Линија Енос—Мидија

Линија Енос—Мидија чинила је границу између Бугарске и Османског царства према Лондонском миру из 1913, којим је окончан Први балкански рат. Она симболизује тежњу балканских народа да се Турци протерају са Балкана.

Карактеристике линијеУреди

Линија односно граница је повезивала лучке градиће Енос, на Егејском мору, и Мидију на Црном мору. Унутар ње остали су само мореузи (Дарданели и Босфор), обала Мраморног мора и Цариград, као једино веће насеље.

Значај линијеУреди

Ова линија симболише тријумф Балканског савеза над Османским царством. Изван ње остали су велики центри некада моћне царевине: Скадар, Скопље, Солун и Адријанопољ (Једрене, некадашња престоница), а Бугарској је припао и Лулебургаз, један од најзначајнијих градова на тракијском полуострву чиме су османски поседи у Европи сведени на уски појас Цариграда и околине. Тиме су практично Турци протерани са Балкана и испуњен је вековни сан балканских народа о слободи и независности. Без обзира на то Османско царство је и даље контролисала улаз у Црно море односно један од најзначајнијих пролаза у том делу Европе, али се он сада налазио на самој граници царевине и морао је очекивати главни удар у свим наредним сукобима.

Ситуација после лондонског мираУреди

Османско царство је у Првом балканском рату потучено до ногу, претрпевши поразе у скоро свим биткама, док је на унутрашњем плану била практично пред потпуним расулом. Међутим и поред тога одмах је искористила прилику која јој се указала исте године када је Бугарска, по наговору Аустроугарске, без објаве рата напала Србију и Грчку и тиме отпочела Други балкански рат. Бугарска је већ на самом почетку сукоба страховито поражена и само ју је брзо тражење мира спасило веће катастрофе. Османско царство је, захваљујући лошој процени Бугарске, успела да поврати део територија и што је најбитније да поново заузме Адријанопољ који су Бугари уз толико мука и тек уз српску помоћ успели да заузму свега неколико месеци раније.

По избијању Првог светског рата Османско царство је стало на страну Централних сила. Здружене британско-француско-аустралијске снаге покушале су Галипољској операцији да изврше инвазију на европски део царевине заузимањем Дарданела, а потом и самог Босфора. Међутим, царевина је била свесна значаја који ови мореузи имају и пружила им је снажан отпор потукавши их до ногу и пославши здружене снаге назад у море.

Крај Првог светског рата донео је и распад Османског царства, као и опште расуло које је настало на њеним просторима. Овакво стање покушала је да искористи Грчка и да коначно протера Турке са Балкана и оствари тзв. Мегали Идеу тј. Велику Идеју ослободивши преостале делове Османског царства у којима су Грци чинили већину (егејску обалу Мале Азије, Тракија, обале Мраморног мора са градовима Цариградом, Никејом, Смирном, Никомедијом...). Грчка је у том сукобу (Грчко-турски рат) претрпела страховит пораз након чега су уследили масакри и етничко чишћење који су спроведени наочиглед европских конзула који су све то посматрали са бродова. Након овога дошло је до размене становништва између Грчке и новостворене републике Турске, чиме је окончана тежња балканских народа да протерају Турке и ослободе своју потлачену браћу њиховог јарма.

Изглед линијеУреди

 
Линија Енос—Мидија и садашње границе у том делу Балкана