Fernando I od Aragona

Fernando I od Aragona
Fernando I od Aragona
	Fernando I od Aragona
Lični podaci
Puno ime	Fernando I od Antekere
Datum rođenja	27. novembar 1380.
Mesto rođenja	Medina del Kampo, Kraljevina Kastilja
Datum smrti	2. april 1416. (35 god.)
Mesto smrti	Igualada, Kraljevina Aragon
Grob	Poblet
Porodica
Supružnik	Eleonora od Albukerka
Potomstvo	Alfonso V od Aragona, Maria of Aragon, Queen of Castile, Huan II od Aragona, Infante Henry, Duke of Villena, Eleonora Aragonska, kraljica Portugalije, Infante Peter, Count of Alburquerque, Sancho of Aragon
Roditelji	Huan I od Kastilje; Leonor od Aragona
Dinastija	Trastamara
Kralj Aragona, Majorke, Valensije, Sardinije, Sicilije, Knez Katalonije, Grof Atine, Grof Neopatrije, Vladar Korzike
Period	1412−1416
Prethodnik	Martin I od Aragona
Naslednik	Alfonso V od Aragona

Fernando I od Aragona (kat. Ferran d'Antequera, šp. Fernando I de Aragón, arag. Ferrando I d'Aragón; 27. novembar 1380, Medina del Kampo-2. april 1416, Igualada), bio je kralj Kralj Aragona, Majorke, Valensije, Sardinije, Sicilije, Knez Katalonije, Grof Atine, Grof Neopatrije, Vladar Korzike (1412—1416). Fernando je bio poznat i pod nadimcima: Fernando od Antekere, Fernando Pravedni i Fernando Iskreni. Bio je sin Huana I od Kastilje i Leonor od Aragona. Fernando je podržavao antipapu Benedikta XIII da postane jedini papa i bio je liberalan. Za vreme Fernandove vladavine u Aragonu je vladala finansijska kriza zbog malih prihoda. Uveo je titulu princa od Đirone, koja je bila titule prestolonaslednika Aragona.

Fernando kao regent u Kastilji

Posle smrti Fernandovog brata Enrikea III, kralja Kastilje 25. decembra 1406. kastiljski plemići su predložili Fernandu da svrgne svog jednogodišnjeg sinovca Huana i preuzme vlast u Kastilji, ali on je to odbio i postao Huanov regent zajedno sa njegovom majkom Katarinom Lankaster, sa kojom je ubrzo došao u sukobe. Zbog toga je morala da se podeli uprava nad Kastiljom. Tom podelom Fernando je dobio južni deo zemlje, gde je od 1410. do 1411. godine vodio rat protiv Granade. Kada je Fernando postao kralj Aragona, Katarina je dobila de facto vlast nad celom Kastiljom.^{[traži se izvor]}

Fernando kao pretendent za Aragonski presto

Fernando je bio jedan od pretendenata za aragonski presto, jer je njegova majka bila kćerka aragonskog kralja Perea IV Svečanog. Bio je jedan od najslabijih pretendenata, ali moćniji pretendenti su se borili međusobno, pa je Fernando ojačao. Fernandovim pristalicama se pridružio uticanog nadbiskup Saragose, koji je u savez sa Fernandom uvukao mnoge moćne plemiće Aragona. Novi grof Urgela Antonio de Luna je ubio nadbiskupa i pokušao da osvoji Saragosu, ali nije doživeo ponižavajući poraz. Taj poraz je izazvao jačanje Fernanda u Aragonu. Od septembra 1411. godine Fernando je bio najmoćniji pretendent za aragonski presto, Fernando nije postigao nikakve uspehe u provinciji Valensiji. U januaru 1412. u bici kod Morvedrea Antonio de Luna je poražen od strane Fernandovih snaga.

Freska na kojoj je prikazano Fernandovo krunisanje

Sporazum iz Kaspe

Avinjonski antipapa Benedikt XIII (papa 1393-1423) je odlučio da donese mir Aragonu pa je naredio da se sva tri kraljevstva: Aragon, Valensija i Katalonija, koja su tih godina nastala na tlu Aragona izaberu po tri svoja predsavnika. Predstavnici Aragona su bili: Domingo Ram, biskop Ueske, Fransisko de Aranda, kartuzijanski monah i Berenger de Barafi, jedan od najuglednijih pravnika tog doba. Predstavnici Katalonije su bili: Pedro Zagariga, nadbiskup Taragone, Guljelmo de Velseka, jedan od najuglednijih advokata i Bernando de Gualbes, pravnik. Predstavnici Valensije su bili: Bonifacio Ferer, veliki majstor Kartuzijanaca i Dominikanaca, Visente Ferer, veoma rečit i pobožan monah i Hines Rabasa, advokat. 29. maja svih devet predstavnika se sastalo u Kaspi i do 28. juna odlučili u Fernandovu korist, za šta je najviše bio zaslužan Vensente Ferera.^{[traži se izvor]}

Odmah po dolasku na vlast

Fernandova vladavina Aragonom počela je posećivanjem najvažnijih gradova kraljevstva. Postao je i regent kraljice Sicilije pobedivši njenog prositelja Bernanrda de Kabreru. Aragonski posedi na Sardiniji su bili napadnuti od strane Đenove i vicegrofivije Narbona, ali kada su Narbon i Đenova saznali da je Fernando postao kralj i da se udružena Kastiljska i Aragonska vojska spremaju za napad na njih, poslali su izaslanike i sklopili mir na pet godina.

Engleski napad na Aragon

Grof Urgela, Antonio de Luna je bio razočaran zbog svog neuspeha i nezadovoljan zbog toga što je Fernando došao na vlast, pa je ušao u veze sa Tomasom Lankasterom, vojvodom od Klarensa, sinom kralja Engleske Henrija IV Lankastera, i nagovorio ga na napad na Aragon. Tomas je skupio vojsku, napao Aragon u proleće 1413. godine, opljačkao grad Haku i počeo pljačkanje Leride, ali 20. mart mu je umro otac Henri IV Lankaster, pa je Tomas morao da se vrati u Englesku ostavljajući Antonija na milost i nemilost Fernandu, koji se kad je zaustavio prodor Engleza došao u Saragosu. Fernando je posle odlaska iz Saragose krenuo u kontraofanzivu i opseo grad Balager, koji je pao posle dva meseca opsade. U novembru Fernandove snage su uhvatile Antonija, optužile ga za izdaju, prisvojile njegove teritorije i pogubile ga. Posle toga Fernando se vratio u Saragosu, gde je u februaru 1414. godine krunisan za aragonskog kralja.^{[traži se izvor]}

Sukob sa Barselonom i smrt

Zbog finansijske krize aragonski namesnik u Barseloni je morao da poveća poreze, koje je Fernando, koji je živeo u fradu odbio da plati. Zbog toga ga je veće grada pozvalo na pregovore, na kojima je Huan Fivaler visoki zvaničnik krada naterao Fernanda da plati porez i Fernando je ogorčen već sutra otišao iz Barselone. Od tada Fernando nije više živeo u Barseloni.

Umro je 2. aprila 1416. godine.