ЛЕН Лига шампиона

ЛЕН Лига шампиона (скраћ. ЛЛШ; енгл. LEN Champions League) је најјаче клупско ватерполо такмичење у Европи. Такмичење се од оснивања до 1996. звало Куп шампиона (енгл. Champions Cup) или Европски куп (енгл. European Cup), тада је име промењено у Лига шампиона. Од сезоне 2003/04. до 2010/11. је носило назив Евролига (енгл. Euroleague), а од сезоне 2011/12. такмичење се поново зове Лига шампиона.

ЛЕН Лига шампиона
Coppa dei campioni pallanuoto.svg
Трофеј Лиге шампиона
Основано1963.
РегијаЕвропа (ЛЕН)
Бр. тимова24
Тренутни првакИталија Про Реко (10. титула)
Најуспешнији клубИталија Про Реко
(10 титула)
2018/19.

Победник Лиге шампиона игра са победником Купа Европе за трофеј Суперкупа Европе. До 2002. се за трофеј Суперкупа са прваком Европе борио освајач Купа победника купова.

ФорматУреди

У последњих пет година такмичење је често мењало формат. У лето 2013. усвојен је систем, који би требало да важи најмање три сезоне. У Лиги шампиона учествује 12 клубова. Осам клубова су директни учесници: Партизан, Југ, Олимпијакос, Егер, Бреша, Шпандау 04, Галатасарај и Барселонета, која је, као домаћин, директан учесник завршног турнира, "фајнал сикса" 2014. и 2015. Кроз квалификације у сезони 2013/14. прошли су Раднички, Про Реко, Приморје и Орадеа. Клубови су подељени у две групе од по шест учесника, а по три из сваке групе пролазе на "фајнал сикс"

Стари систем: У такмичењу 2012/13. требало је да учествује укупно 24 екипе (због каснијих отказа учествовао је 21 тим), а број учесника сваке државе је одређен према оствареним резултатима на последњем Европском првенству. Сваки савез имао је право на више својих учесника зависно од релевантности својих националних шампионата, једине земље које су имале привилегију да имају 2 обезбеђена места (првак и вицепрвак) су Србија, Црна Гора, Мађарска, Италија, Немачка, Шпанија, Хрватска и Грчка, док савези Холандије, Румуније, Македоније и Турске имале једно обезбеђено место у такмичењу, чиме се долази до бројке од 20 клубова. За последња 4 места клубови су се борили кроз квалификације. Црна Гора и Македонија нису пријавиле своје тимове за Лигу шампиона 2012/13.

Досадашња финалаУреди

У периоду од 1966. до 1970. и од 1983. до 1996. играле су се две утакмице у местима екипа које играју у финалу. Од 1997. се игра турнир четворице (фајнал фор).

Сезона Домаћин Победник Резултат Финалиста
Куп шампиона
1963/64. Загреб (СФРЈ) Партизан   [1] Динамо Москва  
1964/65. Милано (Италија) Про Реко   [2] Партизан  
1965/66. Београд (СФРЈ)
Магдебург (Источна Немачка)
Партизан   8:7 (5:3, 3:4) Динамо Магдебург  
1966/67. Београд (СФРЈ)
Реко (Италија)
Женева (Швајцарска)
Партизан   5:3, 1:2, 4:3[3] Про Реко  
1967/68. Загреб (СФРЈ)
Букурешт (Румунија)
Младост Загреб   8:6 (4:2, 4:4) Динамо Букурешт  
1968/69. Загреб (СФРЈ)
Москва (СССР)
Младост Загреб   11:7 (7:3, 4:4) Динамо Москва  
1969/70. Загреб (СФРЈ)
Реко (Италија)
Младост Загреб   7:6 (5:3, 2:3) Про Реко  
1970/71. Београд (СФРЈ) Партизан   [2] Младост Загреб  
1971/72. Хвар (СФРЈ) Младост Загреб   [2] Про Реко  
1972/73. Будимпешта (Мађарска) Орвушегетем   [2] Партизан  
1973/74. Москва (СССР) МГУ Москва   [2] Орвушегетем  
1974/75. Београд (СФРЈ) Партизан   [2] Орвушегетем  
1975/76. Амерсфорт (Холандија) Партизан   [2] Вашаш  
1976/77. Москва (СССР) ЦСК ВМФ Москва   [2] Зиан  
1977/78. Палермо (Италија) Наполи   [2] ЦСК ВМФ Москва  
1978/79. Барселона (Шпанија) Орвушегетем   [2] Монжуик  
1979/80. Западни Берлин (Западна Немачка) Вашаш   [2] Партизан  
1980/81. Дубровник (СФРЈ) Југ Дубровник   [2] Шпандау 04  
1981/82. Барселона (Шпанија) Барселона   [2] Шпандау 04  
1982/83. Алмати (СССР)
Западни Берлин (Западна Немачка)
Шпандау 04   17:16 (7:10, 10:6) Динамо Алмати  
1983/84. Алфен ан ден Рајн (Холандија)
Реко (Италија)
Про Реко   16:15 (8:10, 8:5) Алфен  
1984/85. Москва (СССР)
Будимпешта (Мађарска)
Вашаш   21:16 (11:11, 10:5) ЦСК ВМФ Москва  
1985/86. Будимпешта (Мађарска)
Западни Берлин (Западна Немачка)
Шпандау 04   14:13 (7:9, 7:4) Будимпешта ВСК  
1986/87. Западни Берлин (Западна Немачка)
Москва (СССР)
Шпандау 04   17:13 (10:5, 7:8) Динамо Москва  
1987/88. Пескара (Италија)
Западни Берлин (Западна Немачка)
Пескара   21:19 (12:10, 9:9) Шпандау 04  
1988/89. Западни Берлин (Западна Немачка)
Барселона (Шпанија)
Шпандау 04   22:21 (11:10, 11:11) Каталонија  
1989/90. Западни Берлин (Западна Немачка)
Загреб (СФРЈ)
Младост Загреб   20:10 (9:1, 11:9) Шпандау 04  
1990/91. Загреб (СФРЈ)
Напуљ (Италија)
Младост Загреб   21:17 (10:7, 11:10) Наполи  
1991/92. Савона (Италија)
Сплит (Хрватска)
Јадран Сплит   21:20 (10:12, 11:8) Савона  
1992/93. Загреб (Хрватска)
Сплит (Хрватска)
Јадран Сплит   13:12 (7:8, 6:4) Младост Загреб  
1993/94. Будимпешта (Мађарска)
Барселона (Шпанија)
Ујпешт   21:17 (10:6, 11:11) Каталонија  
1994/95. Барселона (Шпанија)
Будимпешта (Мађарска)
Каталонија   15:13 (7:6, 8:7) Ујпешт  
1995/96. Будимпешта (Мађарска)
Загреб (Хрватска)
Младост Загреб   13:10 (7:4, 6:6) Ујпешт  
Лига шампиона
1996/97. Напуљ (Италија) Посилипо   10:7 Младост Загреб  
1997/98. Загреб (Хрватска) Посилипо   8:6 Пескара  
1998/99. Напуљ (Италија) ПОШК Сплит   8:7 Бечеј  
1999/00. Бечеј (СР Југославија) Бечеј   11:8 Младост Загреб  
2000/01. Дубровник (Хрватска) Југ   8:7 Олимпијакос  
2001/02. Будимпешта (Мађарска) Олимпијакос   9:7 Хонвед  
2002/03. Ђенова (Италија) Про Реко   9:4 Хонвед  
Евролига
2003/04. Будимпешта (Мађарска) Хонвед   7:6 Јадран Херцег Нови  
2004/05. Напуљ (Италија) Посилипо   9:8 Хонвед  
2005/06. Дубровник (Хрватска) Југ   9:7 Про Реко  
2006/07. Милано (Италија) Про Реко   9:8 Југ  
2007/08. Барселона (Шпанија) Про Реко   13:12 Југ  
2008/09. Ријека (Хрватска) Приморац   8:7 Про Реко  
2009/10. Напуљ (Италија) Про Реко   9:3 Приморац  
2010/11. Рим (Италија) Партизан   11:7 Про Реко  
Лига шампиона
2011/12. Велики Варадин (Румунија) Про Реко   11:8 Приморје  
2012/13. Београд (Србија) Црвена звезда   8:7 Југ  
2013/14. Барселона (Шпанија) Барселонета   7:6 Раднички Крагујевац  
2014/15. Барселона (Шпанија) Про Реко   8:7 Приморје  
2015/16. Будимпешта (Мађарска) Југ   6:4 Олимпијакос  
2016/17. Будимпешта (Мађарска) Солнок   10:5 Југ  
2017/18. Ђенова (Италија) Олимпијакос   9:7 Про Реко  
2018/19. Хановер (Немачка) Ференцварош   10:10, петерци 4:3 Олимпијакос  

Успешност клубоваУреди

  • Ажурирано након сезоне 2018/19.
Поз. Клуб Победник
Финалиста
Године победник
1 Про Реко ( ) 8 7 1965, 1984, 2003, 2007, 2008, 2010, 2012, 2015
2 Младост Загреб ( - ) 7 4 1968, 1969, 1970, 1972, 1990, 1991, 1996
3 Партизан ( - ) 7 3 1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976, 2011
4 Шпандау 04 ( ) 4 4 1983, 1986, 1987, 1989
5 Југ ( - ) 4 3 1981, 2001, 2006, 2016
6 Посилипо ( ) 3 - 1997, 1998, 2005
7 Олимпијакос ( ) 2 3 2002, 2018
8 Орвушегетем ( ) 2 2 1973, 1979
9 Вашаш ( ) 2 1 1980, 1985
10 Јадран Сплит ( ) 2 - 1992, 1993
11
Хонвед ( ) 1 3 2004
Каталонија ( ) 1 2 1995
Ујпешт ( ) 1 2 1994
ЦСК ВМФ Москва ( - ) 1 2 1977
14
Бечеј ( - ) 1 1 2000
Наполи ( ) 1 1 1978
Пескара ( ) 1 1 1988
Приморац ( ) 1 1 2009
19
Барселона ( ) 1 - 1982
МГУ Москва ( - ) 1 - 1974
ПОШК Сплит ( ) 1 - 1999
Црвена звезда ( ) 1 - 2013
Барселонета ( ) 1 - 2014
Солнок ( ) 1 - 2017
Ференцварош ( ) 1 - 2019

Успешност по државамаУреди

  • Ажурирано након сезоне 2018/19.
Поз. Држава Победник
Финалиста
Године победник
1   Хрватска (и као део СФРЈ)
14
9
1968, 1969, 1970, 1972, 1981, 1990, 1991, 1992, 1993,
1996, 1999, 2001, 2006, 2016
2   Италија
13
10
1965, 1978, 1984, 1988, 1997, 1998, 2003, 2005, 2007,
2008, 2010, 2012, 2015, 2018
3   Србија (и као део СФРЈ, СРЈ и СЦГ)
9
5
1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976, 2000, 2011, 2013
4   Мађарска
8
9
1973, 1979, 1980, 1985, 1994, 2004, 2017, 2019
5   Немачка
4
5
1983, 1986, 1987, 1989
6   Шпанија
3
3
1982, 1995, 2014
7   Русија (и као део СССР)
2
4
1974, 1977
8   Грчка
2
3
2002, 2018
9   Црна Гора (и као део СФРЈ, СРЈ и СЦГ)
1
2
2009
10   Холандија
-
2
-
11
  Казахстан (и као део СССР)
-
1
-
  Румунија
-
1
-
Бивше државе
1   СФРЈ
13
4
1964, 1966, 1967, 1968, 1969, 1970, 1971, 1972, 1975,
1976, 1981, 1990, 1991
2   СССР
2
5
1974, 1977
3   СРЈ
1
2
2000

Види јошУреди

Референце и објашњењаУреди

  1. ^ Није било финала, већ се играо турнир са 6 екипа где је свако играо са сваким по један меч.
  2. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л Није било финала, већ се играо турнир са 4 екипе где је свако играо са сваким по један меч.
  3. ^ Ово је једина сезона у којој су играна три меча у финалу, мајсторица је играна на неутралном терену у Женеви.

Спољашње везеУреди