Стефан IV Угарски
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Стефан IV Угарски (мађ. IV. István, хрв. Stjepan IV, слч. Štefan IV; око 1133 – 11. април 1165) био је краљ Угарске и Хрватске 1163. године.
Стефан IV Угарски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | око 1133. |
Место рођења | Будим, |
Датум смрти | 11. април 1165.31/32 год.) ( |
Место смрти | Земун, |
Породица | |
Супружник | Марија Комнин |
Родитељи | Бела II Слепи Јелена Вукановић |
Династија | Арпадовци |
Краљ Угарске, краљ Хрватске | |
Период | (1163—1165) |
Претходник | Ладислав II Угарски |
Наследник | Стефан III Угарски |
Биографија
уредиСтефан је син Беле II Слепог, угарског краља и Јелене Вукановић, ћерке српског краља Уроша. Белу је на престолу наследио најстарији син Геза II. Стефан је био савладар свога брата. У Угарској у то време није постојао принцип примогенитуре. Краља је наслеђивао најстарији члан династије или најстарији син. Због ових нејасноћа дошло је до сукоба у династији. Стефан и Ладислав II (трећи брат) сматрали су да полажу право на круну те су се за помоћ обратили византијском цару Манојлу I Комнину. Стефан се оженио Манојловом ћерком Маријом.
Геза II умире 1162. године. Наследио га је најстарији син Стефан III. Гезин син се за власт морао борити против стричева. Стефан III је свргнут након упада византијске војске на територију Угарске. На престо након кратке владавине Ладислава II (умро 1163. године) долази Стефан IV. Промена на престолу није одговарала Фридриху Барбароси, светоримском цару. Он напада Угарску и наноси Стефану пораз код Столног Београда. Краљ је заробљен, а на престо поново долази Стефан III. На наговор надбискупа Луке, Стефан IV је пуштен из тамнице. Нашавши се на слободи, Стефан покушава придобити цареве Византије и Светог римског царства на своју страну. Када му то није успело, Стефан се обраћа за помоћ и босанском бану Борићу. Борић је, међутим, поражен од стране угарског краља и присиљен на вазалство.
Византијски цар Манојло Комнин прихватио је Стефана III за угарског краља. За узврат је требало да добије Срем. Стефанов син Бела послат је у Цариград на васпитање, а као баштину је византијски цар требало да добије Хрватску и Далмацију. Када је угарски краљ одбио да преда ове територије поново је избио рат. Стефан IV са војском проваљује у Угарску. Поход је био неуспешан. Од пропасти га је спасила византијска интервенција. Потписан је мир под истим условима (предаја Срема, Хрватске и Далмације). Стефан III поново не поштује договор па се рат обнавља. Стефан IV поново напада Срем, али је опседнут у Земуну. Умро је приликом опсаде 11. априла 1165. године.
Породично стабло
уреди16. Бела I | ||||||||||||||||
8. Геза I | ||||||||||||||||
17. Ричеза Пољска | ||||||||||||||||
4. Álmos, Duke of Croatia | ||||||||||||||||
9. Sophia | ||||||||||||||||
2. Бела II Слепи | ||||||||||||||||
5. Предслава Кијевска | ||||||||||||||||
1. Стефан IV Угарски | ||||||||||||||||
6. Урош I Вукановић | ||||||||||||||||
3. Јелена Вукановић | ||||||||||||||||
Види још
уредиИзвори
уреди- Šišić, Ferdo, Poviest Hrvata za kraljeva iz doma Arpadovića I dio, Zagreb 1944
- Klaić, Vjekoslav, Povijest Hrvata I Zagreb 1980