Отворите главни мени

Алмош Угарски

(преусмерено са Алмош Хрватски)

Алмош Угарски (око 1070 - 1. септембар 1129) био је угарски принц из династије Арпадовића. Био је син краља Гезе I и брат краља Коломана. Држао је неколико истакнутих положаја у Угарској. Водио је неуспешан рат против свог брата, који га је поразио и заточио у манастир.

Алмош Хрватски
Chronicon Pictum P105 Kálmán és Álmos kibékülése Dömösön.JPG
Сусрет Алмоша и Коломана
Датум рођења1075., 1070
Место рођењаУгарска
Датум смрти1. септембар 1129.(1129-09-01) (58/59 год.)
Место смртиКонстантинопољ
Византија
ДинастијаАрпадовци
ОтацГеза I
МајкаСинадина
СупружникПредслава Кијевска
ПотомствоБела II Слепи, Аделаида од Угарске

Детињство и младостУреди

Алмош је био старији син угарског краља Гезе I. Као и његов брат Коломан, Алмош је рођен око 1070. године. Алмошев отац долази на престо 1074. године наневши пораз бившем краљу Шоломону у бици код Мођорода. На престолу се задржао три године. Умро је 25. априла 1077. године. Наследио га је брат Ладислав I јер су му синови били малолетни. Коломана је наменио за црквену службу, а Алмоша је именовао херцегом Хрватске 1091. године. Године 1095. Алмош је проглашен хрватским краљем. Признавале су га хрватске присталице угарске странке. Међутим, новоизабрани хрватски краљ Петар Свачић протерао га је исте године из Славоније.

 
Алмош, херцег Хрватске

Према Мађарској хроници, Коломан и Алмош пратили су Ладислава на његовом војном походу против Чешке почетком 1095. године. Ладислав се на походу разболео те је именовао Алмоша за свог наследника. Коломан није поштовао стричеву одлуку већ је побегао у Пољску одакле се вратио тек након Ладиславове смрти (јул 1095). Према Мађарској хроници, Коломана је пред смрт Ладислав позвао да се врати у Угарску. Исти извор наводи да је Алмош без противљења пристао на то да Коломан преузме круну што би значило да је смена на престолу изведена без крвопролића. У сваком случају, Коломан је почетком 1096. године крунисан за краља Угарске.

Алмош је признао Коломанову власт, а за узврат добио војводства којима су управљали његов отац и деда пре ступања на престо - трећину Угарског краљевства. Носио је титулу херцега Славоније. Године 1097. Коломан наноси пораз Петру Свачићу у бици код Гвозда. Поход није настављен због опасности од напада Кумана. Са Млечанима је склопио уговор којим им је предао Далмацију, а за узврат добио Хрватску.

Сукоб са КоломаномУреди

 
Коломан ослепљује Алмоша и Белу

Године 1098. Алмош диже побуну против брата. Војске двојице браће среле су се на реци Тиси. До сукоба није дошло јер су се браћа измирила. Године 1102. Коломан склапа споразум са хрватским племенима који га признају за краља. Алмош се осетио оштећеним те је побегао у Немачку где је тражио помоћ од цара Хенрија IV. Немачки цар је, међутим, био заузет борбама за престо са својим сином те је одбио пружити помоћ. Алмош се вратио у Угарску где је поново примио опрост од брата.

Године 1107. Алмош поново диже побуну против брата и одлази у Пољску где је нашао подршку у краљу Болеславу III. Алмош је организовао поход на Угарску који се завршио неуспехом. Брат му је поново опростио и склопио савез са Болеславом против немачког цара Хенрија V. Већ следеће године Алмош се поново побунио и склопио савез са немачким царем. Немци опседају Пожун (данашњу Братиславу), а у Угарску проваљују и Чеси, немачки вазали. Чешку кампању осујетио је напад пољског краља. Пожун се одупро немачким нападима те је поход пропао. Пред крај живота, Коломан је ухапсио и ослепео Алмоша и његовог сина сазнавши да му брат поново спрема државни удар. Обојицу је заточио у манастиру. Свога сина Стефана II прогласио је наследником. Он га је наследио 1116. године.

Сукоб са Стефаном IIУреди

Византијска царица Ирена Угарска (ћерка Ладислава I) пружила је уточиште своме стрицу Алмошу у Цариграду. Стефан је тражио од Јована II Комнина да протера Алмоша. Када је овај то одбио учинити, Стефан је искористио сукоб и објавио Византији рат (1127). Угарска војска заузела је Браничево и Београд и продрла све до Пловдива. Освојивши богат плен, вратила се натраг. Стефан је разорио Београд, а од камена тог града је зазидао Земун. Алмош је умро 3. септембра 1129. године.

Породично стаблоУреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Такшоњ
 
 
 
 
 
 
 
8. Михаљ Угарски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Вазул
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Геза I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Алмош Хрватски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Мјешко I Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
12. Болеслав I Храбри
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Дубравка од Чешке
 
 
 
 
 
 
 
6. Мјешко II Пјаст
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Dobromir
 
 
 
 
 
 
 
13. Емнилда од Лужица
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Синадина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Herman I of Lotharingia[тражи се извор]
 
 
 
 
 
 
 
14. Ецо, гроф Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Heylwig of Dillingen[тражи се извор]
 
 
 
 
 
 
 
7. Ричеза од Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Отон II, цар Светог римског царства[тражи се извор]
 
 
 
 
 
 
 
15. Матилда од Немачке, грофица Лотарингије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Теофанија (супруга Отона II)[тражи се извор]
 
 
 
 
 
 

ЛитератураУреди