Википедија

Геза

Геза (мађ. Géza, 945. — 997.), шести по реду велики везир Мађара (владао је у периоду од пре 972. до 997)[1]. Прихватио је хришћанску веру и био је отац првог угарског краља Стефана I.

Геза
Geza-ChroniconPictum.jpg
Минијатура Гезе из илустроване хронике, 1360.
Лични подаци
Датум рођења940.
Датум смрти1. фебруар 997.
Породица
СупружникШаролт
ПотомствоЈудита од Угарске, Стефан I Угарски, Tuta van Ratisbona, Гизела од Угарске, Гримелда од Угарске
РодитељиТакшоњ
ДинастијаАрпадовци
Велики везир Мађара
Период972. — 1. фебруар 997.
ПретходникТакшоњ
НаследникСтефан I Мађарски

ПореклоУреди

Геза је био син Такшоња, такође великог везира Мађара и печенешке принцезе[2]. Геза се оженио са Шаролтом (Sarolt), ћерком Ђуле[3] владара Ердеља. Из овог, унапред уговореног, брака родио се Стефан I, будући први краљ Угарске.

Прихватање хришћанстваУреди

После смрти свога оца, 971. Такшоња из породице Арпада, Геза је наследио титулу великог везира и постао владар Мађара. Иако су у Банату и Ердељу већ били активни византијски мисионари, Геза је 973. упутио посланство које су чинили дванаесторица мађарских племенских старешина цару Отону I Великом да затраже мисионаре. Отон је угарско посланство примио на свом двору у Кведлинбургу и Гезини посланици затим су учествовали у раду Сталешке скупштине (Дијете) Светог римског царства. Убрзо су у Угарску упућени бенедиктанци, а латинска бискупија је основана у Веспрему. Недуго после тога Гезу је крстио бенедиктански фратар Бруно из манастира Свети Гален (Couvent de Saint-Gall). Гезино крштено име је постало Иштван (István).

Гезино прихватање хришћанства имало је велики симболични значај, али преобраћење није било искрено. Према историчару Титмару Мерсенбуршком, Геза је наставио да поштује старе богове и да им приноси жртве. Геза је, према Титмаровој хроници, изјавио да је он довољно богат да би могао да приноси жртве и старим боговима, а и новом хришћанском богу.

Неуспело ширење на ЗападУреди

Када се баварски војвода Хајнрих II, побунио против малолетног цара Светог римског царства Отона III, Геза је то искористио и заузео Мелк, који је се налази у данашњој Аустрији. Већ после две године, 985. године, Мелк је Угрима одузео аустријски маркгроф Леполд I. Када је Хајнрих II 991. кренуо на Бечку котлину, Геза је морао да се повуче на територије западно од реке Лајте.

ЗаоставштинаУреди

Геза је уговорио женидбу свога сина Вајка са Гизелом од Баварске, ћерком Хајнриха II. Геза је такође започео изградњу велике бенедиктанске опатије Панонхалма, која је данас под заштитом Унеска.

Женидба и наследнициУреди

 
Биста Гезе у меморијалном парку

# пре 972.: Шаролта од Ердеља, ћерка Ђуле, владара Ердеља (? - после 997)

РеференцеУреди

  1. ^ Његово име се још спомиње као "Gyeücsa" и "Gyécsa" на старомађарском.
  2. ^ Gesta Hungarorum спомиње да се Гезин отац оженио женом са простора где су живели Кумани, али Кумани нису на те просторе дошли до 11. века, већ су тамо у то време били Печенези или Бугари са Волге
  3. ^

    последњи Бона, први Иштван, Од Дакије до Ердеља: Transylvania in the Period of the Great Migrations (271-896) Köpeczi Béla History of Transylvania. Volume I. From the Beginnings to 1606 Columbia University Press New York 2001 [1]

ЛитератураУреди

  • Kristó, Gyula - Makk, Ferenc: Az Árpád-ház uralkodói (IPC Könyvek,) 1996
  • Korai Magyar Történeti Lexikon (9-14. század), főszerkesztő: Kristó, Gyula, szerkesztők: Engel, Pál és Makk, Ferenc (Akadémiai Kiadó, Budapest,) 1994
  • Györffy György: István király és műve (Gondolat, Bp.,). 1983. ISBN 978-963-281-221-2.


Претходник: Велики везир Мађара
{{{године}}} 		Наследник:
 
Геза на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Геза&oldid=24130932”