Ладислав Напуљски

Ладислав Напуљски, негде именован као Владислав или Ласло (итал. Ladislao I di Napoli, мађ. László nápolyi; 15. фебруар 13776. август 1414) је био краљ Напуља (1386—1389. и 1399—1414). Био је последњи мушки представник старије гране напуљских Анжујаца и неуспешни претендент на угарски престо (1386—1409).[1][2]

Ладислав Напуљски
Ладислав Напуљски
Лични подаци
Датум рођења(1377-02-15)15. фебруар 1377.
Место рођењаНапуљ, Напуљско краљевство, данас Италија
Датум смрти6. август 1414.(1414-08-06) (37 год.)
Место смртиНапуљ, Напуљско краљевство, данас Италија
Породица
СупружникMary of Lusignan, Queen of Naples, Mary of Enghien, Constance Chiaramonte
ПотомствоReynold of Durazzo
РодитељиКарло III Напуљски
Маргарета од Драча
ДинастијаДинастија Капета-Анжу
ПретходникКарло III Напуљски
НаследникЈована II Напуљска

Краљ Напуља уреди

Син је Карла III Напуљског и Маргарите Драчке. Постао је 1386. краљ Напуља под регентством своје мајке. Током 1390—их константно се Луј II Анжујски супростављао његовој власти. Луј II Анжујски је био ривалски краљ и успео је 1390. да заузме Напуљ и истера Ладислава Напуљског, који поново враћа Напуљ под своју власт 1399. године.[3][4]

Период владавине Ладислава Напуљског обележен је и јачањем краљевске власти. Пошто је то умањивало власт барона дошло је до сукоба, који су окончани убиством неколико барона.

Користи неред у Италији за територијално ширење уреди

Антипапа Јован XXIII је проповедао крсташки рат против Ладислава Напуљског. Продавале су се индулгенције да би се скупила финансијска средства за крсташки рат против Ладислава. Јан Хус је у Чешкој критиковао продају индулгенција, и почео се томе супростављати. То доводи до хуситског покрета у Чешкој.

Постао је вешт политички и војни вођа, заштитник и контролор папства током власти папе Иноћентија VII. Погодовао му је неред, који је тада владао Италијом. Било је то раздобље Западне шизме. Ладислав Напуљски користи то раздобље сукоба, па шири своју власт на рачун папске државе.

Продаја Ласлове Далмације Млечанима уреди

Од 1390. полаже право и на трон Мађарске и на Далмацију. Сигисмунд Луксембуршки је исто тако полагао право на мађарски трон и био је у томе и успешнији. Ладислав Напуљски је 1409. продао Млетачкој републици 9. јула 1409. град Задар, Новиград, Врану, острво Паг и своја права на Далмацију за 100.000 дуката.

Заузео је Фиренцу 1414, али куга је покосила добар део његове војске, па је био принуђен да напусти град. Започео је са грађењем ренесансних грађевина у Фиренци.

Био је и кнез Таранта од 1406. године. Прво је покушао да заузме грофовију Лече опсадом замка, али то му није успело, па је променио тактику, започео преговоре са грофицом од Лечеа. Оженио се грофицом, па је тиме постао кнез Таранта.

Умро је у Напуљу 6. августа 1414. године. Сматра се да је био отрован. Наследила га је сестра Јована II Напуљска, која је била последњи наследник старије линије Анжујске династије.

Породично стабло уреди

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Карло II Напуљски (=24)
 
 
 
 
 
 
 
8. John, Duke of Durazzo (=12)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија Угарска (=25)
 
 
 
 
 
 
 
4. Louis of Durazzo
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Hélie VII, Count of Périgord (=26)
 
 
 
 
 
 
 
9. Agnes of Périgord (=13)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Brunissende de Foix (=27)
 
 
 
 
 
 
 
2. Карло III Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Robert, Count of Corigliano
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Margaret of Sanseverino
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Giacoma del Bosco
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Ладислав Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Карло II Напуљски (=16)
 
 
 
 
 
 
 
12. John, Duke of Durazzo (=8)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Марија Угарска (=17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Карло, војвода Драча
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Hélie VII, Count of Périgord (=18)
 
 
 
 
 
 
 
13. Agnes de Périgord (=9)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Brunissende de Foix (=19)
 
 
 
 
 
 
 
3. Маргарета од Драча
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Роберт Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
14. Карло Калабријски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Yolanda of Aragon
 
 
 
 
 
 
 
7. Maria of Calabria
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Шарл Валоа
 
 
 
 
 
 
 
15. Марија Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Махо од Шатијона
 
 
 
 
 
 
  1. ^ „Ladislas king of Naples”. Britannica. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Ladislas, King of Naples”. British Museum. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „King Ladislaus of Naples (1377-1414)”. Find A Grave Memorial. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
  4. ^ „Ladislaus of Naples”. DBpedia. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)