Крушево је горанско село (муслиманско село српског говорног подручја) у Општини Гора, на Косову и Метохији. По законима привремених институција Косова ово насеље је у саставу општине Драгаш. Крушево је једно од старијих и већих горанских села. Налази се на средњем току Рестеличке реке, у теснацу између високих брда, на надморској висини око 1100м. Од градског насеља Драгаш удаљено је 18 km. Село има 107 кућа са 646 становника. Овде, поред старих кућа планинског типа, има и нових савремених кућа. Село је електрификовано, има водовод, осмогодишњу школу, два разреда средње школе. У Крушеву се налазе продавнице, чајџинице, једна посластичара и радионица за израду гајтана за народну ношњу (ч`акшире и гун`ч`е). На реци у селу су два већа моста, више села један. У центру села налази се и већа стара џамија. Од Драгаша до села долази се макадамским путем, којим саобраћају теретна и путничка возила, као и аутобус два пута дневно. Из овог села запажена је миграција становништва према индустријским центрима и већим градовима бивше СФРЈ. Многи се у завичај враћају само током лета, да позавршавају неке пољопривредне послове, а затим поново одлазе у печалбу. Између два светска рата велики број мештана из овога села, као и из других горанских села, мигрирао је у Турску. Иако је ово село у пограничној зони, топонимија је врло бројна и старијег порекла. Име села настало по томе што је на овим теренима увек било крушака, дивљих и питомих, а данас овде у изобиљу расту.

Крушево
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округПризренски
ОпштинаГора
Становништво
 — 2011.Раст 857
Географске карактеристике
Координате42° 03′ 12″ С; 20° 42′ 00″ И / 42.0533° С; 20.7000° И / 42.0533; 20.7000
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Крушево на карти Србије
Крушево
Крушево
Крушево на карти Србије

Демографија уреди

Насеље има горанску етничку већину.

Број становника на пописима:

Попис 2011. уреди

На попису становништва 2011. године, Крушево је имало 857 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.[1]
Горанци
  
411 47,95%
Бошњаци
  
372 43,40%
Албанци
  
34 3,97%
Турци
  
21 2,45%
Роми
  
1 0,11%
неизјашњено
  
16 1,86%
непознато
  
2 0,23%
укупно: 857

Референце уреди