Кујунџија
Кујунџија је стари назив за занатлију златара, који израђује или преправља (модификује) накит и ситне украсне предмете од злата, сребра и других племенитих метала. Овај занат је у ствари и једна врста уметности пошто се праве мали украсни предмети где је потребна: инвентивност, вештина и прецизност. Раније су коришћени прости алати и рад се одвијао углавном ручно. У новије време се користи савремена технологија за обраду материјала и израду украса. Златари у свом раду користе и разне врсте драгог камења. Најчешћи производи ових занатлија је накит : прстење, бурме, минђуше, шнале, брошеви, огрлице, наруквице и слично.[1]
Пример у епским песмама уреди
"Златари ће доћи, прстен саковати бурму позлатити".[1]
Гравирање уреди
Поред израде украсних предмета златари се баве и гравуром тако да на својим производима (или на производу који им се донесе) гравирају слова, речи или читаве цртеже. У новије време златари се баве и украшавањем ручних и џепних часовника или металних упаљача. Поред израде и обраде украса и накита златари се у новије време баве позлатом или посребривањем накита или неких других предмета. У кујунџијској радњи или златари се поред израде врши продаја накита али и откуп старог или поломљеног накита или откуп старог сребрног или златног новца (откупљени материјал се касније користи за прераду и израду нових предмета).
Раније су кујунџије продавале робу на вашарима и саборима или на пијаци када је био пијачни (пазарни) дан.[2]
Референце уреди
- ^ а б Српска речник, Вук Стефановић Караџић
- ^ „STARI ZABORAVLJENI ZANATI”. Приступљено 5. 2. 2020.
Спољашње везе уреди
- Стари занати у Србији Архивирано на сајту Wayback Machine (7. октобар 2019) - Министарство трговине, туризма и телекомуникација Р. Србије