Ко се боји Вирџиније Вулф? (филм)

Ко се боји Вирџиније Вулф? је амерички филм који је зансован на истоименој представи Едварда Олбија. Филм је режирао Мајк Николс, док главне улоге играју: Елизабет Тејлор и Ричард Бартон.[1]

Who's Afraid of Virginia Woolf?
Who's Afraid of Virginia Woolf.jpg
Постер за филм
РежијаМајк Николс
СценариоЕдвард Олби (представа)
Ернест Леман
ПродуцентЕрнест Леман
Главне улогеЕлизабет Тејлор
Ричард Бартон
Џорџ Сегал
Санди Денис
МузикаАлекс Норт
Издавачка кућаWarner Bros.
Година1966.
Трајање131 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет7.500.000 долара
IMDb веза

Радња филмаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Ричард Бартон и Елизабет Тејлор играју Џорџа и Марту, од чијег су непрестаног вербалног и менталног мачевања састоји највећи део филма. Џорџ је професор историје на локалном колеџу, а Марта је ћерка декана. Они позивају младог професора биологије Ника (Џорџ Сегал) и његову жену Хани (Сенди Денис) на вечеру која протиче у менталним играма: прво "понизити домаћина", а онда још суровије "средити госте". у овом неуједначеном сукобу, млади пар нагребуси јер они мање часни аспекти њиховог брака испливају на површину, а самопоуздање младића буде снажно уздрмано.

Ко ће кога више повредити био је њихов циљ како заједнички, тако и појединачни. Како драма пролази, тако су приказане њихове слабости, и то постаје један општи рат између њих двоје ограничен суровим понижавањима, упоређивањима, све до потпуног психичког краха.

Изношењем сопствене интиме пред комшије, приказано је незадовољство брачног пара, које се таложило дуго, а које је показано најпре као наивно, све до чињенице да је тако јер не могу да имају деце.

Та немогућност чини их празнима, и како вече одмиче, брачни пар се претвара у непријатеље на супротним странама. Оно што је интереснтно јесте да након сазнања о детаљима из брака својих суседа, Марта и Џорџ то узимају за средство како би испровоцирали млади брачни пар.

Почетак драме показује преливање једног у други бесмислени дијалог разним непотребним питањима и размишљањима, као и погрешно разумевање између њих двоје.

Ова драма, написана у три чина, показује распад једног живота до краја дана. Први део јесте смешкање и претварање уз алкохол пред комшијама, у другом се дешава откривање међусобног рата између Марте и Џорџа, и стварање једне велике илузије њиховог односа кроз лажи о себи и њиховом нерођеном детету.Трећи део драме јесте расплет, односно откривање праве истине. Откривање чињенице да је Марта алкохоличарка, а њен муж Џорџ пун комплекса због њеног оца, наводило је вече ка фрустрацији.

Оно што је интересантно јесте начин на који се одгонета њихов стварни живот. То се дешава у тренутку када Џорџ прекида заједничку лаж коју причају цело вече, тако што каже да им је дете умрло. Тренутак убијања имагинарног детета доводи Марту до психичког краха, док у том тенутку мрзи свог мужа који је између илузије и стварнпсти пресудио у корист стварности.

Последња сцена, као моменат освешћивања, поновног враћања у живот онакав какав он заправо и јесте, тешко поднет од стране Марте која ипак плашећи се, проналази смисао у Џорџовом загрљају.[2]

УлогеУреди

Глумац Улога
Елизабет Тејлор Марта
Ричард Бартон Џорџ
Џорџ Сегал Ник
Санди Денис Хани

Награде и номинацијеУреди

Напомена: Редови означени са да представљају освојене награде док они ознчени са не представљају номинацијуе.

РеференцеУреди

  1. ^ 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 456. 
  2. ^ „Ко се боји Вирџиније Вулф? Колико треба храбрости за живот без илузија?”. Култивисисе. Приступљено 26. 1. 2020. 

Спољашње везеУреди