Лучано Сушањ

југословенски атлетичар, хрватски политичар и спортски радник

Лучано Сушањ (хрв. Luciano Sušanj; Ријека, 10. новембар 1948Ријека, 14. април 2024) био је југословенски атлетичар, хрватски политичар и спортски радник. Сушањ је почетком 1970 година имао успешну међународну спортску каријеру у трчању на 400 и 800 метара. Најпознатији је по титули европског првака на 800 метара освојеној на Европском првенству 1974. у Риму.

Лучано Сушањ
Лични подаци
Пуно имеЛучано Сушањ
Датум рођења(1948-11-10)10. новембар 1948.[1]
Место рођењаРијека, ФНРЈ
Датум смрти14. април 2024.(2024-04-14) (75 год.)[2]
Место смртиРијека, Хрватска
ДржављанствоХрватска
СФРЈ
Висина1,85
Маса73
Спортске информације
Спорт400 м и 800 м
Године активности1966 — 1976
КлубАК Кварнер Ријека
Достигнућа и титуле
Лични рекорди400 м (отв.) - 45,93, (1973)
— 400 м (зат.) 46,38, (1973)

— 800 м (отв.) 1:44,07, (1974)

Сушањ је започео политичку каријеру, уласком у Хрватски сабор 1990 и 2000. Године 2000 изабран је за председника Атлетског савеза Хрватске, а касније и за потпредседника Олимпијског комитета Хрватске.

Спортска каријера

уреди

Лучано Сушањ се почео бавити атлетиком у родном граду као јуниор у АК Кварнер из Ријека. У 1966 и 1967 са клубом је освојио укупно пет медаља, такмичећи су на 100 м., 400 м., штафети 4 х 100 метара и 400 метара са препонама у националном јуниорској конкуренцији .[3][4] Године 1969. постао је првак Југославије на 400 метара и освојио златну медаљу у истој дисциплини на Балканским играма.[5] Његов тренер је био Жељко Лесковац.[тражи се извор]

Почетком 1970-их Сушањ се све више фокусирао са 400 на 800 метара. Његови успеси на 800 метара појављују се 1973, када је освојио првенство Југославије и златну медаљу на Балканским играма, понављајући и свој успех из 1969. на 400 метара. Исте године, 11. марта Сушањ је постао европски првак у дворани на 400 метара, са 46,38 сек. што је био светски рекорд у дворани.[6], који је оборен 6 година касније а још је актуелни рекорд Хрватске.[7]

У својој чувеној трци, у финалу трке на 800 метара на Европскоm првенствu 1974. у Риму, Сушањ је искористио своју спринтерску брзину у последњих 200 метара, а победио је у трци са две и по секунде предности пред, миљеником домаће публике и актуелним светским рекордером Марчелом Фијасконаром, као и тада 19-годишњим Стивом Оветом.[8][9]

После његове изненадне победе у Риму, Сушањ је скоро нестао са атлетике сцене. У то време у атлетици није било новца, уз тренинг требало је обезбедити породицу (жена и двоје деце) и радити у исто време. Није био задовољан припремама за Летње олимпијске игре 1976., поготово што је годину дана пре био на одслужењу војног рока. Такмичио се на Олимпијским играма у Монтреалу, где је био шести у финалу трке на 800 метара (1:45,75). Месец дана након олимпијских игара са 28 година, престао се бавити атлетиком. Посветио се студирању. Завршио је педагошку академију и до 1990 радио као секретар СИЗ-а за физичку културу у Ријеци.[10]

Године 2002, хрватски атлетски савез прогласио је Лучана Сушња најбољим хрватским атлеичарем свих времена у мушкој конкуренцији.

Политичка каријера

уреди

На првим демократским изборима у Хрватској, добио је место у хрватском Сабору и био посланик до 1992. У 1990-им, био је заменик градоначелника Ријеке и председник Савеза Приморско-горанске, регионалне странке у Приморско-горанској жупанији.

Године 2000. Сушањ је поново изабран за хрватски Сабор, и постао председник Хрватког атлетског савеза и потпредседник Хрватског олимпијског комитета. У 2002. кандидовао се за председника Олимпијског комитета Хрватске, али је изгубио од Златка Матеше.[11] У 2003. Сушањ је напустио савез Приморско-горанске странке због неслагања са председником Николом Иванишем, и ушао у новоформирану Аутономну регионалну странку, чији је један од кооснивача[12]

Референце

уреди
  1. ^ „Биографија Лучана Сушња и Олимпијски резултати”. Архивирано из оригинала 14. 09. 2011. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  2. ^ „Preminuo čuveni jugoslovenski i hrvatski atletičar Luciano Sušanj”. www.021.rs (на језику: српски). 2024-04-14. Приступљено 2024-04-14. 
  3. ^ „Резултат АК Кварнер у јуниорској конкуренцији”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  4. ^ „Резултат АК Кварнер у конкуренцији млађих јуниора”. Архивирано из оригинала 21. 07. 2011. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  5. ^ „Резултати Балканских игара у атлетици”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  6. ^ „Јутарњи лист”. Архивирано из оригинала 22. 10. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  7. ^ „Државни рекорди Хрватске”. Архивирано из оригинала 06. 11. 2011. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  8. ^ „Croatian Athletics history at a glance – IAAF/VTB Bank Continental Cup”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  9. ^ „The return of Luciano Susanj”. Приступљено 11. 4. 2013. 
  10. ^ „Интервју у Националу 2002.”. Архивирано из оригинала 06. 04. 2012. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  11. ^ „Састав Хрватског олимпијског комитета”. Архивирано из оригинала 08. 08. 2010. г. Приступљено 11. 4. 2013. 
  12. ^ „Osnovana Autonomna regionalna stranka”. Приступљено 11. 4. 2013. 

Спољашње везе

уреди


Светски рекордер
24. март 197325. фебруар 1979.