Кула Богојвар
Кула Богојвар или Совина кула, је здање сецејистичког стила, с краја 19. века, подигнута 1891. године. Налази се недалеко од обале Палићког језера у градском насељу Палић, у граду Суботици у Севернобачком округу. Од града Суботице је удаљено око 7 км.[1]
Кула Богојвар | |
---|---|
Опште информације | |
Место | Палић |
Општина | Суботица |
Држава | Србија |
Врста споменика | вила |
Време настанка | 1891 |
Локација
уредиКула Богојвар или Совина кула се налази на око 30м од обале Палићког језера, у улици Обала Лајоша Вермеша, са погледом на језеро, окружена великим парком. У непосредној близини се налази Зоо врт, Вила Лујза, Женски штранд, тениски терени, једриличарски клуб, марина за бродове и многи ресторани.
Историја
уредиКула Богојвар, или Совина кула, део је велике заоставштине палићког племића Лајоша Вермеша који је настојао да у Суботици и Палићу оживи олимпијску традицију.
Да би Игре имале где да се одржавају у свој воћњак на Палићу је поставио фискултурне справе и направио атлетске стазе. Спортски комплекс је довршен 1891, чиме су створени много бољи услови за такмичаре и гледаоце. За потребе одржавања игара Лајош Вермеш почео је да гради и бројне објекте који и данас постоје на обали језера.
Богојвар је с тим циљем и саграђен – њему је била намењена улога првог олимпијског хотела у Европи, пошто је подигнут још 1891, пре установљавања модерних Олимпијских игара. У кули Богојвар су имали привилегију да се сместе, о његовом трошку, такмичари из других места.[2][3] Саграђена је у швајцарском сецесијском стилу, са врло декоративним кровом од бибер црепа и занимљиве архитектуре.[4][3]
Недалеко од Совине куле Вермеш је убрзо саградио и две виле, сличног сецесијског стила, што све чини јединствени комплекс. Међутим, Вермешова идеја и ентузијазам су надмашиле његове финансијске моћи, те је пројекат олимпијског села пропао, а недуго након тога и саме олимпијске игре. Палићка олимпијада је престала кад је избио Први светски рат.[2]
Између два светска рата Богојвар је било место боравка неколико станара, а после Другог светског рата кула заједно с околним вилама, бива запуштена и заборављена.
Урбанистичко сређивање обале које је следило у наредном периоду није имало за циљ да Совиној кули удахне живот, па је она деценијама била без адекватне функције и намене.
Било је неколико покушаја да се осмисли некакав садржај, који су се и завршавали само као покушаји, попут организовања изложби или других културних догађања. У другој половини осамдесетих година 20. века, на иницијативу тадашњег директора Позоришта, Љубише Ристића, Богојвар је сређен и у њему су се организовале ликовне изложбе најпознатијих југословенских сликара. Било је иницијатива деведесетих година 20. века да се вила трајно уреди и претвори у уметнички атеље али је Кула Богојвар опет остала запуштена.
Вила данас
уредиПоследња идеја градских архитеката и заштитара споменика културе била је да се Богојвар претвори у музеј.
Захваљујући Министарству културе и информисања, које је на конкурсу за заштиту културне баштине за 2013. годину одобрило знатна средства, реконструкција виле на обали Палићког језера Богојвар, односно Совине куле могла је да почне.[5]
На Палићу, недалеко од куле Богојвар, Лајошу Вермешу подигнут је споменик, као и плоча са посветом чији је аутор Вера Габрић-Почуча. Његовом откривању је присуствовао и Лајошев унук Михаљ са својим синовима Тибором и Атилом.[2]
Објекат није отворен за посетиоце.
Галерија
уреди-
Богојвар пре реновирања
-
Богојвар пре реновирања
-
Богојвар данас
Референце
уреди- ^ „Богојвар и Вила Лујза”. Парк Палић. Архивирано из оригинала 09. 11. 2020. г. Приступљено 9. 11. 2020.
- ^ а б в „Суботичанин претеча Кубертена”. Политика. Приступљено 9. 11. 2020.
- ^ а б „Прво олимпијско село у Европи”. Данас. Приступљено 9. 11. 2020.
- ^ „Лајош Вермеш – зачетник олимпијских игара”. Политика. Приступљено 9. 11. 2020.
- ^ „Најављена обнова виле Богојвар”. Данас. Приступљено 9. 11. 2020.
Спољашње везе
уреди- Унутрашњост Богојвара пре тридесет година
- Багојвар и Вила Лујза Архивирано на сајту Wayback Machine (9. новембар 2020)