvu „vinčanicu“ i rani oblik ćirilice, da bi ćirilicu proglasili mnogo starijom nego što istorija razvoja alfabeta kaže da jeste i da bi suprotno onom što istorija razvoja alfabeta kaže pričali da se prvi alfabet širio sa Balkana na Bliski istok, bez navođenja neke validne argumentacije na osnovu čega je neko upisivao takve znakove u kolonu „vinčansko“ (jer da bi neko iznosio takve tvrdnje, neki artefakt koji ima veze s Vinčom bi morao da sadrži tekst na takvom pismu i da to bude na nekom razumljivom jeziku, ali arheolozi sa Beogradskog Univerziteta poput prof. Aleksandra Palavestre kažu da nema takvih artefakata iz Vinče).

Može se primetiti da način pisanja znakova za koje se tvrdi da su „vinčansko pismo“ između raznih tabela koje se iz pseudonaučnim krugova šire Ineternetom nije konzistentan (na primer, isti znak, napisan kao slovo Vav, u jednoj tabeli se predstavlja kao Dž a u drugoj je taj isti znak predstavljen kao V, ili se znak napisan kao slovo Sade koji je ranije već upotrebljen u tabeli za R kasnije ponovo pojavljuje u istoj toj tabeli kao S, čak i u slučajevima kada je isti autor pravio tabele i kada se nalaze na istoj veb stranici, a znakovi u koloni „vinčansko“ kao da se menjaju po potrebi, u zavisnosti od toga da li u toj tabeli prave „poređenja“ sa savremenom ćirilicom ili nekim drugim pismom), a stiče se i utisak da to nije pravio neki lingvista koji poznaje pisma o kojima piše dobro, jer se, na primer, u nekim tabelama pojavljuju greške poput toga da se paleo-hebrejsko pismo pogrešno naziva „aramensko“ (što ostavlja utisak kao da autor meša aramejski jezik koji je koritsio paleo-hebrejsko pismo sa jermenskim, iako je to sasvim drugi jezik sa drugačijom pismom, jer je „armensko“ drugi naziv za „jermensko“ u srpskom jeziku i ne koristi se kao naziv za paleo-hebrejsko ili feničansko pismo), ili se slovo Gimel (od kojeg je nastal grčko slovo Gama Γ) pogrešno naziva „GIRNEL“ (što osavlja utisak kao da autor nije čak ni konsultovao nekog ko je ozbiljno proučavao paleo-hebrejsko pismo ili bilo koga ko zna hebrejski, niti da je uzeo u obzir grčki naziv slova Gama, nego kao da je autor samo potražio latiničnu transkripciju negde, pa da je pogrešno pročitao malo latinično „m“ kao „rn“ i to onda napisao velikim latiničnim slovima, pošto zabune oko toga da li piše „M“ ili „RN“ nema kada tekst nije napisan malim latiničnim slovima). Pored toga, oni koji znaju kako se čita paleo-hebrejsko ili feničansko pismo, ili oni koji su istraživali razvoj alfabeta, mogu primetiti da se u tim tabelama razna ćirilična slova pogrešno dovode u vezu sa nekim slovima iz paleo-hebrejskog i feničanskog pisma, poput predstavljanja slova Het (koje se koristi za glas H iz grla, slično kao u engleskoj reči „Loch“) kao da je to „Đ“ (iako lingvisti i istoričari na osnovu dokumentovanog razvoja grčkog alfabeta, latinice i ćirilice kažu da je od slova Het nastalo grčko slovo Eta Η, latinično slovo H, a da je ćirilično slovo I nastalo kasnije, na osnovu grčkog slova Eta, nakon što je to slovo izgubilo glas H i prešlo u glas I u grčkom jeziku), ili predstavljanja slova Tet (koje se koristi za glas sličan glasu T), kao da je to „Ž“ (iako istorija razvoja alfabeta kaže da se od slova Tet razvilo grčko slovo Teta Θ, pa kasnije iz grčkog slova Teta se razvilo i ranoćiriličko slovo Fita Ѳ, koje ne postoji u savremenoj srpskoj ćirilici, a u imenima poput Teodor ili rečima za koje je ranije bilo korišćeno se u srpskom danas koristi slovo T, dok je u ruskom jeziku u nekim slučajevima prešlo u glas F, kao u imenu Fjodor). Uz takve tabele, pojavljuju se u rezultatima i neke druge tabele koje ne pokušavaju da predstave ćirilicu kao „vinčansko pismo“, nego samo prikazuju razne izolovane šare koje neki smatraju „vinčanskim pismom“ i na osnovu kojih neki razmatraju hipotezu da su neke od tih šara možda nekom predstavljale neke reči, bez pokušaja da im nameću određenu interpretaciju u toj tabeli, ali se odmah primećuje da tih šara ima dosta više od simbola iz tabela koje pokušaju da prave poređenja sa ćirilicom i da to ne liči na feničansko i paleo-hebrejsko pismo, nego da tu ima raznih šara od kojih neke liče na razne kvadrate i pravougaonike, trouglove, krugove, grupisane linije koje izgledom podsećaju na češljeve, linije ukrštene na razne načine i slično. Mogu se videti i neke tabele koje kombinovanjem trouglova i linija pokušavaju da sastave razne oblike koji bi mogli nekog da asociraju na neka slova, a to se onda predstavlja kao navodno „proto-pismo“ ili navodni „Bukvar Lepenskog Vira“, uz priču kako su navodno Lepenci iz Lepenskog Vira navodno napisali „prve simbole“ čijom rotacijom, kombinovanjem i modifikacijom neko može dobiti veliki broj novih simbola (što ne znači da su u Lepenskom Viru tako kombinovali te oblike da bi ih koristili za pisanje). Obzirom na koje je sve nekonzistentne načine tkz. „vinčansko pismo“ predstavljeno u raznim tabelama, može se steći utisak da se znakovi u takve tabele upisuju na neki proizvoljan način, kako kom autoru kada odgovara.

Reakcija arheologa sa Beogradskog Univerziteta

Povodom senzacionalističkih priča tkz. „vinčanskom pismu“ i drugih neutemeljenih tvrdnji u vezi Vinče (poput tkz. vinčanskog kalendara) koje se iz pseudonaučnih krugova uz senzacionalističke priče šire preko tabloida, društvenih mreža, YouTube klipova i na druge načine, arheolozi sa Beogradskog Univerziteta su već objavljivali pisane radove, a i na YouTube je objavljen video snimak u kojem prof. Aleksandar Palavestra, tokom javnog izlaganja na tu temu, govori da ako se priča u konkretnom slučaju „vinčanskog pisma“ odvrti do samog početka, da se može videti da oni koji su navodno „dešifrovali“ nisu ni videli arheološki materijal ili ako su videli nešto, da nisi mogli da nađu na njemu ono što tvrde, a da su našli, da bi ga i objavili. Tokom tog izlaganja, prof. Palavestra postavlja i pitanje da li je iko od prisutnih ikada video fotografiju neke reči napisane tkz. „vinčanskim pismom“, govori o tome da su videli crteže i tablice sa pripremljenim interpretacijama, ali navodi da naučne evidencije za tvrdnje koje se u interpretacijama iznose nema, da nema „vinčanskog pisma“ i da je u pitanju „Carevo novo odelo“.

Prof. Aleksandar Palavestra je objavio rad u kojem opširnije govori o raznim pseudonaučnim tvrdnjama koje se vezuju za „vinčansko pismo“ pod naslovom: Izmišljanje tradicije: vinčansko pismo.

Kritika tvrdnji o tkz. „Vinčanskoj pločici“

Arheolozi kritikuju to što se jedan bronzanodopski nalaz iz Vatina u pseudonaučnim krugovima pogrešno predstavlja kao tkz. „Vinčanska pločica“ i kao „najstarija celovita poruka ispisana vinčanskim pismom“, na kojoj navodno piše „Život je ljubav“ i to što se iz toga onda izvlače nekakva „tumačenja“ o filozofiji Vinčanaca.

Iako se može uočiti da ono što neki nazivaju „vinčanskim pismom“ na toj pločici ne liči na ono što se uglavnom predstavlja kao „vinčansko pismo“ u raznim tabelama koje kruže pseudonaučnim krugovima (gde se „vinčansko pismo“ predstavlja kao alfabet sličan ćirilici ili pismima poput paleo-hebrejskog, feničanskog i etrurskog), iako arheolozi ne smatraju taj nalaz „vinčanskim“, niti iz doba neolita, to se u pseudonaučnik krugovima i pored toga propagira kao nešto „vinčansko“ ili kao neki „dokaz“ nekog kasnijeg „kontinuiteta“ tkz. „vinčanskog pisma“, a to što nije iz Vinče kao neki „dokaz“ da je navodno bilo „rasprostranjeno“, da je navodno to bio neki način „komunikacije“ i slično.

Ako se potraži „Vinčanska pločica“ na internetu, mogu se videti slike raznih „suvenira“ u obliku privezaka, magneta za frižider, kutija i slično.

Prof. Jasna Vuković sa Beogradskog Univerziteta je objavila rad o tome pod naslovom: „Život je ljubav“: vinčansko pismo i izmišljanje baštine.

Literatura

• Owens, Gareth A. (1999). Balkan Neolithic Scripts. Kadmos. str. 114—120. 
• Chapman, John (1981). The Vinča culture of South-East Europe: studies in chronology, economy and society. Oxford: British Archaeological Reports. ISBN 9780860541394.
• Griffen, Toby D. (2007a). "Motif versus logogram in Vinca inscriptions". LACUS Forum. Linguistic Association of Canada and the United States. 34: 79–84.
• Griffen, Toby D. (2007b), Deciphering the Vinca Script
• Palavestra, Aleksandar (2017). "All Shades of Gray: the Case of "Vinča Script"". Архаика. 5: 143–165.
• Wu, Katherine; Solman, Jennifer; Linehan, Ruth; Sproat, Richard (2012). „Corpora of Non-Linguistic Symbol Systems”. Lsa Annual Meeting Extended Abstracts. 3: 4. doi:10.3765/exabs.v0i0.576. .
• Zvuci i slike Vinče, Mihajlo Minja Đorđević, Pešić i sinovi, 2016. ISBN 978-86-7540-270-1., ćirilica
• U traganju za evropskim identitetom, Robert Liris, Pešić i sinovi, 2012. ISBN 978-86-7540-166-7., ćirilica
• Odiseja čoveka sa Helma, Dragan Gaković, Pešić i sinovi, 2009. ISBN 978-86-7540-107-0., ćirilica
• Vinčanska Stara Evropa i Srbi, Dragoljub Antić, Pešić i sinovi, 2004. ISBN 86-7540-042-X., ćirilica
• Vinčansko pismo, Radivoje Pešić, Broširani povez, Pešić i sinovi, 1999. ISBN 86-7540-006-3., ćirilica

Spoljašnje veze

• 2008 Symposium The Danube Script: Neo-Eneolithic Writing in Southeastern Europe. Held in Romania
• Vinca-Tordos symbols at omniglot.com, including a font created by Romanian linguist Sorin Paliga
• The Old European Script: Further evidence – Shan M. M. Winn
• Istorijska biblioteka: Vinčanica, put izmišljene tradicije, kritički tekst o vinčanskom pismu.
• Vinca symbols
• The Old European Script: Further evidence - Shan M. M. Winn
• The Danube Script: Neo-Eneolithic Writing in Southeastern Europe, 2008 Symposium
• Is the Danube Valley Civilisation script the oldest writing in the world?
• PRA PISMO IZ VINČE www.bastabalkana.com (jezik: srpski)
• Prehistory Danube_script
• Semiotic approach to the features of the ‘Danube Script’ Marco Merlin
• The world’s earliest known form of writing povestea-locurilor.ro
• Comparison of the Danube Script with the Oldest Known European Linear Writing Systemsf