УЕФА Лига шампиона
УЕФА Лига шампиона (енгл. UEFA Champions League) је најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење. Организовано је од стране УЕФЕ и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. Cup of European Champions), Европски куп шампиона (енгл. European Champions Cup; позната још као Куп шампиона (енгл. Champions Cup)) или Европски куп (енгл. European Cup), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.
 | |
| Основано | 1955. (од 1992. у садашњем формату) |
|---|---|
| Регија | Европа (УЕФА) |
| Бр. тимова | 32 (такмичење по групама) 76 или 77 (укупно) |
| Тренутни првак |  Ливерпул (2018/19)(6. титула) |
| Најуспешнији клуб |  Реал Мадрид(13. титула) |
| Телевизијске куће | Списак телевизијских кућа |
| Мото | Химна УЕФА Лиге шампиона |
 УЕФА Лига шампиона 2019/20. | |
Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.
Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Ливерпул који је у финалу 1. јуна 2019. на стадиону Ванда Метрополитано у Мадриду победио Тотенхем и тако освојио шесту титулу шампиона Европе.
ИсторијаУреди
Европски куп шампиона (или скраћено Европски куп) настао је од идеје спортског уредника француског Л' Екипа Габријела Аноа који је предложио стварање такмичења које би одлучило који је најбољи клуб у Европи. Идеја је настала као одговор на тврдње неких британских новинара да је Вулверхемптон најбољи клуб на свету јер је победио Хонвед из Мађарске резултатом 3:2 на свом терену 1954. године.
"Биће боље да сачекамо да Вулверхемптон отпутује у Москву или Будимпешту да потврде своју непобедивост, а ако су Енглези баш тако уверени у квалитет свог фудбала, онда је време за турнир", рекао је Ано.
Децембра 1954, Жак Ризвик, Анов колега изложио је први план пројекта у коме је стајало да ће учествовати 14-16 екипа, да ће се утакмице играти средином недеље у вечерњим сатима, што је било врло неуобичајно за то време, како би радничка класа могла да стигне да гледа утакмице, а да право преноса имају телевизије које прате клуб из своје земље као и најважније спортске новине.
Прва званична утакмица Купа шампиона одиграна је 4. септембра 1955. године, а састали су се лисабонски Спортинг и београдски Партизан.
У првој сезони такмичења учествовало је 16 екипа, што првака својих земаља, што клубова који су били у то време веома поштовани од стране УЕФЕ. Касније је број учесника био ограничен само на победничке клубове домаћих лига. Овакав квалификациони систем био је актуелан све до 1997. Од сезоне 1997/98, правила су промењена како би турнир добио већу напетост (и додатни новац спонзора). Клубови из најјачих европских лига који нису били прваци државе могли су се квалификовати као другопласирани, а касније и као трећепласирани и четвртопласирани у својој лиги.
КвалификацијеУреди
Лига шампиона доступна је свим државним првацима из држава чланица УЕФА (осим Лихтенштајну, који нема властиту лигу), те другопласираним, трећепласираним и четвртопласираним из јачих лига.
Број клубова у Лиги шампиона који има један савез зависи о њеном рејтингу на УЕФА-иној листи коефицијената:
- савези рангирани 1-3 место имају 4 представника
- савези рангирани 4-6 место имају 3 представника
- савези рангирани 7-15 места имају 2 представника
- савези које су рангиране испод 16. места имају једног представника
Позиција савеза такође одређује у коју фазу квалификације иду њени представници. На пример, три најбоље рангирана савеза имају три клуба у фази по групама и један клуб у квалификацијама где рецимо најниже рангирани савези имају само једног представника, и то у 1. колу. Дванаест најбоље пласираних савеза имају бар једног представника који директно иде у фазу по групама.
Од сезоне 2009/10. УЕФА је припремила нови систем квалификација по којем 22 екипе имају директно учешће у квалификацијама по групама уместо досадашњих 16, док се преосталих 10 места траже кроз два различита квалификациона правца. Један је резервисан за непрваке савеза рангираних од 1. до 15. места, тј. екипе које су у националном првенству заузеле места одмах испод директних учесника по групама. Други је резервисан за прваке савеза рангираних од 13. места наниже. Обе квалификациона правца играју се независно један од другог и сваки као коначне победнике издвоје по 5 клубова који су бити посљедњи учесници квалификација по групама. Сврха ове идеје је да се првацима слабијих лига омогући лакши приступ до Лиге шампионе кроз њихове међусобне утакмице, него против клубова из јачих европских лига који то нису учинили кроз домаће првенство.
Додатно место у фази по групама резервисано је за прошлогодишње прваке, у случају да се они не квалификују у Лигу шампиона. Ни један савез није лимитиран на слање највише четири клуба по сезони. То значи да прошлогодишњи првак, уколико се не пласира као један од четири (или мање, зависи од лиге) клуба, заузима место четвртопласираног клуба, а њега смешта на 5. место, које га води у Куп УЕФА.
Од сезоне 2015/16, победник Лиге Европе добија место у плеј офу за Лигу шампиона, а ако место резервисано за прошлогодишњег првака Лиге шампиона није искоришћено, освајач Лиге Европе улази директно у групну фазу такмичења.
Такође, гледајући спортске критеријуме, сваки клуб мора бити лиценциран од стране савеза из којег долази како би учествовао у Лиги шампиона. Да би добио лиценцу, клуб мора задовољити одређене инфраструктурне и финансијске услове.
Контроверза се догодила када се Ливерпул, који је освојио Лигу шампиона 2004/05., није успео квалификовати међу четири најбоља клуба у Премијер лиги. ФС Енглеске је одлучио да ће ФК Евертон (који је био четврти) узети последње место. УЕФА је донела одлуку да оба клуба могу наступити у Лиги шампиона. Ливерпул је почео од првог кола квалификација, а Евертон од трећег. Ливерпул је те сезоне постао први клуб, уз словачку Артмедију, који се из првог кола квалификација квалификовао у такмичење по групама. Иста ствар је пошла за руком и БАТЕ Борисову и Анортозису у сезони 2008/09. Ливерпул је у сезони 2004/05. постао и прва клуб који је из првог кола кв. дошао до нокаут фазе Лиге шампиона.
Манчестер јунајтед, Барселона, Реал Мадрид и Порто су клубови који је највише пута учествовали у такмичењу по групама, 20 пута.
Систем такмичењаУреди
Такмичење почиње са четири кола квалификација. Зависно од коефицијента лиге из које долазе и позиције коју су остварили претходне сезоне клубови се укључују у Лигу шампиона у неком од ова четири кола квалификација. Клубови са већим коефицијентима су носиоци и они се не могу сусрести међусобно у оквиру једног кола квалификација. У сваком колу играју се по две утакмице једна кући и једна у гостима.
Од сезоне 2009/10. почевши од трећег кола квалификација клубови су подељени на два дела, један за националне прваке и један за клубове који су квалификације обезбедили завршивши у националном првенству од 2-4. места, а то је урађено да би се националним првацима олакшао пут до такмичења по групама. Исти систем за прваке и остале клубове функционише и у последњем колу квалификација, плеј офу, одакле се победници придружују клубовима који су се кроз пласман у домаћој лиги пласирали директно у групе Лиге шампиона и прошлогодишњем победнику. Клубови који су поражени у трећем колу квалификција и плеј офу Лиге шампиона своје такмичење настављају у Лиги Европе.
Након завршених квалификација 32 клуба бивају подељена у осам група од по четири екипе. Игра се мини-лига у којој сваки клуб са сваким од три противника игра кући и на страни. На крају два првопласирана се пласирају у осмину финала Лиге шампиона, док трећепласирани наставља такмичење у Лиги Европе.
Шеснаест клубова игра даље у завршници, почевши од осмине финала, победници улазе у четвртфинале, полуфинале и на крају се два најбоља срећу у финалу.
На све утакмице које клубови играју у квалификацијама и завршници, осим финала, односи се правило гола у гостима, а ако се на тај начин не може одредити победник играју се продужеци (два по 15 минута) те се на крају изводе пенали. Финале се игра на предодређеном стадиону (не нужно неутралном) и игра се само једна утакмица.
Извлачење парова и група је направљено тако да се клубови из исте земље не могу срести пре четвртфинала.
Систем такмичења који се тренутно користи је усвојен 2009. године.
ХимнаУреди
Химна Лиге шампиона је свечана песма по имену "Champions League", композитора Тонија Бритена. Изводи је Краљевска филхармонија, а пева хор Академије Св. Мартина, на три УЕФА-ина службена језика: енглеском, немачком и француском језику. Химна се изводи пре почетка сваке утакмице од плеј-оф фазе па до финала Лиге шампиона. Химна траје око три минута, а занимљиво је да никада није била пуштена у комерцијалну употребу.
ФинансијеУреди
Лига шампиона је високо профитабилно такмичење, поготово за клубове који се пласирају у групну фазу. УЕФА свим клубовима учесницима дели део новца оствареног продајом ТВ права и то на следећи начин (суме су у еврима):
- Прво коло квалификација 200 000
- Друго коло квалификација 300 000
- Треће коло квалификација 400 000
- Плеј-оф
- Победници 2 000 000
- Поражени 3 000 000
- Групна фаза 12 000 000
- Победа у групној фази 1 500 000
- Нерешено у групној фази 500 000
- Осмина финала 5 500 000
- Четвртфинале 6 000 000
- Полуфинале 7 000 000
- Финале
- Поражени 10 500 000
- Победник 15 000 000
Поред овога клубови кроз продају карата, дресова и спонзорства осигуравају знатна средства управо захваљујући игрању у Лиги шампиона.
СпонзориУреди
Када је нови систем лиге шампионе 1992. године основан, одлучено је да максимум 8 компаније могу да буду спонзори турнира. Спонзорске табле могу се видети око терена.
Тренутни спонзори УЕФА Лиге шампионе су:
- Гаспром
- Хајнекен
- Мастеркард
- Нисан
- Пепси
- Сони
- Серија Плејстејшна и Сони Икспирија као бренд Сонија.
- Уникредит
Финала Лиге шампионаУреди
Финале Лиге шампиона је највећа и најважнија утакмица у оквиру европског клупског фудбала. Стадион на којем се финале игра бира се две сезоне пре утакмице од стране УЕФА-е.
Прво финале је одиграно 13. јуна 1956. на стадиону Парк принчева у Паризу. Последње финале је одиграно 1. јуна 2019. године на стадиону Ванда Метрополитано у Мадриду између Ливерпула и Тотенхема. У тој утакмици победио је Ливерпул са 2:0.
Досад највише финала је одржано на стадионима Хејсел (до трагедије 29. маја, 1985), старом Вемблију и Пратеру (Ернст Хапел), по четири. Што се тиче градова, финалисте су највише пута угостили Париз и Лондон, чак пет пута, док је од држава Италија била домаћин осам пута.
Шпански Реал Мадрид је највише пута освојио Лигу шампиона, укупно 13 титула, уједно постао је први и за сада једини клуб који је успео да одбрани трофеј лиге шампиона. Други по успеху је италијански Милан (7), а иза њега долазе Ливерпул (6), Барселона и Бајерн Минхен (по 5) и Ајакс (4). За комплетан списак освајача погледај доњу табелу.
Клуб који освоји Лигу шампиона добија прелазни трофеј који мора вратити УЕФА-и два месеца пре следећег финала. Сваки победник добије мању копију трофеја у стално власништво. Клубови који освоје три титуле првака Европе заредом или 5 укупно добијају трофеј у трајно власништво а УЕФА за следећу сезону прави нови.
Шест клубова је у историји остварило овај успех:
- ФК Реал Мадрид, освајањем првих пет такмичења од 1956. до 1960.
- ФК Ајакс Амстердам, освојивши три титуле заредом од 1971. до 1973,
- ФК Бајерн Минхен, освојивши три титуле заредом од 1974. до 1976.
- ФК Милан, освајањем пете титуле 1994,
- ФК Ливерпул, освајањем пете титуле 2005.
- ФК Барселона, освајањем пете титуле 2015.
Преглед финалаУреди
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
прод. = Продужеци, пен. = Једанаестерац
Рекорди и статистикеУреди
По клубовимаУреди
По државамаУреди
Најбољи стрелци свих временаУреди
- Не укључује и квалификационе утакмице
| Место | Држава | Фудбалер | Голови | Утакмице | Деби у Европи | Клуб(ови) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 
|
Кристијано Роналдо | 126 | 162 | 2003 | Манчестер јунајтед, Реал Мадрид, Јувентус |
| 2 | 
|
Лионел Меси | 112 | 135 | 2005 | Барселона |
| 3 |
|
Раул Гонзалез | 71 | 142 | 1995 | Реал Мадрид, Шалке 04 |
| 4 | 
|
Карим Бензема | 60 | 112 | 2006 | Олимпик Лион, Реал Мадрид |
| 5 | 
|
Руд ван Нистелрој | 56 | 73 | 1998 | ПСВ, Манчестер јунајтед, Реал Мадрид |
| 6 | 
|
Роберт Левандовски | 53 | 80 | 2011 | Борусија Дортмунд, Бајерн Минхен |
| 7 |
|
Тијери Анри | 50 | 112 | 1997 | Монако, Арсенал, Барселона |
| 8 |
|
Алфредо Ди Стефано | 49 | 58 | 1955 | Реал Мадрид |
| 9 | 
|
Андриј Шевченко | 48 | 100 | 1994 | Динамо Кијев, Милан, Челси |
|
Златан Ибрахимовић | 48 | 120 | 2001 | Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен, Манчестер јунајтед | |
| 11 |
|
Еузебио | 47 | 63 | 1961 | Бенфика |
| 12 | 
|
Филипо Инзаги | 46 | 81 | 1997 | Јувентус, Милан |
| 13 | 
|
Дидије Дрогба | 44 | 92 | 2003 | Олимпик Марсељ, Челси, Галатасарај |
| 14 |
|
Алесандро дел Пјеро | 42 | 89 | 1995 | Јувентус |
|
Томас Милер | 42 | 105 | 2008 | Бајерн Минхен |
- Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.
Највише наступа свих временаУреди
- Укључује и квалификационе утакмице
| Место | Држава | Фудбалер | Утакмице | Клуб |
|---|---|---|---|---|
| 1 |
|
Икер Касиљас | 177 | Реал Мадрид, Порто |
| 2 |
|
Кристијано Роналдо | 162 | Манчестер јунајтед, Реал Мадрид |
| 3 |
|
Ћави | 151 | Барселона |
| 4 |
|
Раул Гонзалез | 142 | Реал Мадрид, Шалке 04 |
| 5 | 
|
Рајан Гигс | 141 | Манчестер јунајтед |
| 6 |
|
Лионел Меси | 135 | Барселона |
| 7 |
|
Андрес Инијеста | 130 | Барселона |
| 8 |
|
Кларенс Седорф | 125 | Ајакс, Реал Мадрид, Интер, Милан |
| 9 |
|
Пол Сколс | 124 | Манчестер јунајтед |
| 10 |
|
Ђанлуиђи Буфон | 122 | Јувентус, Париз Сен Жермен |
| 10 | 
|
Роберто Карлос | 120 | Интер Милано, Реал Мадрид, Фенербахче |
| 11 |
|
Златан Ибрахимовић | 120 | Ајакс, Јувентус, Интер, Барселона, Милан, Пари Сен Жермен, Манчестер јунајтед |
- Фудбалери чија су имена подебљана су тренутно активни.
Најбољи стрелци по сезонамаУреди
По државамаУреди
| Држава | Победа | Сезоне |
|---|---|---|
| Португал |
12 | 1960/61, 1964/65, 1965/66, 1967/68, 1987/88, 2007/08, 2012/13, 2013/14, 2014/15, 2015/16, 2016/17, 2017/18 |
| Западна Немачка |
8 | 1961/62, 1972/73, 1973/74, 1974/75, 1975/76, 1976/77, 1980/81, 1981/82 |
| Француска |
7 | 1958/59, 1984/85, 1987/88, 1989/90, 1990/91, 1991/92, 1992/93 |
| Аргентина |
1957/58, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2014/15, 2018/19 | |
 Југославија |
5 | 1955/56, 1963/64, 1971/72, 1986/87, 1996/97 |
| Италија |
1962/63, 1963/64, 1976/77, 1982/83, 1997/98 | |
| Холандија |
1971/72, 1988/89, 2001/02, 2002/03, 2004/05 | |
| Бразил |
1989/90, 1999/2000, 1999/2000, 2006/07, 2014/15 | |
 Мађарска |
4 | 1959/60, 1963/64, 1965/66, 1971/72 |
 Шкотска |
1968/69, 1971/72, 1980/81, 1987/88 | |
| Шпанија |
1987/88, 1999/2000, 2000/01, 2003/04 | |
| Енглеска |
3 | 1956/57, 1969/70, 1980/81 |
| Украјина |
1991/92, 1998/99, 2005/06 | |
 Совјетски Савез |
2 | 1974/75, 1983/84 |
 Данска |
1977/78, 1979/80 | |
| Шведска |
1984/85, 1985/86 |
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ All time leading scorers UEFA Champions League
- ^ All time appearances UEFA Champions League
- ^ Di Maggio, Roberto; Mamrud, Roberto; Rota, Davide; Owsianski, Jarek (11. 6. 2015). „Champions Cup/Champions League Topscorers”. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 5. 1. 2017. За све друге играче погледајте: „UEFA Champions League Statistics Handbook 2016–17: Facts and figures” (pdf). UEFA. стр. 10. Приступљено 5. 1. 2017.