Лешок
Лешок или Лешак је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Лешок припада општини Теарце.
.JPG) Манастир Лешок | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Теарце |
| Становништво | |
| — (2002) | 440 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 03′ 50″ С; 21° 01′ 58″ И / 42.0638° С; 21.0327° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 560 m |
  Лешок Лешок на мапи Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1224 |
| Позивни број | +389 (0)44 |
| Регистарска ознака | TE |
У Лешоку се налази истоимени манастир Лешок (посвећен Светом Атанасију), један од најчувенијих у западном делу Македоније.
ГеографијаУреди
Насеље Лешок је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Тетова, насеље је удаљено 10 km северно.
Лешок се налази у доњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на северозападном ободу Полошког поља. Источно од насеља пружа се поље, а западно се издиже Шар-планина. Надморска висина насеља је приближно 560 метара.
Клима у насељу је умерено континентална.
ИсторијаУреди
Када је у Београду 23. марта 1904. године створена "прва српска комитска чета" са војводом Анђелком Алексићем, родом из Пореча у Старој Србији. У тој чети састављеној од 25 четника, тројица су била из села "Лешка": Коста Михаиловић, Марко Вељковић и Ђорђе Цветковић. Бугари су их открили надомак Пчиње, и са великом војном силом напали код "Шупље стене", 9. маја 1904. године, и том приликом су сви Срби комите изгинули.[1]
Дана 28. августа 1932. године у Лешку је освећен споменик погинулим официрима и војницима Србима, из 13. пешадијског кадровског пука. Они су погинули у борбама око Лешка, током повлачења српске војске 1915. године. На челу Приређивачког одбора био је председник општине Лешак, Григорије Јовановић. Споменик је открио изасланик Краљев, бригадни генерал Влада Павловић.[2]
СтановништвоУреди
Лешок је према последњем попису из 2002. године имао 435 становника.
Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (99%).
Већинска вероисповест је православље.
Порекло становништва по родовимаУреди
- Аљаљовци (2 к., Св.Никола). Досељени из суседне Слатине. Најстарији предак овог рода звао се Вељан који је живео и умро у Слатини. Његов син Јоше доселио се у Лешак 1902. год.
- Базовци (1 к., Петковдан). Досељеници ис села Вратнице. Први досељеник био је Базо који прешао у Лешак почетком 19. века. Базовци припали су неком стариначком роду у Вратници.
- Бамбевци (2 к., Св.Ђорђе) досељени из села Рогачева крајем 19.века. Први досељеник био је Јануш који је дошао да ради у Лешачком Манастиру и остао да живи у Лешку.
- Гаџовци (1 к., Аранђеловдан) досељеници из села Локвица код Призрена. Надимак су добили зато што су били црни. У Локвици су припадали старом роду Вукановцима који носе презиме Вукановић. Данас Срба у Локвици више нема.
- Грковци (5 к., Аранђеловдан) досељени из Рогачева крајем 18. века. У Лешак дошли су тројица браћа који су били у сукобу са другом роду у Рогачеву због једне њихове жене па су напустили због тога то село и дошли у Лешак. Надимак Гркој су добили зато што нису имале имање у Лешку и због тога ишли да раде у Грчку током лета.
- Дабоћевци (5 к., Аранђеловдан) су староседеоци
- Запрљевци (6 к., Св. Ђорђе Посни) су се доселили из суседне Варваре пре око 150 година. У Варвари припадали роду Тримчеваца. Први досељеник се звао Никола.
- Карапанџовци (4 к., Св. Никола) стари досељеници из села Сетоља. Први досељеник се звао Стеван.
- Качовци (3 к., Петковдан) досељени су из Сиринићке Жупе пре 220 година. Први досељеник звао се Јанко са синовим Ристо и Мишо.
- Коваћевци (10 К, Св. Ђорђе) стари досељеници из Варваре. У Варвару дошле из Малесије, данашња Албанија.
- Коларовци (2 к., Св. Врачи) У Лешку су дошли из Старог Села код Вратнице, били су колари, па су тако и добили надимак. Разлози зашто и када су се доселили у Лешак нису познати, али се зна да је било седморо браће, а отац им је био Маринко. Често их је посећивала група Турака. Једног дана, када им је досадило да их увек дочекују и спремају храну, побили су целу групу и одселили се у Бугарску, а Апостол и један од његове браће Ристо остали су у Лешку.
- Коринковци (Ваведење) пореклом из села Слатине поред Лешка
ЗнаменитостиУреди
У Лешоку се налази истоимени Манастир Лешок (посвећен Светом Атанасију), један од најчувенијих византијских споменика на подручју Северне Македоније. Састоји се од цркава посвећених Светом Атанасију Великом, Богородици и Кнезу Лазару Косовском. Богородичина црква се први пут помиње 1326. године.
