Лувоа

Франсоа-Мишел ле Теље, маркиз од Лувоа (франц. François-Michel le Tellier, Marquis de Louvois, 18. јануара 1639-16. јула 1691), министар (секретар) рата Луја XIV, један од најпознатијих војних реформатора 17. века.

Франсоа-Мишел ле Теље
Франсоа-Мишел ле Теље, маркиз од Лувоа
Лични подаци
Датум рођења	(1639-01-18)18. јануар 1639.
Место рођења	Краљевство Француска
Датум смрти	16. јул 1691.(1691-07-16) (52 год.)
Породица
Породица	отац: Мишел ле Теље
Мандати секретар рата 1668 — 1691. Монарх Луј XIV Претходник Мишел ле Теље

Биографија

Рођен је као син француског државника Мишела ле Тељеа (1603 – 1685), једног од водећих саветника Луја XIV.

Реформа француске војске

Убрзо по преузимању дужности државног секретара (1668) предузео је опсежне реформе реорганизовања француске армије. Уместо дотадашње најамничке, створио је јаку, добро организовану и опремљену стајаћу војску, а систем принудног врбовања заменио је регрутовањем на добровољној основи. За 2 године (1666-1668) бројно стање француске војске повећало се од 70.000 на 120.000, а до 1691. достигло је око 446.000 људи. У међувремену, бројно стање је повећавано и смањивано (нарочито после деволуционог рата), али уместо расформирања јединица, Лувоа је задржавао штабове пукова у целини, а само је смањивао број људства у јединицама. Да би оперативну војску ослободио територијалних обавеза, 1688. формирао је провинцијску милицију од 25.000 људи за посаде тврђава, гарнизона и обалску одбрану. О издржавању милиције старале су се општине.

Упоредо је изменио и систем руковођења: функције командовања раздвојио је од управљања, с тим што су прве биле у надлежности краља, а управни послови у рукама секретара рата. После смрти Жан-Батиста Колбера и Жан-Батиста Сењелеа узео је под управу и сва утврђена места, основао Главну дирекцију фортификација са Вобаном на челу, с који је израдио обиман план о заштити земље изградњом бројних утврђења.

Истовремено је предузео и мере позадинског обезбеђења јединица и уређења државне територије. Између осталог, прописао је да се на маршу формирају покретне амбуланте, а у зони борбених дејстава војне болнице, а да би обезбедио редовно снабдевање трупа храном - оснива војне магацине.

Реформе које је Лувоа спроводио задирале су готово у све области војне организације. Покушао је да уведе ред у систему куповања пуковничких и капетанских чинова, одузео је право вишем командантима да именују официре, за осиромашене племиће, који нису могли купити чету или пук установио је мајорски и потпуковнички чин, а да би завео ред у систему унапређивања официра устројио је ранг-листу. После увођења униформи у неколико пукова, постепено је униформисао целу војску (1668. гарду, 1670. пешадију и 1690. коњицу), а да би што боље оспособио стрешински кадар одредио је да млади племићи (који желе официрску службу) обавезно заврше основну обуку у гарди и тек после тога добијају одобрење за куповање чете. Иницијативом Лувоа у Паризу је 1670-1674. подигнут и Дом инвалида за сиромашне и ислужене официре и војнике, а 1688. основао је и Ратни архив ради прикупљања докумената за ратну историју.