Википедија

Ксеноестроген

Ксеноестрогени су нове, индустријски изведене супстанце које показују естрогене ефекте и имају хемијску структуру архиестрогена (природних естрогена) произведених у живим организмима.[1] Утицаји ксеноестрогена на здравље људи и животну средину данас су предмет многих истраживања.[2][3] Ксеноестрогени представљају хемијске супстанције које ометају правилно функционисање ендокриног система,[4] а налазе се у готово свим модерним козметичким производима, прсканој неорганској храни, пластичним амбалажама и кућној хемији.[5] Посебна штетност ових супстанци је евидентна код органа осетљивих на дејство хормона, као што су груди, материца, јајници, простата, штитна жлезда.[6] Такође, ксеноестрогени повољно утичу на гојазност, неплодност, рани почетак пубертета, појаву шећерне болести, слабљење имунитета.[7][8][9]

Атразин показују естрогене ефекте

Могући ефекти уреди

Све чешће су у бројним изворима се за репродуктивне ефекте отпужују ксеноестрогени, хемијске материје које могу да доводу до хормонских поремећаја, јер многе хемијске материје и њихове мешавине могу да функционишу као непотпуни хормони са релативно ниским потенцијалом.[10][11]

Ове супстанце имитирају ефекте естрогена у телу и временом доводе до хромоналних поремећаја у организму.[12] Налазе се у великом броју производа, почев од воћа и поврћа, боја за косу, шампона, пасти за зубе, све до тупфера за скидање шминке. Такође нитрати, пестициди, стероиди и антибиотици спадају у неке од најопаснијих ксеноестрогена.[13]

 
Ксеноестрогени могу да узрокују смањење броја,, абнормалности или смањење покретљивости сперматозоида

Иако се поуздано не зна до којих све негативних здравствених ефеката доводе код изложених особа, ова једињења, позната и као „хемијске варалице“ могу да:[14][15]

  • Поремете фетални раст у моменту сексуалне диференцијације, праћене поремећајем природног хормоналног баланса.[16]
  • Изазову поремећаји у грађи и функционисању полних органа.[17]
  • Наруше функције имуног и нервног система.
  • Разоре хормоне или да утичу на њихов њихов рад, што је врло важно за функционисање организма.
  • Узрокују појаве смањеног броја сперматозоида,[18][19][20]
  • Повећана учесталост крипторхизма
  • Повећају број абнормалних сперматозоида,[21] што може да се повеже и са повећањем естрогена или антиандрогена за време феталног или постнаталног живота.[22][23][24]
  • Смањење покретљивости сперматозоида.[25][26]

Клиничка слика уреди

С обзиром на то да ксеноестрогени могу изазвати хормонску дисбаланс, неки од симптома који могу да се јаве након њихове употребе су:[27][28][29]

  • менструалне неправилности,
  • опадања и губитка косе,
  • појаве синдрома дисфункције надбубрежних жлезда,
  • поремећаја рада јетре
  • поремећаја радабубрега,
  • стерилитет.[30][31]

Супстанце које показују естрогене ефекте уреди

 
Токсични ефекти ДДТ на живи свет

У ову групу хемијских материја спада преко 50 једињења која се налазе у различитим деловима животне средине.[32] Најпознатији представници су: диоксини, органохлорни пестициди,[33] полихлоровани бифенили (PCB), фталати и неки тешки метали, од којих су најзаступљенији:[34][35]

Превенција уреди

Заштитом животне средине обезбеђују се услови за заштиту и унапређење људског здравља.[43]

Извори уреди

  1. ^ Aksglaede L, Juul A, Leffers H, Skakkebaek NE, Andersson AM (2006). "The sensitivity of the child to sex steroids: possible impact of exogenous estrogens". Hum. Reprod. Update. 12 (4): 341–9.
  2. ^ Korach, Kenneth S. (1998). Reproductive and Developmental Toxicology. Marcel Dekker Ltd. стр. 278–279, 294–295. ISBN 978-0824798574.
  3. ^ Sharpe RM. Declining sperm counts in men--is there an endocrine cause? J Endocrinol. 1993 Mar;136(3):357–360.
  4. ^ Johnson L, Petty CS, Neaves WB. A comparative study of daily sperm production and testicular composition in humans and rats. Biol Reprod. 1980 Jun;22(5):1233–1243.
  5. ^ „Šta su ksenoestrogeni?”. Tatjana Popovic | Certified Health Coach (на језику: српски). 2018-08-23. Приступљено 2021-01-24. 
  6. ^ Korach, Kenneth S. (1998). Reproductive and Developmental Toxicology. Marcel Dekker Ltd. pp. 278–279, 294–295. ISBN 978-0-8247-9857-4.
  7. ^ Herman-Giddens, Marcia E.; Slora, Eric J.; Wasserman, Richard C.; Bourdony, Carlos J.; Bhapkar, Manju V.; Koch, Gary G.; Hasemeier, Cynthia M. (1997). „Secondary Sexual Characteristics and Menses in Young Girls Seen in Office Practice: A Study from the Pediatric Research in Office Settings Network”. Pediatrics. 99 (4): 505—512. PMID 9093289. doi:10.1542/peds.99.4.505. .
  8. ^ Massart F, Parrino R, Seppia P, Federico G, Saggese G (June 2006). "How do environmental estrogen disruptors induce precocious puberty?". Minerva Pediatr. 58 (3): 247–54. . PMID 16832329.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ Massart, Francesco; Seppia, Patrizia; Pardi, Daniela; Lucchesi, Sonia; Meossi, Cristiano; Gagliardi, Luigi; Liguori, Roberto; Fiore, Lisa; Federico, Giovanni (2005). „High incidence of central precocious puberty in a bounded geographic area of northwest Tuscany: An estrogen disrupter epidemic?”. Gynecological Endocrinology. 20 (2): 92—98. ISSN 0951-3590. doi:10.1080/09513590400021060. 
  10. ^ Van Leeuwen, C.J., Risk Assessment of Chemicals: An Introduction, Second Edition, Dordrecht: Springer, 2007.
  11. ^ Carlsen E, Giwercman A, Keiding N, Skakkebaek NE. Evidence for decreasing quality of semen during past 50 years. BMJ. 1992 Sep 12;305(6854):609–613. [PMC free article] [PubMed] [Google Scholar]
  12. ^ Hughes, C L (1. 6. 1988). „Phytochemical mimicry of reproductive hormones and modulation of herbivore fertility by phytoestrogens.”. Environmental Health Perspectives. 78: 171—174. ISSN 0091-6765. PMC 1474615  . PMID 3203635. doi:10.1289/ehp.8878171. 
  13. ^ „Ксеноестрогени - опасните химикали около нас”. Приступљено 19. 1. 2021. 
  14. ^ Aksglaede L, Juul A, Leffers H, Skakkebaek NE, Andersson AM (2006). "The sensitivity of the child to sex steroids: possible impact of exogenous estrogens". Hum. Reprod. Update. 12 (4): 341–9.
  15. ^ Aravindakshan J, Gregory M, Marcogliese DJ, Fournier M, Cyr DG (September 2004). "Consumption of xenoestrogen-contaminated fish during lactation alters adult male reproductive function". Toxicol. Sci. 81 (1): 179–89
  16. ^ Sharpe RM, Maddocks S, Millar M, Kerr JB, Saunders PT, McKinnell C. Testosterone and spermatogenesis. Identification of stage-specific, androgen-regulated proteins secreted by adult rat seminiferous tubules. J Androl. 1992 Mar-Apr;13(2):172–184.
  17. ^ Johnson L, Petty CS, Neaves WB. A new approach to quantification of spermatogenesis and its application to germinal cell attrition during human spermiogenesis. Biol Reprod. 1981 Aug;25(1):217–226.
  18. ^ Luconi M, Bonaccorsi L, Forti G, Baldi E (June 2001). "Effects of estrogenic compounds on human spermatozoa: evidence for interaction with a nongenomic receptor for estrogen on human sperm membrane". Mol. Cell. Endocrinol. 178 (1–2): 39–45.
  19. ^ Auger J, Kunstmann JM, Czyglik F, Jouannet P. Decline in semen quality among fertile men in Paris during the past 20 years. N Engl J Med. 1995 Feb 2;332(5):281–285
  20. ^ Orth JM, Gunsalus GL, Lamperti AA. Evidence from Sertoli cell-depleted rats indicates that spermatid number in adults depends on numbers of Sertoli cells produced during perinatal development. Endocrinology. 1988 Mar;122(3):787–794.
  21. ^ Рrvine DS. Falling sperm quality. BMJ. 1994 Aug 13;309(6952):476–476.
  22. ^ Rozati, Roya; Reddy, P.P; Reddanna, P.; Mujtaba, Rubina (2002). „Role of environmental estrogens in the deterioration of male factor fertility”. Fertility and Sterility. 78 (6): 1187—1194. PMID 12477510. doi:10.1016/S0015-0282(02)04389-3. 
  23. ^ Dallinga JW, Moonen EJ, Dumoulin JC, Evers JL, Geraedts JP, Kleinjans JC (August 2002). "Decreased human semen quality and organochlorine compounds in blood". Hum. Reprod. 17 (8): 1973–9.
  24. ^ Bromwich P, Cohen J, Stewart I, Walker A. Decline in sperm counts: an artefact of changed reference range of "normal"? BMJ. 1994 Jul 2;309(6946):19–22.
  25. ^ Sharpe RM, Skakkebaek NE. Are oestrogens involved in falling sperm counts and disorders of the male reproductive tract? Lancet. 1993 May 29;341(8857):1392–1395
  26. ^ Cooke PS, Porcelli J, Hess RA. Induction of increased testis growth and sperm production in adult rats by neonatal administration of the goitrogen propylthiouracil (PTU): the critical period. Biol Reprod. 1992 Jan;46(1):146–154.
  27. ^ Aravindakshan J, Paquet V, Gregory M, Dufresne J, Fournier M, Marcogliese DJ, Cyr DG (March 2004). "Consequences of xenoestrogen exposure on male reproductive function in spottail shiners (Notropis hudsonius)". Toxicol. Sci. 78 (1): 156–65.
  28. ^ Krishnan AV, Stathis P, Permuth SF, Tokes L, Feldman D. Bisphenol-A: an estrogenic substance is released from polycarbonate flasks during autoclaving. Endocrinology. 1993 Jun;132(6):2279–2286
  29. ^ Mayer FL, Stalling DL, Johnson JL. Phthalate esters as environmental contaminants. Nature. 1972 Aug 18;238(5364):411–413.
  30. ^ Infertility in the modern world: present and future prospects, Gillian R. Bentley, C. G. N. Mascie-Taylor, Cambridge University Press, pp. 99-100
  31. ^ Dostal LA, Chapin RE, Stefanski SA, Harris MW, Schwetz BA. Testicular toxicity and reduced Sertoli cell numbers in neonatal rats by di(2-ethylhexyl)phthalate and the recovery of fertility as adults. Toxicol Appl Pharmacol. 1988 Aug;95(1):104–121.
  32. ^ Partsch CJ, Sippell WG (2001). "Pathogenesis and epidemiology of precocious puberty. Effects of exogenous oestrogens". Hum. Reprod. Update. 7 (3): 292–302.
  33. ^ Soto AM, Chung KL, Sonnenschein C. The pesticides endosulfan, toxaphene, and dieldrin have estrogenic effects on human estrogen-sensitive cells. Environ Health Perspect. 1994 Apr;102(4):380–383.
  34. ^ „Pair call for public discourse on treating wastewater contaminated with birth control pill chemicals”. phys.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-19. 
  35. ^ Soto AM, Justicia H, Wray JW, Sonnenschein C. p-Nonyl-phenol: an estrogenic xenobiotic released from "modified" polystyrene. Environ Health Perspect. 1991 May;92:167–173
  36. ^ „Хемија БХА и БХТ конзерванси хране”. sr.eferrit.com. Приступљено 2021-01-19. 
  37. ^ vom Saal FS, Cooke PS, Buchanan DL, Palanza P, Thayer KA, Nagel SC, Parmigiani S, Welshons WV (1998). "A physiologically based approach to the study of bisphenol A and other estrogenic chemicals on the size of reproductive organs, daily sperm production, and behavior". Toxicol Ind Health. 14 (1–2): 239–60
  38. ^ Fiege, Helmut; Heinz-Werner Voges, Toshikazu Hamamoto, Sumio Umemura, Tadao Iwata, Hisaya Miki, Yasuhiro Fujita, Hans-Josef Buysch, Dorothea Garbe, Wilfried Paulus (2002). Phenol Derivatives. Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH
  39. ^ „DDT: The fallen angel” (PDF). 3. 9. 2006. Архивирано из оригинала 03. 09. 2006. г. Приступљено 19. 1. 2021. 
  40. ^ „Metaloestrogeni, Aluminij, kancerogeni metal koji jedemo, ubrizgavamo i nosimo na sebi – kako se zaštititi?”. Matrix World (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 27. 07. 2021. г. Приступљено 19. 1. 2021. 
  41. ^ „Ban of Endosulfan”. pib.gov.in. Приступљено 2021-01-19. 
  42. ^ Golden, Robert; Gandy, Jay; Vollmer, Guenter. A Review of the Endocrine Activity of Parabens and Implications for Potential Risks to Human Health. Critical Reviews in Toxicology (2005), 35(5), 435-458.
  43. ^ Марковић, Д., Ђармати, Ш., Гржетић, И., Веселиновић, Д., Извори загађивања последице и заштита, Факултет за физичку хемију, Београд, 1996.

Спољашње везе уреди


 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ксеноестроген&oldid=27442011”