Лишманијаза или лајшманијаза је болест чији су узрочници праживотиње паразити из рода Leishmania, а шири се уједом једне посебне врсте пешчане мушице.[1] Болест се јавља на три различита начина: као кутана односно лајшманијаза коже, као мукокутана односно лајшманијаза коже и слузнице или као висцерална односно лајшманијаза трбушних органа.[1] Код кожне форме се јављају чиреви на кожи, док се код мукокутане форме јављају чиреви на кожи, у устима и носу, а висцерална форма започиње чиревима на кожи, па се касније јављају температура, смањен број црвених крвних зрнаца и увећање слезине и јетре.[1][2]

Лишманијаза
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностинфектологија
МКБ-10B55
МКБ-9-CM085
DiseasesDB3266 29171 3266 7070
MedlinePlus001386
eMedicineemerg/296
Patient UK[https://patient.info/doctor/leishmaniasis leishmaniasis Лишманијаза]
MeSHD007896

Узрочник инфекције код људи је више од двадесет врста Leishmania-е.[1] Међу факторима ризика су: сиромаштво, потхрањеност, крчење шума и урбанизација.[1] Све три врсте се могу дијагностиковати посматрањем паразита под микроскопом.[1] Поред тога, висцерална болест се може дијагностиковати путем тестова крви.[2]

Делимична превенција лајшманијазе је спавање испод мрежа које су третиране инсектицидом.[1] Међу другим мерама налазе се распршивање инсектицида да би се убиле пешчане мушице и лечење људи у почетним фазама болести како би се спречило даље ширење.[1] Врста терапије се одређује на основу тога како је болест добијена, према врсти Leishmania-е, као и у зависности од врсте инфекције.[1] За висцералну болест се могу користити неки од следећих лекова: липозомни амфотерицин Б,[3] комбинација петовалентног антимона и паромомицина,[3] као и милтефозин.[4] Код кутаног облика болести делотворни су лекови паромомицин, флуконазол, или пентамидин .[5]

Тренутно је инфицирано око дванаест милиона људи[6] у око деведесет и осам земаља.[2] Сваке године дође до појаве око два милиона нових случајева[2] и између двадесет и педесет хиљада смртних случајева.[1][7] Око двеста милиона људи у Азији, Африци, Јужној и Централној Америци, као и јужној Европи живи у подручјима где је болест уобичајена.[2][8] Светска здравствена организација је добила попуст на неке лекове за лечење ове болести.[2] Болест се може јавити и код извесног броја животиња, укључујући псе и глодаре.[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Leishmaniasis Fact sheet N°375”. World Health Organization. јануар 2014. Приступљено 17. 2. 2014. 
  2. ^ а б в г д ђ Barrett, MP; Croft, SL (2012). „Management of trypanosomiasis and leishmaniasis.”. British medical bulletin. 104: 175—96. PMC 3530408 . PMID 23137768. doi:10.1093/bmb/lds031. 
  3. ^ а б Sundar, S; Chakravarty, J (јануар 2013). „Leishmaniasis: an update of current pharmacotherapy.”. Expert opinion on pharmacotherapy. 14 (1): 53—63. PMID 23256501. doi:10.1517/14656566.2013.755515. 
  4. ^ Dorlo, TP; Balasegaram, M; Beijnen, JH; de Vries, PJ (новембар 2012). „Miltefosine: a review of its pharmacology and therapeutic efficacy in the treatment of leishmaniasis.”. The Journal of antimicrobial chemotherapy. 67 (11): 2576—97. PMID 22833634. doi:10.1093/jac/dks275. 
  5. ^ Minodier, P; Parola, P (мај 2007). „Cutaneous leishmaniasis treatment.”. Travel medicine and infectious disease. 5 (3): 150—8. PMID 17448941. doi:10.1016/j.tmaid.2006.09.004. 
  6. ^ „Leishmaniasis Magnitude of the problem”. World Health Organization. Приступљено 17. 2. 2014. 
  7. ^ Lozano, R (15. 12. 2012). „Global and regional mortality from 235 causes of death for 20 age groups in 1990 and 2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010.”. Lancet. 380 (9859): 2095—128. PMID 23245604. doi:10.1016/S0140-6736(12)61728-0. 
  8. ^ Ejazi, SA; Ali, N (јануар 2013). „Developments in diagnosis and treatment of visceral leishmaniasis during the last decade and future prospects.”. Expert review of anti-infective therapy. 11 (1): 79—98. PMID 23428104. doi:10.1586/eri.12.148. 



 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).