Википедија

Лудовик Орбан

Лудовик Орбан (рођен 25. маја 1963) је румунски инжењер и политичар који тренутно обавља функцију премијера Румуније. Вођа је Националне либералне странке (СНЛ), био је министар саобраћаја од априла 2007. године до децембра 2008. године у другом кабинету Калина Попеску-Таричеануа. Такође је био члан румунске Коморе посланика у Букурешту од 2008. године до 2016. године.

Лудовик Орбан
Лични подаци
Датум рођења(1963-05-25)25. мај 1963.
Место рођењаБрашов, Румунија
ДржављанствоРумунија
ОбразовањеТрансилванијски универзитет у Брашову; Национална школа за администрацију и политичке науке
Породица
СупружникМихаела Орбан
Политичка каријера
Политичка
странка		Национална либерална странка
Министар саобраћаја Румуније
5. април 2007 — 22. децембар 2008.
Председник владеКалин Попеску-Таричеану
ПретходникРаду Берчеану
НаследникРаду Берчеану
Председник Националне либералне странке
17. јун 2017 — тренутно.
ПретходникРалука Турчан (као вршилац дужности председника Националне либералне странке)
4. новембар 2019 — 7. децембра 2020.
ПредседникКлаус Јоханис
Заменик председникаРалука Турчан
ПретходникВјорка Данчила
НаследникНиколае Чука

Биографија уреди

Рођен је у Брашову од оца Мађара и румунске мајке, Орбан је 1982. завршио средње образовање у Градској средњој школи "Андреи Сагуна".[1] Затим је студирао технологију дизајнирања индустријских машина на Универзитету у Брашову, дипломирао је 1988. године. Године 1993. завршио је постдипломске студије политикологије на Националној школи за администрацију и политичке науке у Букурешту. Од 1988. године до 1990. године обучавао се као инжењер у фабрици у Таргу Секујеску, а радио је као један од инжењера у фабрици у Брашову од 1990. године до 1991. године. Од 1991. године до 1992. године писао је за дневник "Viitorul Românesc", а од 1992. године до 1997. године био је саветник Либералне странке 1993 и странака које су јој претходиле. Између 1997. године и 2001. године обављао је низ државних и агенцијских послова у Агенцији за енергетску политику, Дирекцији за особе са инвалидитетом, Одељењу за јавне информације, Националној агенцији за јавне службенике и Националном центру за комуникације и специјализацију за односе са јавношћу. Такође је био активан у фондацији под називом Деца, светлост света где је радио консултантске послове.[2]

Орбан је био локални одборник у Сектору 3 од 1992. године до 1996. године. Те године је изабран за локалног одборника у Сектору 1, али је поднео оставку. Од 1993. године до 1997. године припадао је извршном одбору Либералне странке 1993, а 1998. године придружио се националном савету СНЛ-а, након што се њему придружила цела његова бивша странка. Од 2001. године до 2002. године био је у сталном централном бироу СНЛ-а, а 2002. године придружио се одбору за јавну управу странке. Водио је подручну јединицу Букурешт СНЛ од новембра 2002, а од јула 2004. до априла 2007. био је заменик градоначелника Букурешта.[2] Ову функцију је напустио након реконструкције кабинета када је постао министар саобраћаја и обављао је ову функцију све до губитка његове странке на изборима 2008, на којима је и сам освојио место у изборној јединици у Букурешту.[1][3][4] Док је био министар, кандидовао се и за градоначелника Букурешта у оквиру локалних избора 2008. године, али је изгубио у првом кругу завршивши на четвртом месту са 11,4% гласова.[5] У марту 2009. године, паралелно са успоном свог савезника Крина Антонескуа на место председника СНЛ-а и смењивањем фракције Таричеануа, Орбан је постао потпредседник странке. [6] Кандидовао се за председника странке у децембру 2014. године, а победила га је Алина Горгију са 47 према 28 гласова. [7] Орбан је био кандидат у трци у јуну 2016. за градоначелника Букурешта, [8] али два месеца пре избора повукао се из трке, као и са својих функција у СНЛ-у и Комори, након што га је Национална управа за борбу против корупције ставила под истрагу. [9] Није био кандидат на изборима 2016. године.[10] У јануару 2017. године Високи касациони суд правде ослободо је Орбана оптужби за премештање утицаја. [11] Следећег месеца, најавио је своју кандидатуру за вођство СНЛ-а; [12] у којој је истрајао и успео да савлада Кристијана Бусоја са разликом 78 према 21. [13]

У октобру 2019. године, после пада владе Вјорке Данчиле, председник Клаус Јоханис именовао је Орбана за премијера.[14] Његов кабинет добио је одобрење парламента следећег месеца, а 240 посланика је гласало за, седам више него што је било потребно.[15] Његова влада смењена је предлогом неповерења у фебруару 2020, а 261 посланик је гласао за.[16] [17] [18] Следећег месеца нови кабинет предвођен Орбаном добио је поверење парламента са 286 прама 23 гласа. Већина представника СНЛ-а, укључујући самог Орбана, била је одсутна због сумње да су изложени пандемији коронавируса. Социјалдемократе су гласале за владу, с обзиром на ванредне околности, залажући се за споразумно противљење. ПРО Румунија је гласала против.[19]

Контроверзе уреди

Орбан је помало контроверзна фигура, позната по својим провокативним изјавама. Жестоки критичар бившег председника Трајана Басескуа назвао га је „имбецилом“ због упућивања на „имбецилни“ став министра током поплава у лето 2008. године, [20] и једном је рекао: „Председник је последњи Саурон који је владао у овом царству таме!"[21] Такође је критиковао владу Емила Бока, коју су током 2009. године чинили ДЛС повезан са Басескуом и Социјалдемократе, говоровши за тадашњег лидера ове странке Мирчеа Геоану да је Басескуова "стјуардеса"; [22] и нападо је на кабинетске политике образовања, [23] промоцију туризма (што је он сматрао непотребним луксузом), [24] и финансијску кризу (где је предвидео да влада неће моћи да исплаћује пензије и плате). [25] Говорећи са групом женских чланова СНЛ-а у округу Алба у марту 2006. године, он је изнео оптужбе за сексизам због тога што је изјавио: "Не морате проћи кроз кревет шефа да бисте достигли важне јавне позиције", изјавивши да су Ралука Турчан (тадашња колегиница из странке, која се касније придружила Либерално-демократској странци, после тога Демократској либералној странци, и поново завршила у Националној либералној странци након што су се демократски либерали спојили са Националном либералном странком), Миоара Мантале и Елена Удреа то учинили, али не и Мона Муска или Норика Николаи. [26] Возећи се у Котроченију у децембру 2007, његов аутомобил је ударио 16-годишњу девојчицу, због чега је била хоспитализована; упркос позиву премијера да поднесе оставку, [27] Орбан је то одбио и тужиоци су на крају одлучили да не настављају кривичну истрагу, иако му је дозвола одузета и написана му је новчана казна. [28]

Лични живот уреди

Орбан и његова супруга Михаела имају једног сина.[2] Његов брат Леонард Орбан је бивши европски комесар за вишејезичност.[29]

Референце уреди

  1. ^ а б „Guvernul cel mai mic” [The smallest government]. Ziua (на језику: Romanian). 2007-04-03. Архивирано из оригинала 2007-05-18. г. Приступљено 2008-02-28. 
  2. ^ а б в „Curriculum Vitae” (на језику: Romanian). 2008-03-12. Архивирано из оригинала 2009-01-29. г. Приступљено 2009-02-28. 
  3. ^ „Călin Popescu-Tăriceanu Cabinet”. ROMPRES (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2007-02-11. г. Приступљено 2020-02-06. 
  4. ^ „Udrea, Olteanu și Orban au obținut mandate în Camera Deputaților” [Udrea, Olteanu and Orban have won seats in the Chamber of Deputies]. Gândul (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2008-12-08. г. Приступљено 2009-02-28. 
  5. ^ „Rezultate parțiale BEM: Oprescu a obținut 30,4%, Blaga 28,3%” [BEM partial results: Oprescu has won 30.4%, Blaga 28.3%]. Mediafax (на језику: Romanian). 2008-06-02. Архивирано из оригинала 2020-02-06. г. Приступљено 2020-02-06. 
  6. ^ „Crin de Cotroceni”. Ziua (на језику: Romanian). 2009-03-23. Архивирано из оригинала 06. 04. 2023. г. Приступљено 2009-05-07. 
  7. ^ Marin, Iulia; Bărbulescu, Andreea (2014-12-18). „Alina Gorghiu este noul președinte al PNL.” [Alina Gorghiu is the new PNL president]. Adevărul (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2014-12-20. г. Приступљено 2014-12-18. 
  8. ^ Udrea, Andreea (2016-02-22). „Ludovic Orban intră în cursa pentru Primăria Capitalei” [Ludovic Orban enters Race for capital's hall]. Evenimentul Zilei (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2016-02-23. г. Приступљено 2016-03-02. 
  9. ^ Romniceanu, Dodo; Chiric, Alexandra (2016-04-11). „Ludovic Orban renunță la toate funcțiile publice și politice și se retrage din cursa pentru Primăria Capitalei, după ce a fost pus sub control judiciar de procurorii DNA” [Ludovic Orban resigns from all public and political functions and quits race for Bucharest's hall, after being put under judicial review by DNA prosecutors]. Evenimentul Zilei (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2016-04-12. г. Приступљено 2016-06-11. 
  10. ^ „Ludovic Orban anunță că nu mai candidează la parlament” [Ludovic Orban announces he will not run for Parliament]. inPolitics.ro (на језику: Romanian). 2016-09-28. Архивирано из оригинала 2016-12-20. г. Приступљено 2016-12-15. 
  11. ^ Flutur, Firuța (2017-01-31). „Ludovic Orban, achitat în dosarul privind banii pe care i-ar fi cerut în campania electorală pentru alegerile locale din 2016” [Ludovic Orban, acquitted in the case regarding money he allegedly demanded during the 2016 local election campaign]. Mediafax (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2017-01-31. г. Приступљено 2017-02-01. 
  12. ^ Mănoiu, Cătălina (2017-02-13). „Ludovic Orban: Mi-am depus candidatura fermă la funcția de președinte PNL” [Ludovic Orban: I have announced my firm candidacy for the PNL presidency]. Mediafax (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2017-02-13. г. Приступљено 2017-02-17. 
  13. ^ Eremia, Radu; Popa, Laura Andreea (2017-06-17). „Ludovic Orban este noul președinte al PNL, după o victorie zdrobitoare” [Ludovic Orban is the new president of PNL, after a crushing victory]. Adevărul (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2017-06-20. г. Приступљено 2017-06-17. 
  14. ^ „Ludovic Orban, prim-ministru desemnat. Klaus Iohannis a făcut anunțul” [Ludovic Orban, designated prime minister. Klaus Iohannis made the announcement]. Digi24 (на језику: Romanian). 2019-10-15. Архивирано из оригинала 2019-10-15. г. Приступљено 2019-10-15. 
  15. ^ „Guvernul Orban a trecut de votul Parlamentului. A primit 240 de voturi” [Orban Government approved by Parliament. It received 240 votes]. Digi24 (на језику: Romanian). 2019-11-04. Архивирано из оригинала 2019-11-04. г. Приступљено 2019-11-04. 
  16. ^ „Moțiunea de cenzură împotriva Guvernului Orban a fost adoptată cu 261 de voturi” [No-confidence motion against Orban Government adopted with 261 votes]. Digi24 (на језику: Romanian). 2020-02-05. Архивирано из оригинала 2020-02-05. г. Приступљено 2020-02-05. 
  17. ^ „Romanian Government Toppled In No-Confidence Vote”. Radio Free Europe/Radio Liberty. 2020-02-05. Архивирано из оригинала 2020-02-05. г. Приступљено 2020-02-05. 
  18. ^ „Guvernul a fost demis după ce moțiunea de cenzură a fost votată de 261 de parlamentari / Prima reacție a lui Ludovic Orban: Am pierdut doar o bătălie” [The government has been dismissed after the motion of no confidence has been voted by 261 members of parliament / The first reaction of Ludovic Orban: I have lost only one battle]. Mediafax (на језику: Romanian). 2020-02-05. Архивирано из оригинала 2020-02-05. г. Приступљено 2020-02-05. 
  19. ^ „Guvernul Orban 2 a fost învestit” [Second Orban Government Approved]. Digi24 (на језику: Romanian). 2020-03-14. 
  20. ^ „Ludovic Orban îl face imbecil pe șeful statului” [Ludovic Orban calls the head of state an imbecile]. Gândul (на језику: Romanian). 2008-08-02. Архивирано из оригинала 2019-11-05. г. Приступљено 2020-02-06. 
  21. ^ „Orban: "Băsescu e Sauron!"” [Orban: 'Băsescu is Sauron!']. Evenimentul Zilei (на језику: Romanian). 2008-01-19. Архивирано из оригинала 2012-06-12. г. Приступљено 2009-02-28. 
  22. ^ „Orban: Geoană îi împăturește izmenele lui Băsescu” [Orban: Geoană lays out Băsescu's underwear]. Ziua (на језику: Romanian). 2009-04-18. Архивирано из оригинала 19. 11. 2020. г. Приступљено 2009-05-06. 
  23. ^ „Orban: Pe problemele educației, Guvernul este acela care se află în grevă” [Orban: On matters of education, it is the Government which is on strike]. Ziua (на језику: Romanian). 2009-05-04. Архивирано из оригинала 2020-02-06. г. Приступљено 2020-02-06. 
  24. ^ „Ludovic Orban: Programul de promovare a turismului românesc este o nesimțire a Guvernului Băsescu-Geoană” [Ludovic Orban: The Romanian tourism promotion programme is a callousness of the Băsescu-Geoană Government]. Ziua (на језику: Romanian). 2009-04-30. Архивирано из оригинала 2020-02-06. г. Приступљено 2020-02-06. 
  25. ^ „Orban: Guvernul va pune România pe butuci și nu va fi capabil să plătească pensii, prestații sociale, salarii în sectorul bugetar la termen” [Orban: The Government will handcuff Romania and be unable to pay pensions, social obligations and salaries in the budgetary sector on time]. Ziua (на језику: Romanian). 2009-05-06. Архивирано из оригинала 30. 01. 2021. г. Приступљено 2009-05-07. 
  26. ^ Nechita, Beatrice (2006-03-27). „Turcan, Mantale, Udrea și-au făcut carieră prin patul șefilor” [Turcan, Mantale, Udrea made their careers through their bosses' beds]. Adevărul (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2011-05-23. г. Приступљено 2009-02-28. 
  27. ^ „Ministrul Ludovic Orban refuză să demisioneze” [Minister Ludovic Orban refuses to resign]. Realitatea (на језику: Romanian). 2007-12-22. Архивирано из оригинала 2011-05-23. г. Приступљено 2009-02-28. 
  28. ^ Pascu, Eduard (2008-02-05). „Concluzia finală a procurorilor: Ministrul transporturilor, Ludovic Orban, a primit trei NUP-uri” [Prosecutors' final conclusion: The Minister of Transport, Ludovic Orban, received 3 NUPs]. Gardianul (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2008-02-08. г. Приступљено 2009-02-28. 
  29. ^ Georgescu, Romulus (2008-05-24). „Frații Orban, în campanie fără voie de la Bruxelles” [The Orban brothers, in a disallowed campaign from Brussels]. Evenimentul Zilei (на језику: Romanian). Архивирано из оригинала 2011-06-08. г. Приступљено 2009-02-28. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лудовик_Орбан&oldid=26503483”