Madame Piano

Српска музичарка
(преусмерено са Мадам Пијано)

Мадам Пијано, рођена као Љиљана Ранчић, српска је поп, етно и џез-певачица која је била активна у периоду од 1991. до 2003.

Madame Piano
Лични подаци
Пуно имеЉиљана Ранчић
Датум рођења18. септембар
ПребивалиштеБеоград
Занимањемузичарка, професорка
Музички рад
Активни период1991—2004.
Жанрпоп, етно, џез
Издавачке кућеHi-Fi Centar
Веб-сајтwww.madamepiano.com

Музичка каријера

уреди

Већ одмалена је научила да свира виолину и показивала је занимање за музику.[1] Први наступ је имала 1991. са Аном Софреновић.[2] Године 1993. победила је на фестивалу Београдско пролеће са песмом Сањам. На издању Београдска џез сцена 1993, објављеном 1994, сарађивала је са Борисом Буњацем и Дејаном Шкопељом.[3] Године 1997, са тадашњим супругом Дејаном Шкопељом објавила је свој дебитантски албум Предели. На албуму је снимила обраду песме "Yellow Flower" Лорине Макнит. Сарађивала је са бендом Ортодокс Келтс на песми Галија.[1] Године 1998. учествовала је на фестивалу Пјесма Медитерана са песмом Мој јасмине у дуету са Бором Дугићем.[1] Други албум,Земља чуда, издала је 2001. На албуму су учествовали и Бора Дугић, Франко Маси и Раул Алберто Дијас. Песма Eternal Love, коју је снимила са италијанским певачем Франком Масијем је постала велики хит [тражи се извор]. Њен следећи албум, Приче из давнина, има етно звук и снимљен је у сарадњи са групом Теодулија,[4] басистом Бранком Исаковићем и Борисом Крстајићем. Гости на албуму су били Ружица Чавић, Марија Михајловић, Предраг Цуне Гојковић, Оливер Њего и други.

2004. године је наступила на Европесми, где је освојила 9. место с песмом "Игра". Након тога се повукла са музичке сцене, истичући да је јавни живот оптерећује. У једном интервјуу је 2011. истакла да припрема нови албум.[5] Сада ради као професорка џез-певања у Средњој музичкој школи Станковић, као и у школи Петра Јелића "Културно склониште" у Новом Саду.

Приватни живот

уреди

Била је удата за тадашњег колегу Дејана Шкопељу, члана бендова У шкрипцу и Бабе. Са њим је добила ћерку Луну. Сада је удата за Марка Недељковића и са њим има сина Луку.

Осим занимања професорке, бави се и астрологијом под псеудонимом Ниа Недељковић.[6] Издала је књигу Одисеја 2012 која се бави астролошким темама са још два аутора.[7] Стекла је Међународну професионалну астролошку сертификацију ИСАР ЦАП 2011. године у Београду. Дипломирала је на астролошком институту Johannes Kepler.[8]

Фестивали

уреди
  • 1993. Београдско пролеће - Сањам, победничка песма
  • 1996. МЕСАМ - Бонито, друго место
  • 1997. Пјесма Медитерана, Будва - Галија
  • 1998. Пјесма Медитерана, Будва - Мој јасмине (са Бором Дугићем)
  • 2001. Пјесма Медитерана, Будва - Eternal love (дует са Franco Masijem)
  • 2004. Европесма / Европјесма - Игра
  • 2005. Пјесма Медитерана, Будва - Један сусрет заувек / Un Incontro Per Sempre (дует са Franco Masijem)

Дискографија

уреди

Студијски албуми

уреди
  • Предели (1997)
  • Земља чуда (2001)
  • Приче из давнина (2002)

Друга појављивања

уреди
  • "Караван" (Београдска џез сцена 1993. и 1994)
  • "Мој Јасмине" (Бора Дугић; Будва 98, 1998)[9]

Референце

уреди
  1. ^ а б в Janjatović 2007, стр. 273
  2. ^ Đolović, Isidora. „Zaboravljeni talenti: Madame Piano”. Alittlerunaway.blogspot.rs. Приступљено 2. 3. 2018. 
  3. ^ „Various ‎– Београдска Џез Сцена 1993”. Discogs.com. 2015. Приступљено 2. 3. 2018. 
  4. ^ „Koazara ethno, Teodulija”. Kozaraethno.com. Архивирано из оригинала 28. 2. 2018. г. Приступљено 2. 3. 2018. 
  5. ^ Milenković, Nenad (22. 11. 2011). „Da li ih se sećate - Madam Piano pevačica”. Pressonline.rs. Архивирано из оригинала 28. 02. 2018. г. Приступљено 2. 3. 2018. 
  6. ^ PRONAŠLI SMO MADAM PIANO: Evo kako danas izgleda Ljiljana Rančić alias Nia Nedeljković
  7. ^ MADAM PIANO PROMENILA IME I NAPISALA ASTROLOŠKI VODIČ!
  8. ^ „Nia Nedeljković, Madam Piano”. Profesionalnaastrologija.com. Приступљено 2. 3. 2018. 
  9. ^ „Madam Piano biografija na sajtu ''Discogs''”. Discogs.com. Приступљено 2. 3. 2018. 

Литература

уреди
  • Janjatović, Petar (2007). EX YU ROCK enciklopedija 1960-2006. Belgrade: self-released. стр. 273.