Марија од Угарске (гувернер Низоземске)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Марија од Аустрије или Марија од Угарске била је треће дете Филипа Лепог, надвојводе од Аустрије и војводе од Бургундије, и Хуане I од Кастиље. Била је сестра шпанског краља и цара Светог римског царства Карла V, и такође цара Светог римског царства, Фердинанда I. Била је удата за угарског краља, Лајоша II Јагела, који је погинуо у бици код Мохача 1526. године.
Марија од Угарске | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 15. септембар 1505. |
Место рођења | Брисел, Фландрија |
Датум смрти | 18. октобар 1558.53 год.) ( |
Место смрти | Сигалес, Шпанија |
Породица | |
Супружник | Лајош II Јагелонац |
Родитељи | Филип I од Кастиље Хуана I од Кастиље |
Династија | Хабзбург |
Наследник | Ана од Чешке и Угарске |
Након погибије свог супурга, краљица Марија је управљала Угарском у име свог брата и новог краља Фердинанда I. Након смрти своје тетке Маргарите, Марију је њен најстарији брат, цар Карло V, замолио да преузме управу над Низоземском и старатељство над њиховим сестричинама Доротејом и Кристином од Данске. Као гувернерска Низоземске, марија се суочила са устанцима и тешким односима са царем. Током њене управе стално је покушавала да упостави мир између цара и француског краља Франсое I. Иако никада није уживала у управљању и тражила неколико пута дозволу да се повуче, Марија је успела да створи јединство међу провинцијама, као и да им осигура нешто независности и од Француске и од Светог римског царства.[1] Након њене последње оставке, болесна краљица се преселила у Кастиљу, где је и умрла.
Како је наследила хазбзуршку усну и није изгледала нарочито женствено, Марија није сматрана лепотицом. Њени портрети и писма и коментари њених савременика нису јој давали бургундски шарм који је имала њена баба Марија од Бургундије и њена тетка Маргарита. Ипак, Марија се показала као одлучан и вешт политичар, као и покровитељ књижевности, музике и лова.[2]
Породично стабло
уреди16. Ернест Гвоздени | ||||||||||||||||
8. Фридрих III, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
17. Цимбарка од Мазовије | ||||||||||||||||
4. Максимилијан I Хабзбуршки | ||||||||||||||||
18. Дуарте I Португалски | ||||||||||||||||
9. Елеонора од Португалије | ||||||||||||||||
19. Елеонора Арагонска | ||||||||||||||||
2. Филип I од Кастиље | ||||||||||||||||
20. Филип III од Бургундије | ||||||||||||||||
10. Карло Смели | ||||||||||||||||
21. Изабела од Португалије | ||||||||||||||||
5. Марија од Бургундије | ||||||||||||||||
22. Шарл I, војвода од Бурбона | ||||||||||||||||
11. Изабела Бурбон | ||||||||||||||||
23. Агнес од Бургундије | ||||||||||||||||
1. Марија од Угарске | ||||||||||||||||
24. Фернандо I од Арагона | ||||||||||||||||
12. Хуан II од Арагона | ||||||||||||||||
25. Елеонора од Албукерка | ||||||||||||||||
6. Фернандо II од Арагона | ||||||||||||||||
26. Fadrique Enríquez de Mendoza | ||||||||||||||||
13. Хуана Енрикез | ||||||||||||||||
27. Mariana de Cordova | ||||||||||||||||
3. Хуана I од Кастиље | ||||||||||||||||
28. Енрике III од Кастиље | ||||||||||||||||
14. Хуан II од Кастиље | ||||||||||||||||
29. Катарина Ланкастерска | ||||||||||||||||
7. Изабела I од Кастиље | ||||||||||||||||
30. John, Lord of Reguengos de Monsaraz | ||||||||||||||||
15. Изабела од Португалије | ||||||||||||||||
31. Изабела од Брагансе | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Jansen 2002, стр. 101.
- ^ Koenigsberger 2001, стр. 125.
Литература
уреди- Jansen, Sharon L. (2002). The monstrous regiment of women: female rulers in early modern Europe. Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-312-21341-1.
- Koenigsberger, Helmut Georg (2001). Monarchies, states generals and parliaments: the Netherlands in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-80330-4.
Спољашње везе
уреди