Логор Браунау

Логор Браунау био је један од концентрационих логора за Срба и друге неподобне народе које је основала Аустроугарске за за време Првог светског рата.

Логор Браунау
Сабирни логор
Логор Браунау на мапи Чешке
Логор Браунау
Координате50°35′18″ СГШ; 16°11′53″ ИГД / 50.588333° СГШ; 16.1980° ИГД / 50.588333; 16.1980 Координате: 50°35′18″ СГШ; 16°11′53″ ИГД / 50.588333° СГШ; 16.1980° ИГД / 50.588333; 16.1980
МестоБраунау
Под контролом Аустроугарска
Постојаојесен 1915—новембар 1918.
Број затвореника35.000 (Срба)
Број жртава2.674 (Срба)

Назив, положај и инфраструктураУреди

Назив

Званичан назив логора био је: нем. Kaiserliches und Königliches Kriegsgefangenenlager Braunau или на српском „„Царски и краљевски логор за ратне заробљенике Браунау”.[1]

Положај

Логор се налазио у чешком месту Броумов (чеш. Broumov), на североистоку Чешке у карловохрадечком крају у близини границе са Пољском.

Истовремено је на територији Аустрије постојао је још један логор са сличним именом, Браунау на Ину (K. u. k. Kriegsgefangenenlager Braunau am Inn), који је био само за руске заробљенике.[1]

ИсторијаУреди

Предуслови

Масовне депортације становника Србије у Првом светском рату, међу којима се били Срби, Јевреји, Роми и припадници других нација, Аустрогурска је из Краљевине Србије, отпочеле након њене окупације у јесен 1915.

Из извештаја Краљевско-царског Војног гувермана у Београду сазнаје се да је само у периоду од 30. августа до 10. новембра 1916. ”са подручја Београда, Крушевца и Крагујевца у логоре у унутрашњости Монархије депортовано 16.577 грађана Србије: 4.399 у Ашах, 4.252 у Браунау, 4.667 у Хајнрихсгрин, 593 у Нежидер”, а осталих 1.576 је распоређено „у радне логоре”.[2]
Оснивање и услови у логору

У исто време када је основан логор у Јиндриховицама, формиран је и логор Брауна 11. јуна 1915. године, намењен за смештај српских и руских заробљеници и српских интернирци.У њему је према расположивим подацима, истраживањима П. Опачића,[3] депортовано 35.000 лица, међу којима су према извештају амерички хуманитарци с почетка 1916. године било и 1.500 дечака од 8 до 17 година, одвојених у посебне одељку, у коме су били обавезни да присуствују настави која је извошена по аустроугарском просветном систему, слично као у логорима Нежидер, Нађмеђер или Хајнрихсгрин. Временом број деце се попео на 2.000.[1]

Катастрофални услови живота у логору Браунау као и организација рада били су слични као у логору у Јиндриховицама, па је и смртност логораша у ова два логора била слична.

ЕпилогУреди

Број логораша и српских жртава у логору Браунау (Бохемија).[4]
Укупно логораша Број српских логораша До сада утврђено српских жртава Процена српских жртава
35.000
35.000
2.674 гробних места
> 2.674

Напомена:
У Архиву Југославије постоји ситуациони план гробља које је остало иза овог логора.[5] На скици је у размери 1:250 исцртано и означено 2.674 гробна места, заједно са масовним гробницама, у којима су лежали српски страдалници, од којих је 2.599 ексхумовано и пренесено у спомен-костурницу у Јиндриховицама. Међутим, због подземних вода у гробницама неки нису могли бити ексхумовани.

ИзвориУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Логор Браунау (чеш. Броумов – BROUMOV) У: Мирчета Вемић, Помор Срба ратних заробљеника и интернираних цивила у Аустроугарским логорима за време Првог светског рата 1914–1918. Оригинални научни рад. стр. 225. DOI: 10.2298/ZMSDN1447201V
  2. ^ Мориц (2014) – Moritz, Verena (2014): „Gefangenschaft“, In:H. Leidinger/V. Moritz/K. Moser/W. Dornik: Habsburgs schmutziger Krieg. Wien, 93-194.
  3. ^ Опачић, П. (1994). Политика геноцида Аустроугарске против Срба у првом светском рату. Војноисторијски гласник, 1–2, 47–78.
  4. ^ Табела 1. Попис пострадалих држављана Краљевине СХС у Чехословачкој за време Првог светског рата У: Мирчета Вемић, Помор Срба ратних заробљеника и интернираних цивила у Аустроугарским логорима за време Првог светског рата 1914–1918. Оригинални научни рад. стр. 227. DOI: 10.2298/ZMSDN1447201V
  5. ^ Архив Југославије (1921б). Војна гробља, Фонд 63, Фасцикла 231. Ситуациона скица гробља заробљеника логора у Броумову. Праг, 1921.

ЛитератураУреди

  • Мирчета Вемић, Помор Срба ратних заробљеника и интернираних цивила у Аустроугарским логорима за време Првог светског рата 1914–1918. Оригинални научни рад. стр. 221-222. DOI: 10.2298/ZMSDN1447201V
  • Стојанчевић, В. (1989). Цивилни интернирци у логорима Аустроугарске и Бугарске у време Првог светског рата. Стварање југословенске државе 1918. године. Београд: Научна књига, стр. 403–407.
  • Живко Топаловић, За наше заробљенике - конференција Живка Топаловића [1]

Спољашње везеУреди