Википедија

Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу

Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу: XVI-XX век је стручна монофрафија који је написала Кринка Видаковић Петров, објављена 1986. године у издању из Свјетлости из Сарајева.[1]Године 1990. објављено је допуљено издање у истој издавачкој кући, а 2021. године у издању Народне књиге из Београда.[2]

Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу: XVI-XX век
Корице књиге Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу : XVI-XX век, 2001. година
Настанак и садржај
АуторКринка Видаковић Петров
Земља СФР Југославија
ЈезикСрпски
Жанр / врста деластручна монографија
Издавање
ИздавачСвјетлост
Датум1986.

О аутору уреди

Главни чланак: Кринка Видаковић Петров

Кринка Видаковић Петров (Београд, 1949) српска је научница, професор, преводилац и дипломата. Бави се изучавањем упореднае књижевности и фолклором, балканологијом и србистиком, емигрантском културом, хиспанистиком и јудаистиком, књижевним преводима и холокаустом.[3]

О књизи уреди

Књига Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу: XVI-XX век је студија о култури шпанских Јевреја у Југославији настала и рађена у Институту за књижевност и уметност у Београду, а истовремено као докторска теза на Филозофском факултету у Загребу. [4]

Велика јеврејска дијаспора се поделила на више јеврејских групација на тлу Европе након рушења другог храма у Јерусалиму и успостављања римске власти. Књига Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу: XVI-XX век представља обимну студију о групи која се после прогона из Шпаније населила на Балканско полуострво. На детаљан начин нуди преглед организације културног живота Јевреја, значајне писце и њихова дела, сефардску народну поезију и фолклор.[5]

Књига је подељена у два дела. Први део разматра културни живот, а други део народну поезију Јевреја. [4]

Садржај уреди

Садржај књиге Култура шпанских Јевреја на југословенском тлу: XVI-XX век:[4]

  • Први део - Културни живот
    • Организација културног живота
      • Јевреји у Шпанији. Прогон. Насељавање Балкана и југословенских земаља
      • Вера и писменост. Издавачка делатност и штампарије. Писмо и језик. Улога штампане књиге. Усмена традиција и секуларизација писане речи.
      • Образовне установе, школе, јешиве и мелдари. Руждије и српске школе, женске школе. Alliance Izraelite Universelle.
      • Друштва и установе - јеврејско женско друштво, Српскојеврејска омладинска ѕаједница. Просветни клуб Макс Нардау, Српско-јеврејско певачко друштво, Јеврејска čитаоница, La Benevolencija, La Lira, Matatja, La Glorija, Tarbut, Safa Berura, Јеврејски клуб, Esperansa.
    • Јеврејска гласила
      • Развој периодике: El amigo del puevlo, Pasatiempo, La Alborada, El mundo Safardi, Јеврејски живот, Јеврејски алманах, Јеврејски народни календар.
      • Јеврејски глас: профил, став према Шпанији, културноуметничке манифестације, проза преведена с јидиша и хебрејског (Аш, Бјалик, Перец), прилози о нејеврејским писцима, прилози на јеврејско-шпанском језику, прилози на српскохрватском, прилози о народном језику и фолклору.
    • Нова сафардска књижевност
      • Позоришна делатност и драмски аутори: Капон, Папо, Џаен, Леви, Израел, Финци, Албала
      • Х. Давичо: писац, критичар и преводилац. Прозаисти и песници. Домети нове сафардске књижевности.
      • Занимање за фолклор
  • Други део - Народна поезија
    • Сафардски романсеро у европском контексту
      • Песма о игри идентитета: Девојка - делија
      • Песма о отмици девојке: Рикофранко
      • Песма о верности и неверству: Арболеда, Ландрико, Неверна жена
      • Песма с елементима магије: Заточени принц и Чудесна свирала
      • Песма о прекрасној госпи: Лепотица на миси
      • Песма о смрти: Александар хоће умрети
    • Сафардска поезија у јеврејском контексту
      • Лирске песме
      • Између обредног и световног: Да је небо лист хартије
      • Тужбалице: Килиба очајника
      • Библијске теме и тумачења: Аврамово рођење: Маријин идолопоклоник
      • Паралитургијске песме: Komplas de las frutas i flores
  • Уместо закључка: Abstract

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Kultura španskih Jevreja na jugoslovenskom tlu : XVI-XX век”. plus.cobiss.net. Приступљено 22. 5. 2023. 
  2. ^ „Kultura španskih Jevreja na jugoslovenskom tlu : XVI-XX vek”. plus.cobiss.net. Приступљено 22. 5. 2023. 
  3. ^ „др Кринка Видаковић-Петров”. ikum.org.rs. Приступљено 22. 5. 2023. 
  4. ^ а б в Vidaković-Petrov, Krinka (1986). Kultura španskih Jevreja na jugoslovenskom tlu : XVI-XX век. Sarajevo: Svjetlost. стр. 363—367. 
  5. ^ „Kultura španskih Jevreja na jugoslovenskom tlu: XVI-XX vek”. korisnaknjiga.com. Приступљено 22. 5. 2023. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Култура_шпанских_Јевреја_на_југословенском_тлу&oldid=26911017”