Ловро Хацин
Ловро Хацин (Трата при Велесовем, 23. август 1886 — Љубљана, 4. септембар 1946) је био словеначки правник и полицијски службеник, шеф љубљанске полиције за време Другог светског рата.
Ловро Хацин | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 23. август 1886. |
| Место рођења | Трата при Велесовем, Аустроугарска |
| Датум смрти | 4. септембар 1946. (60 год.) |
| Место смрти | Љубљана, ФНРЈ |
Хацин је студирао право у Бечу и тамо је докторирао 1916. Године 1936. је био именован за управника полиције Љубљане. За време окупације сарађивао је са окупатором. Септембра 1943. је поново постао шеф полиције у Љубљани. Хацин је био оштар противник комунизма и прогањао је припаднике и симпатизере Освободилне фронте. Да би се ефикасније борио против партизана, оснивао је огранке полиције у већим градовима Љубљанске покрајине, која је блиско сарађивала са Словеначким домобранством и Гестапоом.[1]
На Рупниковом процесу 1946. године осуђен је на смрт вешањем због колаборације.
Референце
уреди- ^ Tomasevich 2002, стр. 127.
Литература
уреди- Жељезнов, Душан; Радоје Пајовић, Бранислав Божовић (1987). Павле Ђуришић - Ловро Хацин - Јурај Шилер. Загреб: Центар за информације и публицитет. ISBN 978-86-7125-006-1. Архивирано из оригинала 24. 04. 2013. г. Приступљено 30. 06. 2013.
- Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
