Лајош Кочиш
Лајош Кочиш (мађ. Kocsis Lajos; Сегедин, 7. јун 1947 — Будимпешта, 9. октобар 2000) је био мађарски фудбалер, који је најдиуже играо за Бп. Хонвед СЕ. Био је олимпијски шампион 1968.[1] Играо је на позицији везног играча.
| Лајош Кочиш (Kocsis Lajos) | |||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||||||||
| Датум рођења | 14. јун 1947. | ||||||||||||||||||
| Место рођења | Сегедин, Мађарска | ||||||||||||||||||
| Датум смрти | 9. октобар 2000. (53 год.) | ||||||||||||||||||
| Место смрти | Будимпешта, НР Мађарска | ||||||||||||||||||
| Држављанство | мађарско | ||||||||||||||||||
| Висина | 1,67 m | ||||||||||||||||||
| Маса | 70 kg | ||||||||||||||||||
| Позиција | Напад | ||||||||||||||||||
| Јуниорска каријера | |||||||||||||||||||
| 1958 — 1960. | Кинижи Мораварош | ||||||||||||||||||
| 1960 — 1964. | Сегед ВСЕ | ||||||||||||||||||
| Сениорска каријера | |||||||||||||||||||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) | ||||||||||||||||
| 1965 — 1966. | Шалготарјан | 45 | (21) | ||||||||||||||||
| 1967 — 1977. | Хонвед Бп. | 263 | (91) | ||||||||||||||||
| 1977 — 1982. | ФК Ђула ВШ | ||||||||||||||||||
| Репрезентативна каријера** | |||||||||||||||||||
| 1969 — 1975. | Мађарска | 33 | (7) | ||||||||||||||||
| Тренерска каријера | |||||||||||||||||||
| 1997. | БКВ Елере | ||||||||||||||||||
| 1998. | ФК Дунакеси | ||||||||||||||||||
Награде
| |||||||||||||||||||
| ** Датум актуелизовања: 27. јануар 2024. | |||||||||||||||||||
Каријера
уредиКлуб
уредиКочиш је каријеру започео у свом родном граду Сегедину, у трећелигашу Сегеди ВСЕ. Лајош је постао прволигаш 1966. године, након што је прешао у тадашњи прволигаш Шалготарјан БТЦ. Годину дана касније, преселио се у Будимпешту да игра за Хонвед, где је провео десет година и постао један од познатијих и популарнијих мађарских фудбалера.
Кочиш се сматрао најталентованијим мађарским фудбалером још од времена Ференца Пушкаша, а неки наводе да је био чак талентованији од свог славног претходника. Ипак, није успео да испуни очекивања навијача и стручњака због свог неспортског начина живота (укључујући често и жестоко опијање), што је на крају довело до његовог избацивања из Хонведа 1977. године, упркос томе што је био један од најпопуларнијих ликова у мађарском фудбалу, обожаван како због својих високих техничких вештина, тако и због доброг смисла за хумор. Његови противници су га посебно плашили због његових слободних удараца и непредвидивог дриблинга.
Постигао је један од својих најупечатљивијих голова на бечком стадиону Пратер у квалификационој утакмици за Светско првенство 1974. против Аустрије 15. октобра 1972. Године 1975. изабран је за најбољег мађарског фудбалера године. По завршетку свог боравка у Хонведу, играо је за друголигаша Ђулаи СЕ.[2]
Репрезентација
уредиКочиш је освојио златну медаљу на Летњим олимпијским играма 1968. и сребрну медаљу на Летњим олимпијским играма 1972.,[3] а такође је учествовао на завршном турниру Европског првенства УЕФА 1972. у Белгији. За репрезентацију Мађарске је одиграо 33 утакмице и постигао је 7 голова.
Остварења
уреди- Олимпијске игре
- златна медаља: 1968, Мексико Сити
- сребрна медаља: 1972, Минхен
- Европско првенство
- четврто место: 1972, Белгија
- Прва лига Мађарске у фудбалу
Референце
уреди- ^ „Lajos Kocsis Biography and Statistics”. Sports Reference. Архивирано из оригинала 2020-04-18. г. Приступљено 2009-10-27.
- ^ Лајос-кочиш-путовање-у-ноћ-95638/
- ^ Учешће на Олимпијадама
Спољашње везе
уреди- László – Lukács László – Szepesi György: Felejthetetlen 90 percek. Budapest: Sportkiadó. 1977. ISBN 963-253-501-4.
- Rózsaligeti László: Magyar olimpiai lexikon. Budapest: Datus. 2000. ISBN 963 00 5577 5
- Лајош Кочиш на сајту WorldFootball.net (језик: енглески)
- Лајош Кочиш на сајту National Football Teams (језик: енглески)
