Отворите главни мени
Кубура немачке израде (1650-1799.)
Карађорђеве леденице, XVIII-XIX век (Историјски музеј Србије).
Окидачки механизам Карађорђеве леденице, XVIII-XIX век.

Кубура је врста ватреног оружја, тешки пиштољ са механизмом паљења на кремен масивог рукохвата; пуни се барутом и испаљује једном из руке. Први пут се на Балкану помиње 1476. као оружје које се користило за обрану од Турака, али пре XVIII века није било у широј употреби. Тада Османлије почињу са већим увозом пиштоља и делова пиштоља из Италије и из Средње Европе. Домаће радионице дорађују оружје украшавајући га по укусу и захтевима локалног становништва. Становништво Балкана називало је те тешке пиштоље, с масивним рукохватима – кубурама или малим пушкама. Било је и других назива, али су они били увек женског рода. Кубуре су се носиле заденуте у широки појас - силав, појединачно или у пару. Код јахања одлагане су у футроле од круте коже - кубурлуке - пребачене преко седла.

Називи по пореклуУреди

Пиштољи су били израђивани у градовима Јужне Србије, Косова и Метохије, Босне и Херцеговине и Боке Которске. Називе су добијали према градовима или земљама, с познатом квалитетном производњом оружја, као што су Венеција или Бреша, а да нису имали никакве везе са стварним пореклом пиштоља. Тиме се сугерирао висок квалитет производа, слично као што је за добре сабље било уобичајено да се каже “сабља димискија” иако најчешће није била из Дамаска, а временом је то постао epitheton ornans. Временом су „бренд” стекле и неке кубуре рађене у градовима Балкана као „пећанка“, „фочанка“ и „скадарка“.

Називи према начину израдеУреди

Према начину израде и богатству украшавања у народу су кубуре добијале називе "леденица" (окована у сребро), „златка" (окована позлаћеним сребром), „мерђанкиња" (украшена коралима) и „шиља" (шиљато завршеног рукохвата). Блистави спољашњи изглед „леденице“ је сврстава у најелегантније примерке пиштоља уопште, што је постигнуто облагањем свих дрвених делова сребром, као и брижљивим украшавањем, нарочито ливењем и искуцавањем.

Описи кубураУреди

Неколико описа кубура из збирке историјских предмета Народног музеја у Крагујевцу указују на начин израде појединих типова:[1]

Пећанка, венедик Томе Вучиће ПеришићаУреди

Кубура је из XIX века из Пећи и западних земаља; дужине: 56 cm; ширина код механизма за опаљење: 6,5 cm; калибар: 16 mm. Дршка кубуре је заобљена, опкована месингом и тауширана биљним орнаментима. Механизам за опаљење је обложен и украшен месингом. Ороз и заштитник ороза су од месинга и са доње стране су украшени биљним орнаментима. Са леве стране ороза, налази се аплицирана месингана плочица, украшена представама човека и животиње. Дрвени део кубуре је изрезбарен биљним орнаментима. На доњем делу, испод цеви, налазе се два месингана украса. Цев је украшена биљним орнаментима. На месту спајања цеви и дршке, на горњем делу, налазе се три црте (јединице). Кубура се завршава дршком, на чијем врху је јабучица.[2]  

Данцикиња, пећанкаУреди

Кубура је из XIX века, највероватније западног порекла, иако подсећа на пећанку, данцикињу или цалину; дужина: 55 cm; цев: 35 cm; ширина механизма за опаљење: 6,5 cm; калибар: 18 mm. Има заобљену дршку, обложена је месингом и украшена биљним орнаментима. Ороз и заштитник ороза су од месинга. Дрвени део кубуре, као и горњи део цеви изрезбарени су биљним орнаментима. Са леве стране, изнад ороза, налази се аплицирана месингана плочица, изгравирана биљним орнаментима. Са леве стране цеви, изнад ороза, налази се монограм. На горњем делу цеви, на средини, су утиснута слова „N.S.“ и слово „F“. Са десне стране, испод механизма за опаљење, угравирани су знаци „I. I.I. I.“. Са доње стране цеви налазе се две месингане плоче.

Леденица, шиља Томе Вучиће ПеришићаУреди

Кубура је из XIX века, из радионице у Рисну (Бока Которска); дужина: 52 cm; ширина механизма за опаљење: 6 cm; калибар: 20 mm. Сва је опкована месингом и изрезбарена биљним орнаментима. Дршка кубуре је танка, а врх се завршава у облику шиљка, који је опкован месингом. Горњи део дршке украшен је са десет малих корала и девет белих металних украса. Са десне стране је механизам за опаљење и барутна комора. Ороз је заштићен месинганим, орнаментисаним штитником. Доњи део цеви, од дршке до врха, обложен је месингом са два месингана прстена. Испод цеви је арбија (шипка) за набијање пуњења цеви.XIX век,


Друга значењаУреди

Кубура (тур.) 1. мала пушка (пиштољ); 2. кожна торба, причвршћена уз седло, у којој се држи мала пушка; 3. узан ходник; 4. камена или дрвена хумка, у облику коцке, на гробовима великана; фиг. невоља, недаћа, беда, јадно стање.[3]

ИзвориУреди