Отворите главни мени

Вишеград (мађ. Visegrád; свк. Vyšehrad) је мали град у жупанији Пешта у Мађарској. Смјештен је сјеверно од Будимпеште на десној обали Дунава. У граду је 2001. године живјело 1654 становника. Вишеград је познат по остацима рано ренесансне љетње палате мађарског краља Матије Корвина и средњовјековне цитаделе.

Вишеград (Пешта)
Visegrád
Visegrád Mountain Fastness 01.jpg
Тврђава над Вишеградом
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Мађарска
РегионЦентрална Мађарска регија
ЖупанијаПешта (жупанија)
СрезСентандреја
Становништво
Становништво
 — 1.718
 — густина51,64 ст./km2
Географске карактеристике
Координате47°47′05″ СГШ; 18°58′25″ ИГД / 47.78483° СГШ; 18.97367° ИГД / 47.78483; 18.97367Координате: 47°47′05″ СГШ; 18°58′25″ ИГД / 47.78483° СГШ; 18.97367° ИГД / 47.78483; 18.97367
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Површина33,27 км2
Вишеград (Пешта) на мапи Мађарске
Вишеград (Пешта)
Вишеград (Пешта)
Вишеград (Пешта) на мапи Мађарске
Поштански број2025
Позивни број26
Веб-сајт
www.visegrad.hu

Етимологија именаУреди

Име Вишеград је словенског поријекла и значи „горња тврђава“ или „горње насеље/град/фортификација“. У модерном словачком и чешком пише се Vyšehrad. Постоји град са сличним називом у Босни и Херцеговини, Вишеград, а такође и мало насеље у Тексасу, Вишехрад, поред Халетсвила. Један њемачки архаичан назив за Вишеград је Плинтенбург.

ИсторијаУреди

У 11. веку краљ Андрија I се вратио из Русије, из изгнанства, са својом супругом Анастазијом, Рускињом. Основао је око 1056. године код данашњег Вишеграда, један манастир који је посветио Св. Андрији Првозваном, и поверио га православним монасима Василијевог реда. "Латини" су из њега временом потиснули православне духовнике. Тај манастир је постојао до доласка Турака у те пределе, који су остављали пустош иза себе.

На једном вису поред Дунава виделе су се 1886. године рушевине краљевског града Вишеграда. У њеном подножју, у једној кући живео је мађарски војсковођа Гергељи, који је положио оружје код Вилагоша 1849. године. Био је омрзнут од стране својих сународника, због свог наводно издајничког држања. Ту је у оквиру зидина била и тзв. кула "Соломонова", у којој је угарски краљ Владислав I, заточио свог братића Соломуна.[1]

У Вишеграду су радо боравили угарски краљеви попут Карла Роберта, Матије Корвина - "краљ Матијаш" и Лудвига. Лудвиг Велики оженио се Јелисаветом, кћерком Степана II Котроманића, босанског бана. Било је то 1358. године у његовом "романтичном" дворцу у Вишеграду. Том приликом уговорно је примио на себе да штити Дубровник. Дубровчанима су од тада створени услове за слободну трговину у Подунављу.[2]

Угарски краљ Карло III погинуо је 1385. године, исте године када је крунисан, у Вишеграду. По наговору младе и старе краљице убио га је најмљени убица гроф Форгач.[3] Освојио је аустријски цар 1684. године град Вишеград, на Дунаву.[4]

РеференцеУреди

  1. ^ "Стражилово", Нови Сад 1886. године
  2. ^ Павле Софрић: "Моменти из прошлости и садашњости вароши Сентандреје", Панчево-Сентандреја 2005. године
  3. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1870. године
  4. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године

Спољашње везеУреди