Ласло Нађ
Ласло Нађ (мађ. Nagy László; Бужак, 21. октобар 1949) је мађарски фудбалер у пензији који је играо за Ујпешти Дожу. Нађ је најпознатији по учешћу у мађарском тиму који је освојио златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1968.[1] и по игрању на Светском првенству у фудбалу 1978. године. За репрезентацију Мађарске одиграо је 25 утакмица и постигао 7 голова. Такође је играо сезону за ФК Локарно.
| Ласло Нађ (Nagy László) | ||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | ||||||||||||||||
| Датум рођења | 21. октобар 1949. | |||||||||||||||
| Место рођења | Бужак, НР Мађарска | |||||||||||||||
| Висина | 173 cm | |||||||||||||||
| Позиција | Напад | |||||||||||||||
| Јуниорска каријера | ||||||||||||||||
| 1962 — 1965. | ФК Фоњод | |||||||||||||||
| 1965 — 1968. | Ујпешт Дожа | |||||||||||||||
| Сениорска каријера* | ||||||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | |||||||||||||
| 1968 — 1983. | Ујпешт Дожа | 355 | 94 | |||||||||||||
| 1983 — 1984. | ФК Локарно | |||||||||||||||
| Репрезентативна каријера | ||||||||||||||||
| 1970 — 1980. |
 Мађарска | 25 | 7 | |||||||||||||
| Тренерска каријера | ||||||||||||||||
| 1986 — 1990. 1990. |
Ујпешт Дожа (помоћни) ФК Ержебет ШМТК | |||||||||||||||
| 1992 — 1994. | БКВ Елере | |||||||||||||||
| 1994. | ФК Бичке | |||||||||||||||
| 1995 — 1996. | МТК (помоћни) | |||||||||||||||
| 1996 — 1997. | Ујпешт Бп. | |||||||||||||||
| 1997 — 1998. | ФК Шиофок | |||||||||||||||
| 1999 — 2001. | Кечкемет | |||||||||||||||
| 2002. | ФК Марцал | |||||||||||||||
| 2003. | ФК Ерци Кинижи | |||||||||||||||
| 2003 — 2005. | Фелчут | |||||||||||||||
| 2006. | ДАК 1912. | |||||||||||||||
| 2007. | ФК Бичке | |||||||||||||||
| 2009 — 2012. | ФК Текел КШК | |||||||||||||||
| 2012 — 2013. | ФК Шалготарјан | |||||||||||||||
Награде
| ||||||||||||||||
| * Датум актуелизовања: 31. март 2024. | ||||||||||||||||
Након играчке каријере, Нађ је постао тренер, управљајући ФК Ујпешт од 1996. до 1997. године.
Каријера уреди
Клуб уреди
Године 1962. почео је да игра фудбал у фудбалском тиму Фоњод, да би 1965. године прешао у Ујпешт Дожу, где је доживео највећи успех у каријери. Његов први успех у сениорској конкуренцији била је златна медаља освојена на Олимпијским играма 1968. у Мексико Ситију. Први пут је постао шампион Мађарске 1969. године, који је са Дожом освојио шест пута узастопно, а укупно девет пута је власник шампионске титуле Мађарске. Поред тога, петоструки победник МНК [1969, 1970, 1975, 1982. и 1983.]. Играо је на 355 мечева у првој мађарској лиги. После мањих неуспеха 1978. и 1979. поново је био шампион Мађарске са Дожом, одн. 1982. постала је победа МНК. Напустио је Ујпешту 1983. године, а затим је годину дана провео у швајцарском тиму Локарно.[2]
Репрезентација уреди
За фудбалску репрезентацију Мађарске је први пут заиграо 1968. године, за Олимпијски тим а за А репрезентацију 1970. године. Године 1974. био је члан омладинског тима шампиона Европе. У репрезентацији Мађарске наступио је двадесет пет пута.[3]
Референце уреди
- ^ „László Nagy Biography and Statistics”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 27. 10. 2009.
- ^ Статистика на magyarfutball.hu
- ^ Подаци на eu-football.info
Спољашње везе уреди
- Stats at MOB (p. 10.)
- Rejtő László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4
- Dénes Tamás – Rochy Zoltán: A kupagyőztesek Európa-kupája története. Budapest: Aréna 2000. 2000. ISBN 963-859-673-2
