Лешок или Лешак је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Лешок припада општини Теарце.

Лешок
мкд. Лешок
Lešočki na esen (1).JPG
Манастир Лешок
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаТеарце
Становништво
 — (2002)440
Географске карактеристике
Координате42° 03′ 50″ С; 21° 01′ 58″ И / 42.0638° С; 21.0327° И / 42.0638; 21.0327Координате: 42° 03′ 50″ С; 21° 01′ 58″ И / 42.0638° С; 21.0327° И / 42.0638; 21.0327
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина560 м
Лешок на мапи Северне Македоније
Лешок
Лешок
Лешок на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1224
Позивни број+389 (0)44
Регистарска ознакаTE

У Лешоку се налази истоимени манастир Лешок (посвећен Светом Атанасију), један од најчувенијих у западном делу Македоније.

ГеографијаУреди

Насеље Лешок је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Тетова, насеље је удаљено 10 km северно.

Лешок се налази у доњем делу историјске области Полог. Насеље је положено на северозападном ободу Полошког поља. Источно од насеља пружа се поље, а западно се издиже Шар-планина. Надморска висина насеља је приближно 560 метара.

Клима у насељу је умерено континентална.

ИсторијаУреди

Када је у Београду 23. марта 1904. године створена "прва српска комитска чета" са војводом Анђелком Алексићем, родом из Пореча у Старој Србији. У тој чети састављеној од 25 четника, тројица су била из села "Лешка": Коста Михаиловић, Марко Вељковић и Ђорђе Цветковић. Бугари су их открили надомак Пчиње, и са великом војном силом напали код "Шупље стене", 9. маја 1904. године, и том приликом су сви Срби комите изгинули.[1]

Дана 28. августа 1932. године у Лешку је освећен споменик погинулим официрима и војницима Србима, из 13. пешадијског кадровског пука. Они су погинули у борбама око Лешка, током повлачења српске војске 1915. године. На челу Приређивачког одбора био је председник општине Лешак, Григорије Јовановић. Споменик је открио изасланик Краљев, бригадни генерал Влада Павловић.[2]

СтановништвоУреди

Лешок је према последњем попису из 2002. године имао 435 становника.

Претежно становништво у насељу су етнички Македонци (99%).

Већинска вероисповест је православље.

Порекло становништва по родовимаУреди

  • Аљаљовци (2 к., Св.Никола). Досељени из суседне Слатине. Најстарији предак овог рода звао се Вељан који је живео и умро у Слатини. Његов син Јоше доселио се у Лешак 1902. год.
  • Базовци (1 к., Петковдан). Досељеници ис села Вратнице. Први досељеник био је Базо који прешао у Лешак почетком 19. века. Базовци припали су неком стариначком роду у Вратници.
  • Бамбевци (2 к., Св.Ђорђе) досељени из села Рогачева крајем 19.века. Први досељеник био је Јануш који је дошао да ради у Лешачком Манастиру и остао да живи у Лешку.
  • Гаџовци (1 к., Аранђеловдан) досељеници из села Локвица код Призрена. Надимак су добили зато што су били црни. У Локвици су припадали старом роду Вукановцима који носе презиме Вукановић. Данас Срба у Локвици више нема.
  • Грковци (5 к., Аранђеловдан) досељени из Рогачева крајем 18. века. У Лешак дошли су тројица браћа који су били у сукобу са другом роду у Рогачеву због једне њихове жене па су напустили због тога то село и дошли у Лешак. Надимак Гркој су добили зато што нису имале имање у Лешку и због тога ишли да раде у Грчку током лета.
  • Дабоћевци (5 к., Аранђеловдан) су староседеоци
  • Запрљевци (6 к., Св. Ђорђе Посни) су се доселили из суседне Варваре пре око 150 година. У Варвари припадали роду Тримчеваца. Први досељеник се звао Никола.
  • Карапанџовци (4 к., Св. Никола) стари досељеници из села Сетоља. Први досељеник се звао Стеван.
  • Качовци (3 к., Петковдан) досељени су из Сиринићке Жупе пре 220 година. Први досељеник звао се Јанко са синовим Ристо и Мишо.
  • Коваћевци (10 К, Св. Ђорђе) стари досељеници из Варваре. У Варвару дошле из Малесије, данашња Албанија.

ЗнаменитостиУреди

У Лешоку се налази истоимени Манастир Лешок (посвећен Светом Атанасију), један од најчувенијих византијских споменика на подручју Северне Македоније. Састоји се од цркава посвећених Светом Атанасију Великом, Богородици и Кнезу Лазару Косовском. Богородичина црква се први пут помиње 1326. године.

Види јошУреди

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди

  1. ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. април 1939. године
  2. ^ "Време", Београд 29. августа 1932. године