Курсан
Курсан (мађ. Kurszán; ? – 904), син Кенда (Könd)[1] био је духовни вођа мађарских племена приликом доласка Мађара у Панонску низију. Курсан је у периоду до 904. године владао Мађарима, заједно са војсковођом Арпадом.[2][3].
| Курсан | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум смрти | 904. |
| Породица | |
| Родитељи | Кенд |
Успеси
уредиКурсан је имао једну од најзначајнијих улога у мађарском досељавању на данашње просторе (Honfoglalás).[4].
Током 892. и 893. године он и Арпад су на молбу Арнулфа Карантанијског заједно напали Великоморавску кнежевину. Разлог је био осигуравање источних граница Франачког царства.
Арнулф је Мађарима дао све освојене територије и прихватио их је као савезнике. Овај догађај је у ствари био основа стварања краљевине Мађара. Курсан и Арпад су ово искористили и заузели су и јужни део низије који је до тада био под бугарском доминацијом. Такође у његово време су Мађари ушли у савез са Лавом VI Мудрим, византијским царем, пошто су и једни и други увидели могућност осигуравања својих граница. Мађарске и Византијске снаге су напале и поразиле бугарског цара Симеона I.
Смрт
уредиУ лето 904. године немачки краљ Лудвиг је позвао Курсана на преговоре код реке Фиша (Fischa), где је побио целу преговарачку делегацију заједно са Курсаном[5][6]. Од тог времена па надаље Арпад је остао једини владар над мађарским племенима[3][7] и преузео је већину Курсанових поседа који су били са десне стране реке Дунав[8]. Курсанови наследници су се населили у пределе у околини Обуде, где су саградили Курсанвар (Kurszánvára), што у преводу значи замак Курсана, после Курсанове смрти живели су под именом Картал (Kartal).
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Kurszán (на језику: Hungarian). Pallas Great Lexicon. Архивирано из оригинала 27. 09. 2007. г. Приступљено 25. 03. 2009.
- ^ „Budapest”. Encyclopædia Britannica. 2008.
- ^ а б Fallon 2003, стр. 11.
- ^ Györffy, György (1959). „Tanulmányok a magyar állam eredetéről”. Budapest: Akadémiai Publishing Company.
- ^ Timothy Reuter; Rosamond McKitterick (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 978-0521364478.
- ^ Andrew L. Simon, Istvan Lazar (2001). Transylvania: A Short History. ISBN 978-1931313216. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2009.
- ^ „Conquest, Settlement, and Raids (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 25. 03. 2009.
- ^ „Gyula and the Gyulas (History of Transylvania)”. Institute of History of the Hungarian Academy of Sciences, joint publication with the Hungarian Research Institute of Canada, a research ancillary of the University of Toronto. 2001.
Литература
уреди- Lazar, Istvan (2001). Transylvania: A Short History. Simon Publications LLC. ISBN 978-1-931313-21-6.[мртва веза]
- Reuter, Timothy; McKitterick, Rosamond (2005). The New Cambridge Medieval History. Cambridge University Press. ISBN 978-0521364478.
- Fallon, Steve (2003). „Steaming Special Section on Thermal Baths”. Budapest. Lonely Planet. ISBN 978-1864503562.
- Sándor Katona: Árpád (Koronás Kerecsen Publishing Co., 2007)
- Róna-Tas András; A honfoglaló magyar nép. Balassi Kiadó Budapest. . 1997. ISBN 978-963-506-140-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Györffy György; István király és műve. Gondolat Budapest. . 1983. ISBN 978-963-281-221-2. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ) - Hanák Péter: Egy ezredév (Magyarország története); Gondolat, 1986