Елизабета Луксембуршка
Елизабета Луксембуршка (1409 — 1442), краљица Немачке, Угарске, Хрватске и Бохемије и војвоткиња Аустрије, је била супруга Алберта II Хабзбуршког.[1][2]
Елизабета Луксембуршка | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 7. октобар 1409. |
Место рођења | Вишеград, Угарска |
Датум смрти | 28. септембар 1442.32 год.) ( |
Место смрти | Ђер, Угарска |
Породица | |
Супружник | Алберт II Немачки |
Потомство | Ладислав V Посмрче, Anne of Austria, Landgravine of Thuringia, Елизабета Хабзбуршка, George of Habsburg, Heir of Austria |
Родитељи | Жигмунд Луксембуршки Барбара Цељска |
Династија | Луксембурзи |
Претходник | Барбара Цељска |
Порекло
уредиЕлизабета је рођена 7. октобра 1409. године као ћерка Жигмунда, цара Светог римског царства, и његове друге супруге, Барбаре Цељске, кћерке Хермана II Цељског.
Како није била кћерка Жигмундове прве жене, угарске краљице Марије, није била потомак Анжујаца, али је кроз много линија потицала од старих угарских краљева Арпадовића.
Елизабетин деда са мајчине стране, владар Цеља, био је син Катарине Котроманић, која је била потомак српских краљева Немањића.
Елизабетин деда са очеве стране био је Карло IV, цар Светог римског царства, и преко њега Елизабета је била наследница Бохемије.
Преко бабе са очеве стране била је наследница Пољске и то преко старих Пјастовића. Елизабета је тако била водећи претендент за неколико словенских краљевина и стога веома пожељна млада.
Венчање и наследници
уредиДана 28. септембра 1421. године удала се за Алберта Аустријског.
Њен муж је, по њеном наследном праву, након смрти цара Жигмунда изабран за краља Угарске, Бохемије и Немачке, а она је тиме постала краљица наведених краљевина.
Алберт је умро 1439. године и његова, односно Елизабетина, краљевства су се поделила између троје наследника.
Пошто је била титуле држала као Албертова жена, његовом смрћу престала је бити краљица Угарске, Бохемије и Немачке.
Умрла је 19. децембра 1442. године, свега три године након Алберта, а пре властите мајке.
Њена деца су тако остали малолетници без родитеља.
Њен једини син, Ладислав V Посмрче, постао је краљ Чешке и Угарске, али је умро као адолесцент без деце, па су Елизабетина краљевства наследили изабрани владари.
Њене ћерке, Ана и Елизабета, наставиле су Елизабетину линију која је касније повратила нека своја краљевства и по Елизабети постоји крвна веза ка српској владарској породици Карађорђевића.
Породично стабло
уреди16. Хајнрих VII, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
8. Јован Слепи | ||||||||||||||||
17. Маргарета од Брабанта | ||||||||||||||||
4. Карло IV, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
18. Вацлав II Пшемисл | ||||||||||||||||
9. Елизабета од Чешке | ||||||||||||||||
19. Јудита од Хабзбурга | ||||||||||||||||
2. Жигмунд Луксембуршки | ||||||||||||||||
20. Вартислав IV, војвода Помераније | ||||||||||||||||
10. Богуслав V, војвода Помераније | ||||||||||||||||
21. Elizabeth of Silesia | ||||||||||||||||
5. Елизабета Померанијска | ||||||||||||||||
22. Казимир III | ||||||||||||||||
11. Elizabeth of Poland | ||||||||||||||||
23. Aldona of Lithuania | ||||||||||||||||
1. Елизабета Луксембуршка | ||||||||||||||||
24. Фридрих I Цељски | ||||||||||||||||
12. Херман I Цељски | ||||||||||||||||
25. Диедмунд од Валсеа | ||||||||||||||||
6. Херман II Цељски | ||||||||||||||||
26. Стефан II Котроманић | ||||||||||||||||
13. Катарина Котроманић Цељска | ||||||||||||||||
27. Јелисавета Пјаст Котроманић | ||||||||||||||||
3. Барбара Цељска | ||||||||||||||||
28. Heinrich V, Count of Schaunberg | ||||||||||||||||
14. Хајнрих VII, гроф Шаунберга | ||||||||||||||||
29. Anna of Truhendingen | ||||||||||||||||
7. Ана од Шаунберга | ||||||||||||||||
30. Meinhard VI von Görz | ||||||||||||||||
15. Урсула од Горице | ||||||||||||||||
31. Katharina von Pfannberg | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ „Elizabeth of Luxembourg – The heiress”. History of Royal Women. Приступљено 16. 1. 2021.(језик: енглески)
- ^ „Elizabeth Of Luxemburg (1409–1442)”. Encyclopedia. Приступљено 16. 1. 2021.(језик: енглески)