Браничево (тврђава)
Браничево је утврђење које се налази на археолошком локалитету код Тодићеве цркве у селу Костолац, 12 km северно од Пожаревца, у долини реке Млаве. Сматра се да је оно средњовековни наставак античког Виминацијума (лат. Viminacium) који се налазио на супротној обали. тврђава је разорена током сукоба Угарске и Византијске војске 1124. године.[1]
Град Браничево је било војно утврђење и трговачки центар који је у историји Византије у 11. и 12. веку и у српској историји 13. и 14. века имало значајну улогу. Ископавањима је утврђено постојање бедема Доњег града, пронађена је кула и једна грађевина за коју се претпоставља да је била аристократска кућа са радионицом.
Браничево је по доласку Словена у ове крајеве било једно од најзначајнијих подручја српских земаља у средњем веку и седиште Браничевске области. Остаци утврђења браничевског града обухватају зараван на изданку Сопотске греде, лево од реке Млаве, односно вис изнад данашњег села Костолац.
Само порекло имена је словенско од речи бранити, што наводи на закључак да је утврђење било саграђено као одбрана византијских територија од упада Угара и других непријатеља са друге стране Дунава.
Град је био најјачи и најразвијенији за време династије Комнина, а у граду је боравио и Манојло I Комнин и Јован Други.[2]
Током 2011. године, око Тодићеве цркве у селу Костолац вршена су археолошка истраживања да би се нашли остаци некадашњег утврђеног Браничева. Тада су нађени вредни и ретки археолошки предмети, као што је трпезно посуђе какво до сад није нађено на територији Србије. Поред тога нађене су и стаклене посуде, оружје, шлемови, као и новац који је припадао Манојлу I Комнину.[3]
Види јошУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- Поповић, Марко; Иванишевић, Вујадин (1988). „Град Браничево у средњем веку”. Археолошки институт Београд: Старинар. XXXIX: 125 — 179.
- Спасић, Драгана (1989/1990). „Средњовековна некропола „Код Гробља" у Старом Костолцу”. Народни музеј Пожаревац. сепарат из VIMINACIUM 4-5: 157 — 176.
- Спасић-Ђурић, Драгана (2016). „Белешка о новим истраживањима византијског Браничева”. Ур.: Бикић, Весна. Византијско наслеђе и српска уметност I: Процеси византизације и српска археологија. Српска академија наука и уметности. ISBN 978-8-6519-2005-2.
- Милошевић-Јевтић, Гордана (2016). „Подграђе браничевског града - модел насеља из XII века”. Ур.: Бикић, Весна. Византијско наслеђе и српска уметност I: Процеси византизације и српска археологија. Српска академија наука и уметности. ISBN 978-8-6519-2005-2.
- Спасић - Ђурић, Драгана (2018). „Шлемови из Браничева: прилог проучавања византијске војне опреме”. Зборник народног музеја у Београду. XXIII/1 Археологија: 345 — 367.
- Ivanišević, Vujadin (2018). „Novi vizantijski pečati iz Morave (Margum) i Braničeva” [New Byzantine Seals from Morava (Margum) and Braničevo]. Starinar (68): 111—124. doi:10.2298/STA1868111I.
- Spasić-Đurić, Dragana; Jovanović, Sonja (2018). „A 12th century set of marvered purple glass vessels from Braničevo (Serbia)”. Starinar (68): 151—173. doi:10.2298/STA1868151S.
Спољашње везеУреди
- Мирковић, С (18. 7. 2011). „Траже средњовековно Браничево”. Блиц.
- Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
- Миљковић, Ема Љ.; Крстић, Александар Р. (2007). Браничево у XV веку: Историјско-географска студија. Пожаревац: Народни музеј.