Ладислав III Угарски
Ладислав III Угарски (1201 - 7. мај 1205) био је угарски и далматинско-хрватски краљ од 1204. до 1205. године.[1]
Ладислав III Угарски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1199. |
Датум смрти | 7. мај 1205.3/4 год.) ( |
Место смрти | Беч, |
Породица | |
Родитељи | Емерик Констанца Арагонска |
Династија | Арпадовци |
Краљ Угарске, Далмације и Хрватске | |
Период | (1204—1205) |
Претходник | Емерик Угарски |
Наследник | Андрија II Угарски |
Биографија
уредиЛадислав је син угарског краља Емерика Угарског и Констанце Арагонске, ћерке арагонског краља Алфонса II. Рођен је 1201. године. Краљ Емерик га је крунисао за краља Угарске 1204. године јер је био лошег здравственог стања, а односи са братом Андријом нису били добри. Пошто је Острогонска бискупија била упражњена, крунисање је обавио надбискуп Јован. Емерик се пред смрт измирио са Андријом и именовао га регентом свога сина Ладислава. Након Емерикове смрти Андрија одбија да прихвати дужност регента те Констанца бежи са сином у Беч. Ладислав умире у Бечу, а Андрија се измирује са Констанцом и Леополдом VI који им је пружио уточиште. Ладислав је сахрањен у базилици у Столном Београду. Андрија је преузео угарско-хрватски престо.[тражи се извор]
Породично стабло
уреди16. Бела II Слепи | ||||||||||||||||
8. Геза II | ||||||||||||||||
17. Јелена Вукановић | ||||||||||||||||
4. Бела III | ||||||||||||||||
18. Мистислав I Велики | ||||||||||||||||
9. Еуфросина Кијевска | ||||||||||||||||
2. Емерик Угарски | ||||||||||||||||
10. Рене од Шатијона | ||||||||||||||||
5. Агнеса од Антиохије | ||||||||||||||||
22. Боемунд II од Антиохије | ||||||||||||||||
11. Констанца Антиохијска | ||||||||||||||||
23. Алиса Антиохијска | ||||||||||||||||
1. Ладислав III Угарски | ||||||||||||||||
6. Алфонсо II од Арагона | ||||||||||||||||
3. Констанца Арагонска | ||||||||||||||||
Референце
уредиЛитература
уреди- Engel, Pál (2001). The Realm of St. Stephen: A History of Medieval Hungary, 895-1526. London & New York: I.B.Tauris.
- Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183.
- Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296.
- Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press.