Краљева Сутјеска

Краљева Сутјеска (раније Краљевска Сутјеска) је насељено мјесто у општини Какањ, Федерација БиХ, БиХ.

Краљева Сутјеска
Kraljeva Sutjeska (1).jpg
Краљева Сутјеска
Административни подаци
ДржаваБосна и Херцеговина
ЕнтитетФедерација БиХ
ОпштинаКакањ
Становништво
 — 2013.Пад 248
Географске карактеристике
Координате44° 07′ 07″ С; 18° 12′ 02″ И / 44.118677° С; 18.200531° И / 44.118677; 18.200531Координате: 44° 07′ 07″ С; 18° 12′ 02″ И / 44.118677° С; 18.200531° И / 44.118677; 18.200531
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Краљева Сутјеска на мапи Босне и Херцеговине
Краљева Сутјеска
Краљева Сутјеска
Краљева Сутјеска на мапи Босне и Херцеговине
Остали подаци
Позивни број(+387) 032

ГеографијаУреди

 
Ријека Трстионица

Краљева Сутјеска удаљена је од Какња 12 km, идући према сјевероистоку. Насеље се налази у елипсастој котлини коју је формирала ријечица Трстионица. Зато је мјесто и добило назив Сутјеска.

ИсторијаУреди

 
Фрањевачки самостан

Краљева Сутјеска је заједно са тврђавом Бобовац била сједиште двају босанских краљева династије Котроманића, Томаша и Твртка.

Босна је у 14. и 15. вијеку доживјела снажан културни успон, а њен центар је био у Бобовцу и у Краљевој Сутјесци. Из писаних трагова из 14. вијека сазнајемо да је Сутјеска била тада већ формирано насеље градског типа и да је била у извјесном смислу предграђе Бобовца. Прије него што је Аустрија у својим документима дала име мјесту Краљева Сутјеска, у 14. вијеку сусреће се назив Curia bani, што се преводи као Бански двор. Наиме, прије крунисања краља Твртка (1377), босанском државом су владали банови (Кулин, Пријезда, Стефан Котроманић).

Данас је ово насеље најпознатије по фрањевачком манастиру и Дуспер кући, најстаријој кући у Средњој Босни (рани 18. вијек).

СтановништвоУреди

У насељу је 1991. живјело 852 становника. Претежно становништво чинили су Хрвати.

Демографија[1]
Година Становника
1961. 597
1971. 865
1981. 819
1991. 852
2013. 248

Спољашње везеУреди

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.