Списак угарских владара
списак на Викимедији
Ово је списак угарских владара од Арпадовића до 1918.
За списак после 1918. види Мађарски шефови државе.
Успон државе (896—1000) и Угарска краљевина (1000—1918)
уредиДинастија | Владар | Портрет | Раздобље | Напомене |
---|---|---|---|---|
Арпади | Алмош | око 954. – око 995. | Алмош је био први историјски забележени вођа велики везир Мађара, отац Арпада. Он је ојачао врховну власт над свим од седам тада постојећих мађарских племена. | |
Арпади | Арпад | око 895. – око 907. | Арпад је довео Мађаре у средњу Европу; владао је заједно са Курсаном (Kurszán). То је било због хазарског начина деобе власти, стварне ђула (Gyula) чији је носилац био Арпад и духовне кенде (kende) чији је носилац био Курсан. | |
Арпади | види напомене | око 907. – око 955. | У овом раздобљу мађарски народ је био подељен на више племена, које су водиле различите вође. Најчешће је најјаче племе владало осталим племенима или су у другим случајевима користили савет племенских владара. Мада је већ тада увелико постојала наследна лоза Арпадових потомака. Владар за кога се зна да је владао око 950. године је био Фајс (Fajsz). Остали из тог периода који су следили и смењивали, са датумима оријентационе природе, један другог су: | |
Арпади | Такшоњ | 955—972 | син Золтана | |
Арпади | Геза | 972—997 | Син Такшоња;
| |
Арпади | Свети Стефан (Szent István) | 997—1038 | Гезин син, последњи велики везир Мађара (997—1000) и први краљ Угарске (1000—1038)
| |
Борбе између династија 1038—1046 | ||||
Орсеоло | Петар I (Orseolo Péter) | 1038—1041. | Стефанов сестрић, син млетачког дужда Отона Орсеола; | |
Аба | Самуило | 1041—1044 | Стефанов сестрић;
| |
Орсеоло | Петар I (Orseolo Péter) | друга владавина: 1044—1046, |
| |
Устанак Вата 1046—1047. | Повратак протераних представника династије Арпада из Пољске и Русије | |||
Арпадовићи | Андреј I (András / Endre) | 1047—1061 | Вазулов син, | |
Арпадовићи | Бела I (Béla) | 1061—1063 | Вазулов други син
| |
Арпади | Саломон (Salamon) | 1063—1074 | син Андреја I
| |
Арпади | Геза I | 1074—1077 | син Беле I
| |
Арпади | Ладислав I Свети (László) | 1077—1095 | син Беле I
| |
Арпади | Коломан (Kálmán) | 1095—1116 | син Гезе I;
| |
Арпади | Стефан II | 1116—1131 | син краља Коломана; | |
Арпади | Бела II Слепи | 1131—1141 | син Алмоша и синовац Стефана II;
| |
Арпади | Геза II | 1141—1162 | син Беле II;
| |
Арпади | Стефан III | 1162—1172 | син Гезе II;
| |
Арпади | Ладислав II. | 1162—1163 | син Беле II;
| |
Арпади | Стефан IV | 1163—1165. | син Беле II;
| |
Арпади | Бела III | 1172—1196 | син Гезе II;
| |
Арпади | Емерих (Imre) | 1196—1204 | син Беле III;
| |
Арпади | Ладислав III | 1204—1205 | син Емериха и Констанце Арагонске; | |
Арпади | Андреј II (András) | 1205—1235 | син Беле III;
| |
Арпади | Бела IV | 1235.–1270 | син Андреја II;
| |
Арпади | Стефан V | 1270–1272. | син Беле IV; | |
Арпади | Ладислав IV Куманац | 1272.–1290 | син Стефана V и Јелисавете, ћерке куманског поглавара Сајана;
| |
Арпади | Андреј III Млечанин | 1290–1301. | унук Андреја II и последњи владар из династије Арпада;
| |
Почетак владавине немађарских династија | ||||
Пшемисловићи | Ладислав V Пшемисл (Václav III. Přemysl) | 1301—1305 | Вацлав, чешки престолонаследник, чукунунук Беле IV; | |
Вителсбах | Бела V (Wittelsbach Ottó, Béla V) | 1305—1307 | Отон III, баварски војвода 1290.–1312, унук Беле IV; | |
Анжујци | Карло I Роберт (Károly Róbert) | 1301—1342 | унук напуљског краља Карла II по оцу, праунук Стефана V;
| |
Анжујци | Лајош I Велики (Nagy Lajos) | 1342—1382 |
син Карла I Роберта; краљ Пољске (1370—1382);
| |
Анжујци | Марија | 1382—1385 | ћерка Лајоша I Великог и Јелисавете, ћерке босанског бана Стефана II Котроманића;
| |
Анжујци | Карло II Драчки | 1385—1386 | Карло III Драчки, напуљски краљ (1382—1386), праунук Стефана V;
| |
Анжујци | Марија | друга владавина: 1386—1395 |
| |
Луксембурзи | Жигмунд Луксембуршки | 1387—1437 | супруг краљице Марије; син цара Светог римског царства Карла IV Луксембуршког; био је и цар Светог римског царства и краљ Чешке
| |
Хабзбурзи | Алберт | 1437—1439 | Алберт V, надвојвода Аустрије и краљ Немачке (као Алберт II); муж Јелисавете, ћерке краља Жигмунда Луксембуршког. | |
Међувлада | Борба за власт између Владислава I и Ладислава V | |||
Хабзбурзи | Ладислав V Посмрче | 1440—1457 | син краља Алберта и Јелисавете, ћерке краља Жигмунда; аустријски војвода (1440—1457) и краљ Чешке (1440—1457).
| |
Јагелонци | Владислав I | 1440–1444. | Владислав III Јагелонац, краљ Пољске (1434—1444);
| |
Хуњади | Матија I Корвин (Igazságos Mátyás) | 1458—1490 | син Јаноша Хуњадија, регента Угарске (1446—1453);
| |
Јагелонци | Владислав II Јагелонац | 1490–1516. | Владислав II Јагелонац Млађи, краљ Чешке (1471—1516), син пољског краља Казимира IV и синовац краља Угарске и Пољске Владислава I.
| |
Јагелонци | Лајош II Јагелонац | 1516—1526 | Био је и краљ Чешке;
| |
Фердинанд Хабзбуршки и Јанош Запоља су били истовремено владари различитих делова Угарске | ||||
Хабзбург | Фердинанд I. (Ferdinánd) | 1526—1564 | шурак Лајоша II.; био је и цар Светог римског царства. | |
Запоље | Јован I Запоља (Zápolya János) | 1526.–1540 | Вођа мађарских племића, који су се залагали за домаћег владара (краља). Признат за краља од стране мађарског племства и Сулејмана I Величанственог.(Szapolyai.) | |
Запоље | Јован II Жигмунд Запоља (János Zsigmond) | 1540—1571. | Син Јована I Запоље. Краљ Мађарске и кнез Трансилваније (Ердељ) по одобрењу османског султана. | |
Угарска - подељена на три дела: хабзбуршки део који је обухватао северни и западни део државе, османски у средини, и полувазалну Трансилванију на истоку, после 1562. | ||||
Хабзбузи | Максимилијан II | 1563—1576 | ||
Хабзбурзи | Рудолф II | 1572—1608 | ||
Хабзбурзи | Матија II | 1608—1619 | ||
Хабзбурзи | Фердинанд II | 1618—1637 | ||
Хабзбурзи | Фердинанд III | 1625—1657 | ||
Хабзбурзи | Фердинанд IV | 1647—1654 | ||
Хабзбурзи | Леополд I | 1655—1705 | ||
Покрет за ослобађање Мађара од Турака. Хабзбурзи насељавају Србе (1690) и Немце (1682—1699) у Јужну Угарску. | ||||
Хабзбурзи | Јозеф I (József) | 1687—1711 | ||
Хабзбурзи | Карло III | 1711—1740 | ||
Велике сеобе Немаца у Угарску (1720—1800) | ||||
Хабзбурзи | Марија Терезија (Mária Terézia) | 1740—1780 | ||
Хабзбурзи | Јозеф II (II. József) | 1780—1790 | ||
Хабзбурзи | Леополд II (II. Lipót) | 1790—1792. | ||
Хабзбурзи | Франц (Ferenc) | 1792—1835 | ||
Хабзбурзи | Фердинанд V (V. Ferdinánd) | 1835—1848 | ||
Хабзбурзи | Франц Јозеф I (Ferenc József) | 2. децембар 1848 — 21. новембар 1916. | ||
Хабзбурзи | Карло IV (IV. Károly) | 21. новембар 1916 — 13. новембар 1918. |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Историја Мађара. стр. 22-23.
- ^ Историја Мађара, стр. 23–32.
- ^ Историја Мађара, стр. 34.
- ^ исто.
- ^ Историја Мађара, стр. 34–35.
- ^ Историја Мађара, стр. 35.
- ^ Историја Мађара, стр. 35–36.
- ^ Историја Мађара, стр. 36–38.
- ^ Историја Мађара. стр. 36-37.
- ^ Историја Мађара. стр. 36-41, 44.
- ^ Историја Мађара. стр. 41-45
- ^ Историја Мађара. стр. 45, 47-50
- ^ Историја Мађара. стр. 49-50
- ^ Историја Мађара. стр. 50-53
- ^ Историја Мађара. стр. 53-55,
- ^ Историја Мађара. стр. 68-79,84-87, 621
- ^ Историја Мађара. стр. 87-88, 621
- ^ Историја Мађара. стр. 88-90, 621-622
- ^ Историја Мађара. стр. 90-92
- ^ Историја Мађара. стр. 93-94, 622
- ^ Историја Мађара. стр. 94, 622
- ^ Историја Мађара. стр. 92-107
- ^ Историја Мађара. стр. 108-122, 623-625
- ^ Историја Мађара. стр. 122-124, 625
- ^ Историја Мађара. стр. 123-124, 625
- ^ Историја Мађара. стр. 124-127, 625-626
- ^ Историја Мађара. стр. 122-150, 625-628
- ^ Историја Мађара. стр. 152-159, 629
- ^ Историја Мађара. стр. 152-155, 629
- ^ Историја Мађара. стр. 159-175, 629-631
- ^ Историја Мађара. стр. 175-182, 631-632
- ^ Историја Мађара. стр. 178,182-183,185-187, 632