Фернандо I од Арагона

Фернандо I од Арагона
Фернандо I од Арагона
	Фернандо I од Арагона
Лични подаци
Пуно име	Фернандо I од Антекере
Датум рођења	27. новембар 1380.
Место рођења	Медина дел Кампо, Краљевина Кастиља
Датум смрти	2. април 1416. (35 год.)
Место смрти	Игуалада, Краљевина Арагон
Гроб	Поблет
Породица
Супружник	Елеонора од Албукерка
Потомство	Алфонсо V од Арагона, Maria of Aragon, Queen of Castile, Хуан II од Арагона, Infante Henry, Duke of Villena, Елеонора Арагонска, краљица Португалије, Infante Peter, Count of Alburquerque, Sancho of Aragon
Родитељи	Хуан I од Кастиље; Леонор од Арагона
Династија	Трастамара
Краљ Арагона, Мајорке, Валенсије, Сардиније, Сицилије, Кнез Каталоније, Гроф Атине, Гроф Неопатрије, Владар Корзике
Период	1412−1416
Претходник	Мартин I од Арагона
Наследник	Алфонсо V од Арагона

Фернандо I од Арагона (кат. Ferran d'Antequera, шп. Fernando I de Aragón, араг. Ferrando I d'Aragón; 27. новембар 1380, Медина дел Кампо-2. април 1416, Игуалада), био је краљ Краљ Арагона, Мајорке, Валенсије, Сардиније, Сицилије, Кнез Каталоније, Гроф Атине, Гроф Неопатрије, Владар Корзике (1412—1416). Фернандо је био познат и под надимцима: Фернандо од Антекере, Фернандо Праведни и Фернандо Искрени. Био је син Хуана I од Кастиље и Леонор од Арагона. Фернандо је подржавао антипапу Бенедикта XIII да постане једини папа и био је либералан. За време Фернандове владавине у Арагону је владала финансијска криза због малих прихода. Увео је титулу принца од Ђироне, која је била титуле престолонаследника Арагона.

Фернандо као регент у Кастиљи

После смрти Фернандовог брата Енрикеа III, краља Кастиље 25. децембра 1406. кастиљски племићи су предложили Фернанду да свргне свог једногодишњег синовца Хуана и преузме власт у Кастиљи, али он је то одбио и постао Хуанов регент заједно са његовом мајком Катарином Ланкастер, са којом је убрзо дошао у сукобе. Због тога је морала да се подели управа над Кастиљом. Том поделом Фернандо је добио јужни део земље, где је од 1410. до 1411. године водио рат против Гранаде. Када је Фернандо постао краљ Арагона, Катарина је добила de facto власт над целом Кастиљом.^{[тражи се извор]}

Фернандо као претендент за Арагонски престо

Фернандо је био један од претендената за арагонски престо, јер је његова мајка била кћерка арагонског краља Переа IV Свечаног. Био је један од најслабијих претендената, али моћнији претенденти су се борили међусобно, па је Фернандо ојачао. Фернандовим присталицама се придружио утицаног надбискуп Сарагосе, који је у савез са Фернандом увукао многе моћне племиће Арагона. Нови гроф Ургела Антонио де Луна је убио надбискупа и покушао да освоји Сарагосу, али није доживео понижавајући пораз. Тај пораз је изазвао јачање Фернанда у Арагону. Од септембра 1411. године Фернандо је био најмоћнији претендент за арагонски престо, Фернандо није постигао никакве успехе у провинцији Валенсији. У јануару 1412. у бици код Морведреа Антонио де Луна је поражен од стране Фернандових снага.

Фреска на којој је приказано Фернандово крунисање

Споразум из Каспе

Авињонски антипапа Бенедикт XIII (папа 1393-1423) је одлучио да донесе мир Арагону па је наредио да се сва три краљевства: Арагон, Валенсија и Каталонија, која су тих година настала на тлу Арагона изаберу по три своја предсавника. Представници Арагона су били: Доминго Рам, бископ Уеске, Франсиско де Аранда, картузијански монах и Беренгер де Барафи, један од најугледнијих правника тог доба. Представници Каталоније су били: Педро Загарига, надбискуп Тарагоне, Гуљелмо де Велсека, један од најугледнијих адвоката и Бернандо де Гуалбес, правник. Представници Валенсије су били: Бонифацио Ферер, велики мајстор Картузијанаца и Доминиканаца, Висенте Ферер, веома речит и побожан монах и Хинес Рабаса, адвокат. 29. маја свих девет представника се састало у Каспи и до 28. јуна одлучили у Фернандову корист, за шта је највише био заслужан Венсенте Ферера.^{[тражи се извор]}

Одмах по доласку на власт

Фернандова владавина Арагоном почела је посећивањем најважнијих градова краљевства. Постао је и регент краљице Сицилије победивши њеног проситеља Бернанрда де Кабреру. Арагонски поседи на Сардинији су били нападнути од стране Ђенове и вицегрофивије Нарбона, али када су Нарбон и Ђенова сазнали да је Фернандо постао краљ и да се удружена Кастиљска и Арагонска војска спремају за напад на њих, послали су изасланике и склопили мир на пет година.

Енглески напад на Арагон

Гроф Ургела, Антонио де Луна је био разочаран због свог неуспеха и незадовољан због тога што је Фернандо дошао на власт, па је ушао у везе са Томасом Ланкастером, војводом од Кларенса, сином краља Енглеске Хенрија IV Ланкастера, и наговорио га на напад на Арагон. Томас је скупио војску, напао Арагон у пролеће 1413. године, опљачкао град Хаку и почео пљачкање Лериде, али 20. март му је умро отац Хенри IV Ланкастер, па је Томас морао да се врати у Енглеску остављајући Антонија на милост и немилост Фернанду, који се кад је зауставио продор Енглеза дошао у Сарагосу. Фернандо је после одласка из Сарагосе кренуо у контраофанзиву и опсео град Балагер, који је пао после два месеца опсаде. У новембру Фернандове снаге су ухватиле Антонија, оптужиле га за издају, присвојиле његове територије и погубиле га. После тога Фернандо се вратио у Сарагосу, где је у фебруару 1414. године крунисан за арагонског краља.^{[тражи се извор]}

Сукоб са Барселоном и смрт

Због финансијске кризе арагонски намесник у Барселони је морао да повећа порезе, које је Фернандо, који је живео у фраду одбио да плати. Због тога га је веће града позвало на преговоре, на којима је Хуан Фивалер високи званичник крада натерао Фернанда да плати порез и Фернандо је огорчен већ сутра отишао из Барселоне. Од тада Фернандо није више живео у Барселони.

Умро је 2. априла 1416. године.